Trend otkaza zaposlenima u svetu medija nastavlja se i u novoj kalendarskoj godini. U prvom mesecu 2024. godine, pretežno u SAD, zabeležen je veliki broj otpuštanja, što se nadovezalo na prethodnu godinu u kojoj je prijavljeno kao višak oko 6.500 zaposlenih u svim sektorima. Zahvaćeni su svi u tehnološko-medijskom univerzumu, od tradicionalnog novinarstva do digitalnih izdanja prenosilaca vesti, pa čak i firmi koje se bave strimingom. Severnoamerički kontinent koristi se kao lakmus papir za dešavanja u celom svetu, a tamo se dešava kriza ogromnih razmera.
Da li su ove promene, po tim istim medijima ‘’najveće promene u eri interneta’’, samo još jedna kriza ili labudova pesma za mnoge kuće, pokazaće vreme koje je pred nama.
Ko preživi, objavljivaće
Bloomberg je izneo podatak da je u 2023. godini samo u SAD otpušteno preko 3000 zaposlenih. Spisak medijskih kuća koje su zbog smanjivanja troškova morale da reaguju otpuštanjem radne snage je podugačak. Najpoznatija imena poput Forbes-a, Los Angeles Times-a, Sports illustrated-a, Vice-a, New York Daily-ija, Spotify-a, pa čak i You Tube-a, zahvaćena su ovom krizom.
Samo u ovim kompanijama je preko 500 urednika, reportera i novinara moralo na ulicu. Ova fraza je i bukvalno postala stvarnost jer su se otpušteni novinari već organizovali za ulične proteste.
Reklamiranje na svakom ’’kliku’’
Zašto je to tako, pita se već neko vreme ceo medijski svet, a svako nudi po neku teoriju. Mnogo je tu materijala za popunjavanje raznih dijagrama poput ‘’uzrok-posledica’’ ili kakvog drugog koji bi pojasnio šta se dešava.
Jedno od objašnjenja ponudio je CNN-u, profesor žurnalistike sa njujorškog univerziteta, Džej Rozen kaže da reklamnoj industriji više nisu neophodna glasila koja prenose vesti.
“Danas ima mnogo novih načina kako da se privuče pažnja određenih ciljnih grupa.’’
Nema sumnje da je ovaj profesor mislio na društvene mreže i pojedine platforme, jer Meta, Marka Zakerberga, koja stoji iza Facebook-a i Instagrama, beleži neverovatan porast prihoda od propagandnih aktivnosti na profilima korisnika.
Takođe, tu je i promena navika onih koji su svakodnevno konzumirali vesti, jer se otkazuju pretplate na novine. Čak i kablovski provajderi izlaze iz fokusa običnog građanina, a kako se u eri interneta celokupno poslovanje i bitisanje jedne kompanije svodi na izdavanje reklamnog prostora, zaključak je prost i logičan. Mnogi tradicionalni izdavači se nisu prilagodili duhu vremena, kaskali su sa promenama neophodnim tokom digitalne revolucije, pa sada snose i najveće posledice.
Homo digitalis kao kreator i konzument
Moderni filozofi današnjeg čoveka zahvaćenog digitalnom revolucijom s kraja dvadesetog veka nazvali su ‘’homo digitalis’’. Ova vrsta jednako brzo evoluira kao digitalna tehnologija. Teško je ispratiti navike jednih i razvitak druge, a kamoli uskladiti ih i naći balans kako ne bi dolazilo do ovakvih kapitalnih rezova i promena u poslovanju.
Čak i oni koji puni entuzijazma ulaze u medijski biznis znaju da se ‘zalete’. Primer je startap Messenger, osnovan u maju prošle godine. Sa 50 miilona dolara osnivačkog kapitala i 175 novinara u startu, ambicijom da ih bude i 500 do kraja 2024, Messenger je bio prinuđen da krajem godine otpusti nekolicinu zaposlenih, a pre nekoliko dana objavi da ‘zatvara radnju’. Nije potrajao ni godinu dana.
Alati iz budućnosti, a budućnost zaposlenih se vraća na nivo srednjeg veka
Uprkos otpuštanjim, smanjivanju troškova i strateških prilagođavanja novinska industrija i dalje pati. Patrik Son Šiong, ‘biotech’ milijarder koji je preuzeo Los Angeles Times 2018. godine izjavio je za Bloomberg da gube 40 miliona dolara godišnje.
“I to je situacija u kojoj smo morali da otpustimo 115 ljudi što čini 20% deska.’’ Takođe je dodao i da su u Los Angeles Times do sada uložili oko milijardu dolara sa željom da sačuvaju tradiciju koje poseduje ovo glasilo, ali i da osiguraju budućnost.
Na žalost po sve predstavnike sedme sile, iz štampanih ili digitalnih izdanja, izgleda da budućnost ima potpuno druge planove, ne hajući za biznis projekte izvršnih direktora i njihovih pomoćnika. Svima njima je predodređeno hvatanje u koštac sa izazovima u 2024. godini.
Paradoks je da bi sve moglo da dođe na nivo od pre nekoliko vekova kada je izumitelju štamparske mašine, Johanu Gutembergu, bio dovoljan jedan ili dva pomoćnika kako bi objavio bilo šta.
