„U ovom periodu preporučujem oročenu štednju, jer će kamatna stopa koju će banke ponuditi svakako biti malo stimulativnija. Na građanima je da odluče da li će štedeti u dinarima ili devizama. Podaci pokazuju da je u Srbiji od početka 2021.godine, dinarska štednja, uprkos delovanju negativnih ekonomskih efekata prouzrokovanih virusom korone, zabeležila rast od 8%. Devizna štednja kod banaka u Srbiji, beleži povećanje od 7,1% u 2021.godini. Moja preporuka je da građani treba da štede, a da tip i vrstu štednje za koju će se odlučiti, prilagode svojim individualnim potrebama. U želji da izađemo u susret klijentima i gradimo dugoročno i stabilno partnerstvo, Alta banka je pripremila pogodnosti, odnosno stimulativne kamatne stope za klijente do kraja ove godine, a ne samo u nedelji štednje.“
Ovim rečima Tatjana Kuljak, član Izvršnog odbora Alta banke počinje razgovor za „Svet bankarstva i investicija“. Na pitanje da je novembar tradicionalno mesec vezan za štednju, kakav je trend štednje klijenata na našem tržištu poslednjih nekoliko godina, a imajući u vidu da su kamatne stope dosta niske, naša sagovornica kaže:
„Tačno je da smo svedoci trenda niskih kamata u poslednjih nekoliko godina i da se ne može očekivati zarada na oročenoj štednji kakvu su građani Srbije ostvarivali pre desetak godina. Međutim, ono što je interesantno su pokazatelji da i dinarska i devizna štednja poslednjih godina beleže, i pored gore navedene činjenice, značajan rast. Ovo nam govori o vrlo važnom trendu da građani sve više veruju u bankarski sektor, što je karakteristika stabilnih finansijskih sistema. Svakako, svemu su umnogome doprineli rezultati višegodišnjeg napora Narodne banke Srbije, koja je svojim aktivnostima omogućila ambijent stabilnosti u kome danas živimo. Važno je i istaći da banke u Srbiji, za razliku od banaka unutar evrozone, nisu uvele negativne kamatne stope ni na dinarske, ni na devizne depozite, pri čemu su očekivanja da se tako nešto neće ni desiti. Na taj način, naše banke su zadržale svoje tradicionalne funkcije primanja depozita i kreditiranja, te nam se i kamatne stope na deviznu štednju kreću i dalje u pozitivnim zonama.
Koje su to vrste i uslovi štednje koje biste preporučili građanima Srbije?
U ovom periodu preporučujem oročenu štednju, jer će kamatna stopa koju će banke ponuditi svakako biti malo stimulativnija. Na građanima je da odluče da li će štedeti u dinarima ili devizama. Podaci pokazuju da je u Srbiji od početka 2021.godine, dinarska štednja, uprkos delovanju negativnih ekonomskih efekata prouzrokovanih virusom korone, zabeležila rast od 8%. Devizna štednja kod banaka u Srbiji beleži povećanje od 7,1% u 2021. godini. Moja preporuka je da građani treba da štede, a da tip i vrstu štednje za koju će se odlučiti, prilagode svojim individualnim potrebama. U želji da izađemo u susret klijentima i gradimo dugoročno i stabilno partnerstvo, Alta banka je pripremila pogodnosti, odnosno stimulativne kamatne stope za klijente do kraja ove godine, a ne samo u nedelji štednje.
Recite nam zašto bi se neko u svetlu, opet ponavljam, niskih kamata na tržištu, opredelio za banku, a ne za „slamaricu“?
Kao neko ko je bankar, smatram da je štednja pre svega jedan vrlo racionalan postupak, jer čovek koji štedi lakše može planirati i predvideti budućnost. Još je Aristotel govorio : „Novac je garancija da možemo imati ono što želimo u budućnosti, iako nam ništa ne treba u trenutku. On osigurava mogućnost zadovoljenja nove želje kada se ona pojavi.“ Stoga, štednja je uvek dobra odluka. Svako od nas u zavisnosti od životne dobi i individualnih želja ima različite motive. Odlučiti se za banku za mene nije samo stvar mogućnosti ostvarivanja kamatonosnih prinosa, već je i stvar sigurnosti, što bi naš narod rekao ‒ da mirno spavamo. Ono što smo mi u Alta banci ove godine spremili su atraktivne kamatne stope i stimulisanje dužih rokova štednje. U kontekstu činjenice da je prema poslednjim raspoloživim podacima (jun 2021. godine), prosečna ponderisana kamatna stopa na deviznu štednju (u evrima) za ročnosti preko dve godine oko 0,92%, naša ponuda nominalne godišnje kamatne stope 1,3% na 24 meseca je nešto na šta smo ponosni. Svesni smo i da građanima dodatnu sigurnost uliva i činjenica da su štedni ulozi osigurani do 50.000 evra kod Agencije za osiguranje depozita.
U četvrtom smo kvartalu godine, ovo je period kada banke i kompanije snagu usmeravaju na planiranje strategija za sledeće godine, šta su planovi Alta banke?
Ovo jeste deo godine kada se vrše strateška planiranja, a mi smo tokom ove godine postavili dobar temelj u do sada sprovedenim aktivnostima u banci. Ovo nam je bio prioritet kako bismo u sledeću godinu ušli spremni. Dosta se radilo na unapređenju procesa, a istovremeno smo širili bazu klijenata i ostvarili rast portfolija, sve to uz praćenje regulatornih zahteva. Ponosni smo i na činjenicu da smo podmladili tim, dobili pravi efekat sinergije iskustva i mladosti, te da sada sa dobrom energijom krećemo u proces planiranja za naredne godine. Planovi nam jesu ambiciozni, ali su ostvarivi. Dosta radimo i radićemo na transformaciji procesa usled prodora digitalizacije u sve sfere privatnog i poslovnog života svih nas. Kreiraćemo sofisticiranije oblike bankarskih proizvoda i usluga, a planiramo i unapređenje načina komunikacije prema klijentima putem aktivnije upotrebe digitalnih kanala i korišćenje sinergije za matičnu kompaniju Alta pay. Sve su to jako zanimljivi poslovni projekti koji nas očekuju u narednom periodu.
U poslednjih nekoliko meseci primetili smo veću aktivnost Alta banke na tržištu. Šta novo spremate u bliskoj budućnosti?
Da, naša stara (tradicija duža od 40 godina), a opet nova banka, radi punom parom i sa željom da što pre svi građani Srbije spoznaju da smo jaka i stabilna domaća finansijska institucija. Pored novina na polju digitalnih usluga i servisa, koje smo definisali u našoj strategiji, i koju polako ostvarujemo, kroz na primer, novo E/M bank rešenje, ono što želimo je i da se lično upoznamo sa našim sadašnjim i budućim klijentima. Shodno ovome, spremamo i otvaranje nove ekspoziture u Novom Sadu. U želji da izađemo u susret postojećim klijentima u ovom delu Srbije i postanemo im dostupniji, pozivamo i nove klijente da postanu deo naše porodice. Nova ekspozitura će klijentima omogućiti neposredniji kontakt sa našim bankarima. Iako se u svetlu digitalne transformacije, kojoj svi težimo, često govori o potrebi prelaska na digitalne kanale komunikacije, svesni smo da je lični kontakt na našem tržištu i dalje bitan. Iz tog razloga, deo našeg plana je da koristeći oba kanala komunikacije, stopostotno ispunimo zahteve klijenata.
Mnogi bi rekli u kontekstu trenda smanjivanja ekspozitura banaka i prelaska na digitalne kanale da je odluka o otvaranju nove ekspoziture dosta hrabar potez?
Ako pogledate istraživanja često se navodi da je primarni razlog odlaska klijenta iz banke trošak (cena bankarske usluge). Međutim, u poslednje vreme svedoci smo da skoro trećina korisnika bankarskih usluga odlazi usled neadekvatnog odnosa banke prema klijentu. Ova crvena zastavica i podaci o migracijama klijenata u okviru sve više ukrupnjenog bankarskog sektora, gde je ostalo jako malo „domaćih banaka“, naša je komparativna prednost. Da, digitalizacija jeste naša neminovnost, ali mi smo kao društvo jako vezani i za instituciju tzv. „ličnog bankara“. Ovo je još uvek kanal kroz koji banke u Srbiji dobijaju većinu svojih poslova i klijenata. Takođe, pored navedenih prodajnih kanala, našu strategiju razvoja oslanjamo i na matičnu kompaniju Alta pay koja predstavlja lidera na tržištu platnih institucija.
