Informacija koju je u javnosti podelio premijer Hrvatske Andrej Plenković da će na nacionalnoj strani kovanica od 50, 20 i 10 centi biti naučnik Nikola Tesla, izazvala je buru u Srbiji. Toliku da je reagovala i Narodna banka Srbije.
Plenković je rekao da su ovo izabrali građani Hrvatske u anketi.
„Koncept bi otprilike bio šahovnica kao podloga na svim kovanicama, pa redom karta hrvatske na dva evra, kuna na jedan evro, 50, 20, 10 centi Nikola Tesla i na pet, dva i jedan cent glagoljica kojom će pisati HR“, rekao je Plenković posle sastanka užeg kabineta vlade, preneli su hrvatski mediji.
Narodna banka Srbije smatra da bi eventualno stavljanje lika Nikole Tesle na nacionalnu strane kovanice evra, kada Hrvatska postane članica evrozone, predstavljalo prisvajanje kulturnog i naučnog nasleđa srpskog naroda.
Iz centralne banke ističu da je “nesporno da se slavni naučnik tokom svog života izjašnjavao kao Srbin po poreklu i rodu. S tim u vezi, sasvim je sigurno da bi bile preduzete odgovarajuće aktivnosti prema nadležnim institucijama EU kako bi se ukazalo na neprimerenost takvog predloga“.
Za NBS, to što je Nikola Tesla rođen na teritoriji današnje Hrvatske (1856, godine, tada Austrijsko carstvo) ne predstavlja dovoljan razlog za postavljanje na kovanicu iz te zemlje.
Dizajn evro novčanica je isti nezavisno od države koja ih štampa ali s kovanice razlikuju. Pitanje dizajna evro kovanica regulisano je Uredbom Saveta EU broj 729/2014 (od 24. juna 2014.) o apoenima i tehničkim specifikacijama evrokovanica namenjenih opticaju, pojašnjava NBS i navode primere:
„Na primer, Italija ima evrokovanice apoena EUR 2, na kojima je prikazan portret Dantea Aligijerija (autor Rafael) a na evrokovanici apoena EUR 1 crtež Leonarda Da Vinčija koji prikazuje idealne proporcije ljudskog tela. Grčka na evrokovanici apoena EUR 2 ima scenu sa mozaika u Sparti (treći vek nove ere) u kojoj je prikazana boginja Evropa koju otima Zevs u obliku bika, a na kovanici apoena EUR 1 prikazana je sova urađena po uzoru na staru atinsku kovanicu od 4 drahme. Države obično formiraju komisije (umetnici, numizmatičari, graveri, političari) koje vrše izbor nacionalnog dizajna evrokovanice u konkurenciji većeg broja predloga“, saopštili su iz NBS.
