Upozorenje još od Platona – debate su glupe i opasne

Još pre Hrista i starogrčki filozof Platon je živeo u uverenju da malo ljudi zaista želi da dođe do istine. Ponos je glavni krivac.

Recimo da sa saradnicima razgovarate i tražite rešenje za aktuelni problem. Imate svoje mišljenje, predlog rešenja, argumente i sukobljavate se sa kolegom. On je dao odličan predlog i potpuno je razbio vašu poziciju.

Kako reagujete?

Da li kažete – „Odlično, moguće da si u pravu“, ili nastavljate po svom još žustrije.

Platon je mislio da je retko kojoj osobi stalo do istine. Većini je stalo do pobede.

Debate su glupe

Prethodni primer treba da bude primer jednog dijaloga, nikako debate. U dijalogu dve suprotstavljene strane raspravljaju o tome koja je pozicija bolja. Obostrana briga je šta je ispravno i rasplet treba da bude neka vrsta kompromisa i zajedničkog rada. Konačna odluka treba da bude boljitak za sve.

Debata je sport, takmičenje koji ima pobednika i gubitnika. Kao i sport ili trgovina, debata ima alate i tehnike i moguće ih je savladati. Možete da trenirate i da postanete majstor debate i da postignete nivo u kom vaš protivnik ispadne naivan i smešan, a njegovi argumenti slabi.

Zato je Platon upozoravao koliko su debate glupe i opasne.

Šarlatanski

Sofisti su bili prototipovi majstora debate starog veka i Platon ih je često pominjao u svojim tekstovima ili dijalozima sa Sokratom glavnim likom. Sofisti su po Platonu bili šarlatani koje je zanimala umetnost retorike, lepog nastupa i govora. Bili su majstori ubeđivanja. Bavili su se debatom, a ne dijalogom. Zarađivali su mnogo jer su pobeđivali u raspravama koje su se pretvarale u debate i tome su poučavali i političare i decu bogataša ili bilo koga ko je bio spreman da plati svote novca kako bi ovladao veštinom da svog sagovornika učini ’magarcem’. Krajnji cilj svake debate je aplauz publike, usrećiti javnost i uvek ići u pravcu u kom vetar duva. Tako su sofisti predlagali i odobravali različite trikove samo da bi se na kraju zaradila pobeda. 

Trikovi debate

Starovekovni sofisti, a i ovi savremeni, koriste više proverenih trikova kako bi zbunili sagovornika i omeli bez obzira na istinitost argumenata. Koriste dvosmislene izjave, zablude i spremni su da u razgovoru odlutaju u potpuno nepotrebne i nebitne podatke i izjave samo ako veruju da će to poslužiti cilju.

Filozof Džon Gilbert pominje eristiku kao jedan od pristupa raspravi gde se ona tretira kao takmičenje, a ne potraga za najboljim rešenjem i istinom. Daje tri primera.

Upotreba lažnih dilema je stari trik. Sofista će, recimo, u raspravi predstaviti dve ili više opcija kao jedine opcije. Na primer, u raspravi o klimatskim promenama, savremeni sofista će reći:

„Sada moramo da zaustavimo sve industrijske aktivnosti ili da se suočimo sa izumiranjem.“ Ovo eliminiše čitav spektar mogućnosti i mera ublažavanja.

Napad na osobu je siguran trik sa ciljem da se ona podvrgne ruglu i smehu. Cilj je da se umanje njeni argumenti i da se poremeti. Na primer, u raspravi o ekonomskoj politici, sofista bi mogao da kaže:

„Ja, na primer, nikada ne bih prihvatio ekonomske savete od nekoga ko kupuje tako jeftina odela.“

Ili, ako jednom političaru – sofisti postave pitanje o padu školskih rezultata, on će kao majstor debate odgovoriti:

„Uložili smo više nego bilo ko drugi u škole i zaposlili 30% više nastavnika.“ Jasno je i prosečnom slušaocu da ovakav odgovor nema veze sa poboljšanjem školskih rezultata. U eri društvenih mreža i podkasta sofisti i debate su se vratili na velika vrata. Istina nije izazov i pravac. Traži se aplauz, zabava i što veći broj pregleda. Ljudi danas baš kao i pre nove ere vole spektakle.