Burnout sindrom i psihička iscrpljenost igraju sve važniju ulogu u radnom svetu. Mnoga preduzeća sa zabrinutošću gledaju na sve više bolovanja uzrokovanih ovim sindromom.
Sindrom burnouta ili kako se službeno naziva, sagorevanja na poslu, je u nemačkim preduzećima i javnim ustanovama sve veći problem. Kako je jedna, nedavno objavljena studija pokazala, 39 odsto poslodavaca i menadžera smatra da će burnout sindrom u budućnosti igrati sve veću ulogu, piše Deutsche Welle.
U ispitivanju zdravstvenog osiguranja Techniker Krankenkasse proizlazi da čak 70 odsto ispitanih na vodećim pozicijama burnout za nekoliko godina vidi kao veliki problem u svom preduzeću ili ustanovi. „Uzastopne krize, prilagođavanje ne nove uslove na tržištu te izazovi digitalizacije su najčešći razlozi za burnout“, kaže Karen Valkenhorst iz ove ustanove. 86 posto ispitanih smatra da je za sagorevanje na radnom mestu odgovorna i sve već količina obaveza koja padaju na leđa zaposlenih.
U porastu je već godinama broj bolovanja uzrokovanih burnoutom. U 2022. je u proseku 1,95 dana bolovanja prouzročeno burnoutom. 2012. je ta vrednost iznosila 1,45 dana.
Prema mišljenju Techniker Krankenkasse jednostavne kratkoročne mere poput ponude kurseva joge na radnom mestu, za čim posežu neki poslodavci, neće rešiti problem. „Ono što nam je potrebno je poboljšanje komunikacije unutar preduzeća što kod zaposlenih povećava osećaj sigurnosti“, kaže Valkenhorst.
Pritom važnu ulogu igra vodeće osoblje. „Dobra struktura preduzeća jača osećaj zajedništva svih zaposlenih, drugim rečima: loše vođstvo čini zaposlene bolesnima“, kaže stručnjakinja za medicinu rada Valkenhorst.
