Za nekoliko dana, poslednjeg dana marta, Tomas Hertog će na Kembridžu najaviti svoju knjigu O poreklu vremena: Poslednja teorija Stivena Hokinga. Hertog je poznat naučnom svetu pre svega jer je njegov mentor bio Stiven Hoking (1942-2018), fizičar velikog ugleda i slave. I ne radi se samo o slavi. Hokingov doprinos razumevanju kosmosa i života svrstava se u doprinose najvećih – rame uz rame sa Isakom Njutnom i Čarlsom Darvinom.
Knjigu u kantu
Hertog je za Guardian ispričao detalj iz 2002. kao primer kakav je zapravo bio Stiven Hoking i kako je prilazio radu i životu uopšte. Hertoga je jedno jutro iznenadio Hokingov imejl kojim ga mentor hitno poziva u kancelariju.
„Otrčao sam kod njega. Hoking je kucajući na kompjuterski kontrolisanom glasovnom sistemu kojim je komunicirao izjavio: ’Promenio sam mišljenje. Moja knjiga Kratka istorija vremena, napisana je iz pogrešne perspektive!’ Tako je jednu od najprodavanijih naučnih knjiga koju je kupilo više od 10 miliona ljudi njen autor lično bacio u kantu“, ispričao je Hertog.
I, od tada pa narednih 16 godina, dvojica fizičara radili su na načinima da obuhvate nova razmišljanja o univerzumu. Doneli su odluku da će zajedno raditi na novoj teoriji kosmosa koja bi bolje mogla da objasni nastanak života.
Komunikacija iz pogleda
U vreme kada su počeli saradnju, Stiven Hoking je bio imenovan za Lucasian profesora matematike na Kembridžu, objavio je nekoliko izuzetnih teorija o opštoj relativnosti, crnim rupama i poreklu univerzuma. Njegovo remek-delo, pomenuta Kratka istorija vremena već je bila na policama knjiških znatiželjnika. Mogao je iz invalidskih kolica da komunicira samo pomoću malog računara. Međutim, stanje se pogoršalo i komunikacija je bila moguća zahvaljujući senzoru koji je bio postavljen na njegove naočare koji se aktivirao trzanjem mišića obraza.
Na kraju je komunikacija bila nemoguća.
„Hoking je na kraju usporio sa nekoliko reči u minuti, da bi na kraju komunikacija prestala. Stajao sam ispred njega i postavljao pitanja i gledao ga u oči da vidim da li se slaže. Na kraju sam mogao da detektujem nekoliko različitih nivoa ’da’ i ’ne’. Ovakvom komunikacijom izrodila se Hokingova konačna teorija. Na kraju, obojica smo počeli da razmišljamo o fizici na način na koji biolozi razmišljaju. Postavili smo fiziku i biologiju na istu ravan“, o saradnji sa Stivenom Hokingom pričao je Hertog.
Stiven Hoking u istoriji
Stiven Hoking nije samo najprodavaniji naučnik i omiljen kao retko koji, već je primer neverovatne borbe sa bolešću (ALS). Amiotrofična lateralna skleroza je Hokinga od njegove 21. godine omela u telesnom funkcionisanju, ali mu zato nije oduzela mentalnu i emotivnu snagu. Bio je mladi fizičar opredeljen i odabran za naučni rad. Uprkos svim medicinskim prognozama doživeo je 76. godinu i ostavio velika dela, otvorio vrata novih teorija i istraživanja. Bolest koja je neočekivano trajala za njega je bila samo dodatna vrednost životu, kako je izjavio nekoliko godina pred smrt.
Kako to kažu medicinari, Stiven Hoking je praktično ’prevario’ smrt dva puta jer iskustvo pokazuje da oboleli od ALS žive najduže 20 godina. Tako je ušao u istoriju na više vrata – kao veliki naučnik i teoretičar, borac za život i cenjeni mislilac čiji saveti za dobar i produktivan rad nose posebnu vrednost.
Način na koji je radio, njegov britak i živ um koji nikada nije stajao bez obzira na to što mu je telo otkazivalo, mnogi uzimaju kao primer nesvakidašnje borbe i potrebe za stvaranjem. Hoking je i sam često o tome govorio i pokušavao da drugima opiše svoje unutrašnje stanje i filozofiju koja ga je gurala da radi.
Budite biće duha
Stiven Hoking je voleo da podseti da ma koliko bilo teško, uvek možete da uradite nešto da biste uspeli da uradite šta ste naumili. Njegova procena ljudi koji se hvale svojom inteligencijom je da su oni gubitnici. Isto tako, savetovao je da ne budete ljuti i da se ne žalite jer tada drugi za vas neće imati vremena.
„Kada su vam očekivanja svedena na nulu, tada ćete ceniti sve što imate. A, posao vam daje svrhu i smisao i život bez njega je prazan“, često su citirane Hokingove reči.
U predavanjima je život upoređivao sa univerzumom. U intervjuu za Disovery Channel 2010. rekao je:
„Jedno od osnovnih pravila univerzuma je da ništa nije savršeno. Savršenstvo jednostavno ne postoji. Bez nesavršenosti ne bismo postojali, ni vi, ni ja.“
Hoking savetuje svakome ko ima bilo kakvu smetnju ili nedostatak da se usredsredi na ono šta može i da ne žali zbog bilo kakve sprečenosti.
„Ne dozvolite sebi da postanete fizičko biće. Budite biće duha“, preko New York Times-a poručio je naučnik Stiven Hoking.
