Švedski naučnik Johan Rokstrom osvojio je Tajlerovu nagradu, koja se često naziva Nobelovom nagradom za životnu sredinu.
Rokstrom je nagradu dobio za svoje istraživanje “Planetarne granice” o granicama sistema za održavanje života koji su pomogli da se klima na Zemlji održi relativno stabilnom u poslednjih 11.700 godina.
Nagrada od 250.000 dolara je prvi put dodeljena 1973. godine, a njome upravlja Univerzitet Južne Kalifornije.
Rokstrom je direktor Instituta za istraživanje uticaja klime u Postdamu i profesor na Stokholmskom univerzitetu.
Šta su “planetarne granice”?
Rokstromov rad je definisao devet planetarnih sistema koji pomažu u ublažavanju našeg uticaja na svet, uključujući ozonski omotač, slatkovodne resurse, biodiverzitet i stabilnu klimu.
„Sistemima… koji regulišu uslove životne sredine na Zemlji dominiraju povratne informacije koje ublažavaju i ublažavaju stres od globalnog zagrevanja. Gurnite ih predaleko i oni prelaze prekretne tačke, čineći ih prelaskom sa prigušenja na samopojačavanje, od hlađenja do zagrevanja“, rekao je Rokstrom.
Analiza iz 2009. godine pokazala je da smo prekršili tri od sedam granica koje se mogu kvantifikovati. U 2015. prešli smo četiri od sedam, a do septembra prošle godine smo prešli šest od devet granica i „Zemlja je sada daleko izvan bezbednog operativnog prostora za čovečanstvo“, navodi se u izveštaju.
Rokstrom: Katastrofa ako se Tramp vrati
Kako je u jednom intervjuu za Wall Street Journal rekao Rokstrom današnje vreme donolo je zabrinjavajuća neslaganja kod lidera kada postoji potreba za kolektivnom akcijom.
„Bila bi potpuna katastrofa da se Donald Tramp vrati u Belu kuću (pisali smo o njegovim planovima – prim.aut), s obzirom na njegov skepticizam u pogledu celokupne nauke, ali i njegov skepticizam prema globalnoj saradnji“, rekao je Rokstrom.
Prema njegovim rečima, iako se mnogi fokusiraju na vlade, on smatra da i kompanije takođe imaju važnu ulogu u klimatskim akcijama. Kompanije treba da počnu više da pričaju o mogućnostima tranzicije, a ne samo da se žale na poštovanje brojnih novih pravila i zahteva.
„Jedini način da se reši klimatska kriza je postepeno ukidanje fosilnih goriva i tranzicija globalnih prehrambenih sistema…istovremeno“, rekao je on.
