Nema borbe bez neprijatelja, rekao je škotski istoričar i filozof iz 18. veka Tomas Karlajl. I upravo ova mudrost savršeno opisuje globalno tržište osiguranja danas, nakon dve godine pandemije koronavirusa. KOVID-19 naterao je osiguravače da ubrzaju digitalizaciju poslovanja kroz kreiranje novih biznis modela zasnovanih na modernim tehnologijama kako bi prevazišli potrese u svetskoj ekonomiji, omogućili rad zaposlenih od kuće i poboljšali digitalna iskustva korisnika (koji takođe sede kod kuće). Sve to, naravno, kako bi smanjili troškove i gubitke i povećali profite. S tim u vezi, Swiss Re je procenio da će globalna premija osiguranja preći sedam biliona dolara do sredine ove godine. Pandemija se, dakle, slažu se mnogi, pokazala kao savršen biznis akcelerator.

Međutim, sva je prilika da ona jenjava, a mesto „svetskog bauka“ ustupa joj pomalo skrajnuti globalni problem zvani klimatske promene. Rastući rizik klimatskih promena tako je, posle dvogodišnje vladavine COVID-19, ponovo i na vodećim pozicijama lista uglednih analitičara globalnog tržišta osiguranja koji redovno iznose godišnja market trend predviđanja.

Evo najvažnijih trendova koje će osiguravači morati da isprate u 2022. ukoliko žele deo gorepomenutog kolača vrednog bilione dolara.

Klimatske promene

Holandska ING grupa podseća da je broj prirodnih katastrofa u stalnom porastu tokom poslednjih decenija i podvlači važnost novih proizvoda, ali i globalne saradnje na tom polju.

„Klimatske promene su razotkrile ranjivost osiguravača i reosiguravača kroz rastuća potraživanja u slučaju katastrofe. Politika osiguranja osiguravača se uvek zasniva na iskustvu u vezi sa prethodnim štetama i stoga je za njih važno da proaktivno ponovo procene rizike koji će se ogledati u njihovim premijama. Međutim, novi proizvodi moraju da budu inovativni i da odražavaju složenu prirodu novih rizika, bilo da je u pitanju popust na osiguranje električnih vozila ili osiguranje vezano za proizvodnju energije vetra i sunca. Pritom, sistemska priroda klimatskog rizika čini potrebu za globalnom saradnjom među osiguravačima neophodnom, pa osiguravači moraju i zajedno da proučavaju klimatske rizike kako bi ih bolje razumeli i pružili klijentima najbolja rešenja,“ navodi ING Grupa.

ING podseća i da je u septembru prošle godine najavljeno da će EIOPA (Evropsko nadzorno telo za osiguranje) sprovesti klimatske stres testove, te da će u direktivu Solventnost II u sklopu sveobuhvatne revizije ovog dokumenta biti uvršten zahtev za dugoročnu analizu klimatskih promena, kao i potencijalne promene standarnog modula rizika katastrofe.

Klimatske promene mogu da imaju negativan uticaj i na tržište obveznica katastrofe, ističe se u analizi grupacije.

„CAT obveznice omogućavaju osiguravačima da prenesu deo rizika na investitore, smanjujući njihove troškove u slučaju prirodne katastrofe. Ali ako broj prirodnih katastrofa nastavi da raste, uočeni rizik ulaganja u CAT obveznice će se takođe povećati, što će dovesti do izazovnijih uslova u prikupljanju sredstava putem CAT obveznica i širenja raspona na hartije od vrednosti vezanih za osiguranje“, navodi ING.

Irska konsultantska kuća Accenture takođe ukazuje i na aktuelne inflatorne pritiske koji „raspiruju požar“ izazvan klimatskim promenama, navodeći da će naredne dve decenije doneti strmoglavo povećanje i premija i koncentracije rizika od katastrofalnih događaja povezanih sa klimatskim promenama.

Održivost

Kada je reč o održivom poslovanju, navodi ING, tu su mogućnosti ulaganja u održive projekte beskonačne, ali je infrastruktura u vezi sa ESG kriterijumima (zaštita životne sredine, društvena odgovornost i savesno upravljanje), pravi izbor za rastuće apetite osiguravača. Ona nudi diversifikaciju portfolija, atraktivna je kada je reč o povraćaju kapitala, a ujedno je i „zelena“. Alternativa je, navodi grupacija, ulaganje u nekretnine, bilo direktno ili putem hipoteka, konkretno u socijalno i studentsko stanovanje.

Grupacija ponovo ističe reviziju Solventnosti II, navodeći da je njen cilj i da se ojača doprinos evropskih osiguravača finansiranju oporavka posle kovida, s obzirom  da je pandemija istakla ranjivost osiguravača u okruženju dugotrajno niskih kamatnih stopa.

„Procene su da bi revizija trebalo da oslobodi čak 90 milijardi evra sredstava za doprinos oporavku nakon završetka pandemije COVID-19“, navodi ING grupacija.

I konsultantska kuća Ernst & Young kao ključan navodi fokus na ESG kriterijume.

„U praćenju učinka u odnosu na ciljeve održivosti, osiguravači treba da prate izloženost riziku, stvaranje nove vrednosti i napredak ka specifičnim ciljevima, a najtransparentnije kompanije će imati koristi od lakšeg pristupa kapitalu i povećane lojalnosti kupaca”, ocenjuje EY u svojoj ovogodišnjoj ediciji koja se bavi globalnim izgledima osiguranja.

Prilagođavanje kupcima

Još jedan novi-stari trend koji je počeo čak i pre pandemije koronavirusa, a to je, kako ga formuliše EY ‒ nova osnova konkurencije vođena kupcima.

Postoji povećana potražnja za pristupačnijim, transparentnijim i prilagođenim osiguranjem koje se bolje prilagođava promenljivim uslovima i potrebama tržišta.

„Osiguravači moraju da osiguraju besprekorne veze među svim stranama u poslu – takozvano otvoreno osiguranje. Na osnovu trenutnih trendova, očekujemo da će ekosistemi postati glavni poslovni model u relativno bliskoj budućnosti, jer kao što je često slučaj, ono što se danas čini inovativnim, uskoro će postati osnova poslovanja“, savetuje EY.

I u Zurich osiguravajućoj grupaciji ukazuju na razmenu podataka između osiguravača i kupaca kao na trend.

„Očekujte da ćete sledeće godine čuti više o tehnologiji pod nazivom Aplikacioni programski interfejs (API), koja ima potencijal da podstakne rad osiguravača. API omogućava osiguravačima da izgrade veze između sistema koji inače ne bi komunicirali jedni s drugima. Problem je što industrija osiguranja ima ogromne podatke na dohvat ruke, ali ih ne koristi uvek efikasno za klijente, a primena API-ja omogućava osiguravačima da razmenjuju podatke između kupaca, brokera, osiguravača, procenitelja rizika…, kako bi povećali efikasnost poslovanja“, navodi Piter Dejvis, rukovodilac Odeljenja za klijente i distribuciju.

Zurich osiguranje već ima live feed-ove globalnih podataka o smernicama, rezervacijama potraživanja i rizicima.

Najzad, AgentSync, brzorastući američki osiguravajući startap, ukazuje i na neizbežan nastavak trenda „amazonifikacije“ osiguranja koji je započeo Amazon, a koji su nastavili Tesla i Tojota. Naime, kompanije koje primarno nemaju veze sa osiguranjem, u sve većem broju nude usluge osiguranja svojih proizvoda kupcima i to često uključene u cenu samog proizvoda.  „Takođe, vidimo, i tek očekujemo da vidimo tehnološke platforme koje se prave da služe kao mehanizmi prodaje osiguranja novoj generaciji potrošača koja je tek nedavno (zahvaljujući kovidu) postala svesna da je nedovoljno osigurana“, navodi AgentSync.

MIKROTRENDOVI

Borba za radnike

EY ocenjuje da u tekućoj godini osiguravači moraju da se pozabave tradicionalnim pogledom na industriju kao sporu i dosadnu ako žele da postanu poželjni poslodavci ‒ da obezbede smislen rad i unaprede beneficije.

Zurich osiguranje dodaje da će se zahuktati i lov za talenate, pa će osiguravači morati da udvostruče napore da privuku i zadrže najbolje radnike, jer je pandemija izazvala ono što neki nazivaju „velikom ostavkom“ ‒ ljudi napuštaju posao u potrazi za boljom ravnotežom između posla i privatnog života ili drugačijim radnim okruženjem.

Rizik održivog lanca snabdevanja kao šansa za inovativne 

Pandemija COVID-19 dovela je do problema u lancu snabdevanja i onemogućila rad mnogih kompanija, pa je interesovanje za osiguranje opalo, ali su potraživanja za oštećenu i odloženu robu naglo porasla, navodi AgentSync.

Poremećaj lanaca snabdevanja izazvan pandemijom će se verovatno nastaviti i do 2022, ali napredna analitika i veštačka inteligencija sada omogućavaju osiguravačima da ponude rešenja za smanjenje i upravljanje rizikom, te da automatizuju isplatu šteta. Digitalizacija prekogranične trgovine, IoT i povezivanje tehnologija u lancima snabdevanja omogućava pristup podacima o riziku u realnom vremenu. Ovo je već bilo viđeno prošle godina kada su dragocene pošiljke vakcina obilazile svet, pa je i 2022. šansa za inovativne osiguravače koji će mimo pukog obeštećenja pomagati svojim klijentima da reše suštinski operativni rizik, ukazuje Accenture.

Električna vozila kao novi segment rasta 

Očekuje se da će globalno tržište električnih vozila porasti sa 171 milijarde dolara u 2020. na 725 milijardi dolara u 2026. godini – CAGR od više od 27%.

„Očekuje se da će do 2030. godine postojati 115 miliona električnih vozila širom sveta, a ova vozila ulaze na globalno tržište osiguranja baš u trenutku kada se stopa rasta postojećih premija automobila usporava na glavnim tržištima kao što su SAD, UK, Nemačka i Kina.

Ovo je jasna prilika za rast“, ukazuje Accenture. Osim toga, kupci električnih vozila će imati i dodatne potrebe, kao što su mogućnosti kućnog punjenja i brz pristup stanicama za punjenje kada nisu kod kuće, pa će inovativni osiguravači koji izbace ovakve proizvode imati konkurentsku prednost (i to u sektoru zelene tranzicije!).