Piše: Katarina Marković, Svet bankarstva i investicija
Investitori traže izvesnost. Ima li poruke koju poslovna zajednica češće upućuje јаvnosti? Kako smo onda došli do toga da ambijent koji je u celom svetu kreiran pod uticajem rata u Ukrajini, energetske krize i dvocifrene stope inflacije, bude trenutak za rekordan priliv stranih direktnih ulaganja u Srbiji? Da je nezahvalno bilo šta planirati, najbolje znaju kreatori fiskalne politike koji su prošli budžet pisali s pretpostavkom da će prosečna inflacija u 2022. godini biti 3,7 odsto, a ispostavilo se da je rast potrošačkih cena u prošloj godini dostigao oko 12 posto. Računalo se i sa privrednim rastom od 4,5 odsto, a godinu smo završili sa upola lošijim rezultatom. U prvoj polovini godine je delovalo i da su strani investitori uzdržani sa ulaganjima, ali se na kraju ispostavilo da je tokom 2022. godine zabeležen nајbolji rezultat sa 4,4 milijarde evra stranih direktnih investicija, što je za oko 500 miliona evra više u odnosu na prethodnu rekordnu 2021. godinu.
Budući da je pandemija na svetskom planu okrenula kormilo ka regionalizaciji tržišta, prvo se zapitajmo, da li je ovaj novi pristup ulaganjima u Srbiji dobrodošao, mada još uvek vlada uverenje da aktuelnom modelu rasta naše zemlje pogoduje slobodno tržište i globalizacija koje omogućavaju priliv stranih direktnih investicija iz različitih delova sveta.
Kontraproces
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović ističe dva ključna razloga za povećanje nivoa stranih direktnih investicija u 2022. godini. Prvi uzrok leži u činjenici da je usled prekida lanaca snabdevanja 2020. godine zbog pandemije, otpočeo „kontraproces“ deglobalizacije svetskog tržišta i trgovine, jer se prednost daje bližim teritorijama iz kojih je dopremanje robe lakše i jeftinije.
„Srbija, a pogotovo Vojvodina, koja se nalazi na samoj granici EU, prirodno postaje daleko interesantnija u takvim uslovima“, dodaje ovaj ekonomista.
Drugo, rat u Ukrajini i energetska kriza sa neverovatnim skokovima i padovima cena osnovnih energenata, uslovili su, ističe, daleko više učešće troškova energije u proizvodnji i prevozu robe, pa se lokacija proizvodnje i potrošnje pokušavaju sve više približiti.
Pored toga, naš sagovornik ukazuje i na nastavak vođenja politike subvencionisanja stranih direktnih investicija od strane Vlade, kao i održavanje relativno stabilnog makroekonomskog okruženja, pre svega kursa dinara prema evru.
Subvencije (ne)daju poslednju reč
Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da su strane direktne investicije u Srbiji već duže vremena neočekivano visoke, a razlog je u subvencijama.
„Rekao bih da nijedna zemlja u susedstvu nije tako štedro odrešila kesu kao Srbija, a pretpostavljam da su druge zemlje prošle godine, na pogoršanje ekonomske situacije, reagovale restrikcijom podsticaja. Verujem da je jedino u toj činjenici naša prednost“, ističe Madžar.
S tim u vezi, dalji priliv stranih investicija, kaže on, zavisi da li će se politika obilnog subvencionisanja nastaviti i ubuduće. I zaista, Fiskalni savet u svojim izveštajima ukazuje da novim planom podsticaja za privredu, vlada pokazuje da će se u 2023. godini još intenzivnije oslanjati na netržišne podsticaje, odnosno subvencije, kao sredstvo za privlačenje investicija. Naime, Zakonom o budžetu je predviđeno da će država u periodu 2023‒2025. godine za privlačenje investicija trošiti po 23 milijarde dinara godišnje. „Time se, zapravo, samo pojačava trend rasta ovih rashoda započet pre dve godine“, navodi Fiskalni savet. Ovo telo podseća da su subvencije za investicije u periodu 2016‒2020. godine, u proseku iznosile 9 milijardi dinara i da su gotovo duplirane na čak 17 milijardi dinara u 2022. godini, a budžetom za 2023. se ovaj iznos dodatno povećava na 23 milijarde dinara.
Profesor Ekonomskog fakulteta Milorad Filipović kaže da se ove godine, u odnosu na prošlu, teško može održati nivo rasta stranih direktnih investicija kao što je to bilo 2022. u odnosu na 2021. godinu.
„Međutim, ukoliko se zadrže pre svega stabilni politički i makroekonomski uslovi na domaćem tržištu, možemo se nadati održanju visokog nivoa stranih direktnih investicija i u ovoj godini“, zaključuje on.
Struktura investicija
Najveći deo stranih direktnih investicija je, posmatrano po sektorima, prema podacima Narodne banke Srbije, bio usmeren u razmenljive sektore, a pre svega u prerađivačku industriju, što je od ključnog značaja za dinamičan rast srpskog izvoza.
Prerađivačka industrija je tokom tri tromesečja 2022. godine zabeležila priliv od 1,3 milijarde evra, a poređenja radi, u 2018. godini, oko 930 miliona evra. Od izuzetnog je značaja, kažu u centralnoj banci, da se što veći deo stranih direktnih investicija usmerava u razmenljive sektore, čime se obezbeđuje očuvanje postojećih i otvaranje novih radnih mesta, ali i povećanje izvoznih kapaciteta. „Srpski izvoz roba i usluga je zahvaljujući visokim investicijama u razmenljive sektore od 2015. do 2022. godine u proseku rastao po dvocifrenim godišnjim stopama“, ističu u NBS.
Međutim, uprkos najvećoj usmerenosti investicija u prerađivačku industriju, udeo ovog najvažnijeg dela industrije u bruto društvenom proizvodu je u padu, sa 15,1 odsto BDP-a u 2012. godini, na 13,7 odsto u 2019. godini. Šta to znači i kako ovu statistiku treba da tumačimo?
„To nije logički protivrečno. Strana ulaganja u prerađivačku industriju mogu da rastu, a da se domaća ulaganja smanjuju bržim tempom, što u krajnjem rezultira ukupnim padom“, kaže Ljubomir Madžar. Pored toga, prof. Milorad Filipović ističe da nije svejedno koje grane prerađivačke industrije se brže razvijaju i napreduju, a koje zaostaju. Srbija je tradicionalno, dodaje on, bila „jaka“ u niskoakumulativnim delatnostima kao što su tekstil, drvoprerada i osnovni prehrambeni (polu) proizvodi.
„Za razliku od tih grana, jačanje inovativnih, konkurentnih delatnosti u auto, avio industriji, medicini i farmaciji, IKT opremi, donosi daleko veće efekte, kako proizvođačima, tako i državi. Srbija sve više postaje, kao i druge srednje-visoko razvijene zemlje oslonjena na servise kao stvaraoca BDP-a, tako da prerađivačka industrija nastavlja da raste, ali usporeno u poređenju sa rastom usluga, zaključuje on.