Piše: Katarina Marković, Svet bankarstva i investicija
Jedna od najčešće korišćenih parola u poslednje tri godine bila je da posle korone više ništa neće biti isto. Verovalo se da će se i navike turista za svagda promeniti. Ispostavilo se suprotno. Nagomilana tražnja je samo čekala priliku da se ispolji. To se ne ogleda samo kroz činjenicu da Srbija beleži rekordan turistički promet stranih gostiju kojih je u prvih osam meseci za četvrtinu više nego u isto vreme lane. Ove godine je između 1,3 i 1,4 miliona građana Srbije turistički putovalo u inostranstvo, od čega milion u Grčku, pokazuju podaci Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije, što je ugrubo, na pretpandemijskom nivou.
U ovim brojkama jedino što može da začudi jeste kako su se građani ovako masovno odlučili da putuju u inostranstvo, pa čak i da ove godine nastave turistički da odmaraju širom Srbije u gotovo istom broju kao tokom pandemije, što mnogi nisu očekivali. Kojim izvorima finansiranja su pribegavali, imajući u vidu veliki rast cena turističkih aranžmana, za oko 35 odsto, ali i više, kako kažu u agencijama, a neminovno je da kupovna moć pada. To potvrđuju i podaci o prometu u trgovini na malo, koji su takođe jedan od pokazatelja životnog standarda. Prodaja u maloprodaji u periodu od januara do avgusta u odnosu na isto vreme prošle godine opala je za 4,3 odsto. Ako se građani odriču nekih namirnica, nemoguće je da inflacija nije ostavila svoj trag i u segmentu putovanja. Ipak, građani su dali odgovor na visoke cene turističkih putovanja u 2023. godini kroz pojačano interesovanje za finansiranje odmora iz kredita i sve veći broj uplaćenih aranžmana na čekove.
Čas ga vidiš, čas ne…
„Mi ne vidimo taj drastičan pad standarda jer nam je ova turistička sezona bolja po broju putnika za oko pet odsto u odnosu na prethodnu, mada još nije na nivou iz 2019. godine, ali je blizu“, kaže direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije JUTA Aleksandar Seničić. Samim tim, Seničić podvlači da se nije dogodio trend rasta koji je, kako kaže, očekivan početkom godine.
U periodu od januara do jula ove godine, turistička potrošnja naših građana u inostranstvu koju Narodna banka Srbije vodi kao izvoz u turizmu, iznosila je 1,6 milijardi evra, što je povećanje od 42 odsto u odnosu na prvih sedam meseci protekle godine. Građani Srbije su najviše novca potrošili u Grčkoj i to 378 miliona evra i Turskoj, 212 miliona evra.
Najveći broj turističkih aranžmana plaća se kreditnim karticama, kaže Seničić i dodaje da je u prethodnom periodu za oko 15 odsto porasla prodaja putovanja na ovaj način. „Međutim, banke na srpskom tržištu dosta naplaćuju usluge korišćenja kreditnih kartica, za razliku od Evrope gde je to minoran trošak, tako da se radi o jednom nepovoljnom izvoru finansiranja“, kaže on.
Poček
Stoga je za Seničića sasvim razumljivo što građani više posežu za čekovima, pogotovo u situaciji visoke inflacije, jer, kako kaže, „traže način da plate nešto preko svojih mogućnosti“, pri čemu mnogi i ne ispunjavaju uslove da dobiju kreditne kartice. Da je tako, nezvanično saznajemo i u jednoj od najvećih turističkih agencija na našem tržištu, gde kažu da je ove godine bilo dosta plaćanja čekovima. „Mislili smo da će čekovi kao način plaćanja zamreti, ali je ove godine vrednost plaćanja u čekovima za petinu veća u odnosu na proteklu godinu.“ U pojedinim agencijama kažu i da čekovi trenutno učestvuju i sa 15 odsto u ukupnom prometu.
Turističke agencije nemaju uvid koliko je aranžmana finansirano kroz kreditnu aktivnost građana. Na pitanje koliko je ekspanzija putovanja, pogotovo u inostranstvo, ove godine finansirana potrošačkim ili keš kreditima, Biljana Janev, rukovodilac Službe za mala i srednja preduzeća u AIK Banci odgovara da ovaj trend tokom poslednjih meseci postaje prisutniji na našem tržištu.
„Interesovanje klijenata da uz naše povoljne kredite finansiraju svoja putovanja i turističke aranžmane je sada veće nego u ranijem periodu i to je naročito primetno tokom maja i juna, kada se najveći broj građana i priprema za novu turističku sezonu“, konstatuje Janev za „Svet bankarstva i investicija“.
Agencije i banke
Sa druge strane, i turističke agencije su čest klijent banaka, budući da su bankarske garancije uz polisu osiguranja, jedan od načina obezbeđenja garancije putovanja koju je agencija dužna da pruži radi naknade štete putniku nastale neispunjenjem ugovornih obaveza. Oko 30 odsto turističkih agencija kao instrument obezbeđenja koristi bankarsku garanciju.
„Ostalih 70 odsto agencija koriste polisu osiguranja jer su uslovi za dobijanje bankarske garancije znatno stroži zato što banke zahtevaju keš depozit u iznosu garancije ili hipoteku, što mnoge agencije nisu u stanju da obezbede“, kaže Seničić. Međutim, bankarska garancija je finanijski povoljnija.
„Na iznos od 400.000 evra, bankarska garancija nas košta 7-8 hiljada evra, a polisa između 12 i 15 hiljada evra. Ali za bankarsku garanciju morate da položite hipoteku, a za polisu samo pare“, kaže on.
I u AIK banci upravo potvrđuju da su bankarske garancije jedna od usluga za kojom postoji najveće interesovanje u sektoru turizma. Razlog je, objašnjava Biljana Janev, što su građani počeli mnogo više da putuju, odlaze na letovanja i zimovanja, pa se turističke agencije obraćaju bankama sa zahtevima za različitim bankarskim garancijama, ali i drugim proizvodima.
„I u ovom sektoru danas postoji stalna potražnja za kreditima različite ročnosti i to ne samo da bi turističke agencije uredno servisirale obaveze prema svojim dobavljačima, već i da bi na vreme zakupili nove ili dodatne smeštajne kapacitete i zahvaljujući avansnom plaćanju ostvarili odgovarajuće popuste“, dodaje ona. I turističke agencije su preživele pandemiju, iako su bili ubedljivo najviše pogođen deo privrede usled obustave putovanja tokom korona krize i na samom rubu propasti. E sada, da li je domaćem tržištu potrebno oko 300 turističkih agencija organizatora putovanja, to je drugo pitanje.
