„Žao nam je što moramo da vas obavestimo da u firmi više neće biti kafe“ zaposlene u jednoj kanadskoj porodičnoj kompaniji sačekalo je saopštenje. U nastavku ove odluke uprave stajalo je da će zaposleni morati da sami sebe snabdevaju kafom ukoliko konzumiraju crni napitak.
O važnosti kafe ne treba raspravljati, o ritualima koje prati, o njenom uticaju na produktivnost i osećaju zadovoljstva. To čak u ovom slučaju nije tema. Tema je kratkovida i ’može se reći glupa’ odluka na koju upozorava ekstravagantni psiholog Nik Hobson, istraživač i profesor na UTSC Toronto.
’Pljujete’ na zaposlene
„Nije ovo epizoda serije The Office. Nije ni scena iz nekog TV Šou programa. Voleo bih da je samo duhovita priča. Ili, izmišljeni primer iz udžbenika za vođenje biznisa u kojem polaznici treba da nauče najsigurnije načine da zaposleni zamrze kompaniju u kojoj rade.
Ali, ne. Nije ovo fantastika. Ovo je realna odluka članova jedne uprave koji su se nakon saopštenja da više nema kafe odvezli svojim kućama u svojim skupim sportskim automobilima“, napisao je Hobson.
Poslovna realnost koja danas znači inflaciju, velike troškove i konkurenciju, donela je i ovakve primere iz prakse. I dok jedni aktuelno tešku poslovnu klimu prihvataju kao novo stanje, drugi se trude da stanje normalizuju i uvode drastične mere koje su uglavnom diskutabilne. Na ovakvo trenutno stanje koje se može zateći u poslovnom okruženju, Hobson dodaje ključni problem:
„Smanjenjem troškova ovakvim merama, kao što je ukidanje snabdevanja kafom, ’pljujete’ na zaposlene i povređujete dve ključne svari:
Etiku fer igre i autonomiju ljudi, radne snage“, upozorio je.
Glupa i kratkovida odluka
Dakle, ostali su aparati za kafu, ali je zaposlenima rečeno da moraju da donesu svoju. Razlog je smanjenje operativnih troškova. Ali, tog istog dana, kao i narednih, pomenuto rukovodstvo je odlučilo da nastavi sa pokazivanjem svojih luksuznih automobila i to na parkingu ispred zgrade kompanije. Poruka je, po rečima Hobsona, bila jasna – Mi zadžavamo svoj luksuz dok vi gubite vašu osnovnu odobnost.
Ovaj potez i poruka koju nosi je primer tipičnog kratkovidog razmišljanja, pa i gluposti, upozorio je psiholog Nik Hobson.
„Čini se da su oni koji su doneli ovakvu odluku propustili glavnu lekciju iz psihologije.
Ljudi imaju urođen osećaj za pravičnost i pravdu.
Ukoliko to prekršite, izazvaćete bes. I, ne govorimo ovde samo o šoljici kafe i negodovanju jer je više nema u firmi. Ovde svedočimo prekršaju osnovnog društvenog ugovora. Ovde je jasno dat signal da pravičnost nema veliki značaj. Jer, ne zaboravimo da kafa nije samo običan napitak, već za mnoge znači i udobnost i dnevni ritual“ komentar je Nika Hobsona.
Ljudi su u srcu
Hobson podseća da budućnost rada nije usmerena samo na usvajanje digitalnih transformacija, hibridnih modela, rađanje novih zanimanja. Radi se o razumevanju da je odnos između poslodavca i zaposlenih upravo to – odnos. Zahteva poverenje, međusobno poštovanje i obostranu odgovornost.
“U svetu koji postaje sve manje ličan, prepoznavanje i negovanje ovog odnosa je važnije nego ikad. Radi se o tome da se zaposlenima osigura osećaj vrednosti i poštovanja i to ne samo zbog rezultata koje postižu, već zato što su ljudi, jedinke, ličnosti. Kada preduzeća zanemare ove osnovne principe, ne rizikuju samo svoj ugled, već ruše temelje” dalje upozorava psiholog.
Budućnost rada mora na prvo mesto da stavi blagostanje ljudi i uticaj svake odluke na njihove živote. Ovo mora biti na prvom mestu, podvlači Nik Hobson. Po njegovoj proceni radi se o stvaranju ambijenta u kome zaposleni zaista osećaju podršku i vrednost, u kojoj se odluke ne donose ne samo na osnovu finansijskih metrika.
“Vreme je da preduzeća prepoznaju da su njihovi ljudi njihova najveća vrednost. Negovanjem ove vrednosti moguće je postići pravi, održiv uspeh. Dok se suočavamo s izazovnim vremenima, ne smemo izgubiti iz vida da su u srcu svakog preduzeća ljudi. Vreme je da ih počnemo tretirati kao takve. I, zaboga, vratite kafu” bio je ukratko komentar Nika Hobsona na jednu poslovnu odluku koju je nazvao glupa i kratkovida..
