Majk Dejvis je bio samo jedan od uspešnih američkih naftaša koji je, kako svedoci navode a prenose ugledni mediji, imao nos da napravi imperiju i novac. Bilo je u njegovoj biografiji veoma zanimljivih detalja, pa čak i više od toga. Recimo, bio je šofer bogate denverske naslednice Helen Bonfils. Nije poznat razlog spajanja u brak jedne bogatašice punih 69 godina i njenog šofera Majka, mladića starog 29. Nije zvanično poznato ni zašto su se razveli 10 godina kasnije kada se Majk Dejvis spakovao i sa svime što mu je razvodom pripalo uputio ka Teksasu i naftnom biznisu.
Zna se da je rođen 1931, bio je u vojsci i imao je šestoro braće i sestara koje je izgubio. Posao šofera bila je odskočna daska i prilika da vodi veliki biznis o kakvom je sanjao, pa je i osnovao Tiger Oil Company. Poslovni svet ga je poznavao i kao Tajger Majka, a njegovi zaposleni kao najmrzovoljnijeg i najgrubljeg šefa koji se obraćao neprijatnim porukama.
Grubosti otkucane na mašini
Bez obzira na sve holivudske detalje iz života jednog ambicioznog biznismena, Majk Dejvis će ući u istoriju primera poslovne komunikacije i to mrzovoljom i grubošću koje nisu dugo mogle ostati sakrivene od javnosti.
„Kada me vidite, ništa ne govorite. Budem li želeo da razgovaram sa vama, to ću i učiniti. Želim da sačuam svoje grlo. Ne želim da ga potrošim pozdravljajući vas, ..čkine sinove“, bila je poruka nemenjena zaposlenima Majka Dejvisa jednog 8.februara 1978.
Ili, pronađena je i ovakva poruka koju je njegova sekretarica otkucala i prosledila svima:
„ZA: Svi zaposleni.
TEMA: Proslave bilo koje vrste.
Po naredbama Edvarda Majka Dejvisa neće više biti proslava rođendana, rođendanskih torti, šala ili proslava bilo koje vrste u kancelariji.
Ako morate da slavite, uradite to posle radnog vremena u vaša vreme.
(potpisano) Majk D. Kerol za EDVARDA MAJKA DEJVISA.“
Radićemo kako ja želim
Sudeći po istraživanjima Šona Ašera (Letters of Note) koji je pre desetak godina počeo da istražuje i pronalazi Dejvisove poruke i beleške, Tajger Majk se nikada nije ni umorio od podsećanja svojih zaposlenih koliko je uspešan u poslu i vođenju kompanija. Koristio je svaku priliku da im kaže da je on njima mnogo potrebniji nego oni njemu.
Bila je tu i poruka iz 1977, tri dana pred Božić:
„Ako niste srećni što radite ovde, predlažem vam da pronađete posao na drugom mestu… Svaki razgovor među zaposlenima u kome se govori o nezadovoljstvu ili nemiru značiće trenutni otkaz.“
Dejvis nije štedeo ni ljude na visokim pozicijama u kompaniji koji su donosili važne odluke. Tako se u više prilika obratio i svom finansijskom direktoru:
„Do sada sam se trudio da završim posao po tuđim idejama i nije bilo uspeha. Tako da ćemo sada raditi na moj način… Ne tražim vaše mišljenje, naređujem vam. Ako vam se ne sviđa, to je vaš problem.
Radićemo kako ja želim. Ako imate predlog kako možemo poboljšati naše metode, predlozi su dobrodošli. Najbolji način za podnošenje predloga je je da ih napišete, potpišete i pošaljete mi preporučeno pismo. Tada ne možete reći da je izgubljeno.
NE ŽELIM NIKAKVA OPRAVDANJA.
(Potpisano) EDVARD MAJK DEJVIS
Vlasnik svih kompanija i šef (ako ima pitanja, testirajte me)“
Grubosti znaju kako se biznis vrti
Šon Ašer u knjizi o ’komunikaciji koja traži veću publiku’ nije želeo da otkriva svoje izvore iz Tiger Oil-a i drugim kompanijama Majka Dejvisa. CNBC je objavio je Dejvis preminuo u 2016. i da je uz njegovo dopuštenje autor i istraživač Ašer preneo javnosti kako je veliki naftni magnat komunicirao sa svojim ljudima.
Dejvis je radio i živeo u uverenju da postoji jedna razlika između njega u njegovih zaposlenih. „Ja sam ..čkin sin i želim takav da ostanem. Nisam propovednik i ne pokušavam da spasim svet. Samo nameravam da vodim svoj posao onako kako želim“, bila bi u nekoliko reči svedena poslovna filozofija Maja Dejvisa.
Zaostavština kucana mašinom i to 45 dugih godina, otkrila je još poruka koje je jedan neprijatan, grub i nemilosrdan biznismen diktirao svojim sekretaricama.
„Radite svoj posao i začepite usta!“
„Plaćam vas da radite, a ne da se razvlačite po ovim stolicama sa nogama podignutim na sto“, (bila je poruka koju su svi zaposleni zatekli na svojim stolovima).
„Svako ko dopusti da mu kosa izraste ispod ušiju tako da im ne vidim uši, znači da se ne kupa. Ako se ne kupa, onda smrdi. A, ako smrdi, tog idiota ne želim u svojoj blizini.“
„Nameštaj u vašim kancelarijama je skup. NE DIŽITE NOGE NA STOLOVE!“
„Preporučujem da na posao ponesete dovoljno cigareta jer, zaboga, nećete izlaziti s posla da biste ih kupili i to u MOJE vreme!“
„Ja psujem. I, s obzirom da sam ja vlasnik kompanije, to je moja privilegija. To me razlikuje od vas. Ne smete u kompaniji da psujete, niko, ni žena ni muškarac.“
„Ne želim izgovore od bilo koga. Ne plaćam vas za izgovore, već za rezultate. Ako ne možete da radite onako kako mi ovde želimo, nađite drugi posao je mi ovde znamo kako se biznis vrti.“
Nije se kajao
Još jedan zanimljiv detalj iz biografije biznismena i lidera kakav je bio Majk Dejvis izneo je pomenuti Šon Ašer. Kada je sakupljao građu za prvu knjigu o komunikaciji (Letters of Note, Volume 1), želeo je da u knjizi budu i primeri Dejvisovih poruka zaposlenima. Dejvis ga je odbio uz obrazloženje da nije zainteresovan.
Novinaru The New York Times –a Ašer je ispričao:
„Njegov prvi odgovor je bio da nije zainteresovan. To je bio 2013. Ali, pošto je knjiga izašla i gospodin Dejvis je video primerak gde su se našle prepiske Odri Hepbern, Mika Džegera ili Galilea, napisao mi je pismo. U njemu je pitao je ’da li će u drugom delu takođe biti neko od velikih imena?’ Pomenuo sam Čerčila i Ričarda Bartona što je bilo sasvim dovoljno da ubedim Dejvisa da pristane i njegov slučaj uđe u građu knjige. Čak je poslao i fotografiju“.
Majk Dejvis će ostati upisan kao primer grubosti i mrzovolje i zbog toga mu do poslednjeg dana nije bilo žao niti se kajao kako su potvrdili njegovi bliski saradnici.
