Ekonomista Džejla Pazarbasioglu je pre nekoliko dana gostovala u emisiji Planet Money. Kao jedna od direktorki MMF-a pre svega zadužena za strategiju, politiku, procene i preglede, iznela je nekoliko podataka i očekivanja koja se tiču globalne ekonomije. Glavna tema razgovora bila su dugovanja, odnosno, procena trenutne svetske ekonomske situacije koju je Pazarbasioglu uporedila sa dužničkim talasom četvrtim po redu.
Svetska ekonomija i četiri dužnička talasa
Što se globalne ekonomije tiče, od 1970. ekonomisti ističu da je svet doživeo četiri velika dužnička talasa. Ovo su periodi kada su zemlje akumulirale velike dugove čiji su uzroci neočekivani i koji su uzdrmali njihove ekonomije. Pozajmice od drugih država i MMF-a bile su jedine mere koje je vođstvo procenilo kao izlaz iz krize.
Svaki od prva tri dužnička talasa završio se kada su se dešavali i veliki ekonomski šokovi. Osamdesetih tema su bili dugovi Latinske Amerike zapamćeni kao prva kriza. Druga je bila azijska kasnih 90-ih i treća, globalna, koja je počela 2007. Šta se sada dešava?
„Živimo u vreme četvrtog talasa koji je počeo 2010. i doživeo je obim cunamija tokom pandemije“ rekla je Pazarbasioglu i navela da se poslednjih nekoliko godina sve ekonomije sveta bez obzira koliko jake i stabilne bile, suočavaju sa zaduživanjem.
Vlade pozajmljuju novac. Svet su snašli pandemija, rat, pritisak inflacije, klimatske katastrofe. Države su u teškim situacijama, beleže sporiji rast i prolaze kroz krizne periode. Tu je i jačanje dolara što dodatno otežava ekonomsku sliku jer su mnoge države sa manje razvijenim ekonomijama zadužene u dolarima. Neke ne mogu ni da ispune planirane otplate dugova.
Neki po prvi put
Po rečima Darijana Vudsa, autora emisije Planet Money, oko 60% država koje se svrstavaju u siromašnije imaju teškoće sa otplatom dugova. Ovaj procenat raste i to pogotovo u poslednje dve godine – od Tonga, Etiopije i Sudana do Maldiva i Grenade kojima je Covid izolacija ugasila turizam i sve prihode. Sada, po prvi put u istoriji Liban i Šri Lanka ne uspevaju da isplaćuju dugove na vreme.
„Nikome nije u interesu da države ne ispunjavaju dogovorene rokove u isplati dugova. Svima je u interesu da što pre izađu iz kriza kako bi mogle nanovo da se zadužuju“, rekla je Pazarbasioglu.
Promene među zajmodavcima
U ovom aktuelnom četvrtom dužničkom talasu isplivale su novine koje su posledica celokupne ekonomske slike. Stari iskusni zajmodavci Amerika, Nemačka i Japan dobili su nove saigrače. Na scenu ekonomija koje pozajmljuju novac danas su i Kina i privatne kompanije.
„Danas svedočimo promeni u odnosima među kreditorima. Povećan je udeo Kine, Indije i Saudijske Arabije. Ovo je veoma težak period i svet prolazi kroz iskušenja zbog povećanja životnih troškova. Najviše su pogođeni oni najranjiviji i takvim država treba pomoć“, izjavila je jedna od odgovornih u MMF-u.
Da li će pomoć značiti opraštanje dugova ili nešto drugo?
„Ne radi se o opraštanju dugova. Biće to privremena olakšanja u obliku grejs perioda. Ako se državama pomogne da nastave rast i prevaziđu post Covid i druge probleme, pre će se vratiti u situaciju da mogu da servisiraju svoje obaveze“, navela je Pazarbasioglu.
Ova pauza od oko 18 meseci grejs perioda za neke države nije značila pomoć da se vrate na stare staze. Čad je primer. Početkom 2021. izjavili su da ne mogu da postignu otplatu dugova. Čad je dužnik Kine, Indije, Saudijske Arabije, pa čak i švajcarske kompanije Glencore koja trguje naftnim derivatima.
Novina je to što sada svi zajmodavci zajedno sedaju za sto i pregovaraju o uslovima koji se mogu ponuditi Čadu, a to uključuje i predstavnike privatne kompanije. Čad je tako probio led i postao prva zemlja koja je postigla sporazum o restruktuiranju duga po novom sistemu. Novina je tu, ali je MMF priznao da se napreduje prilično sporo.
