’Usvojeni sinovi’, tajna uspeha Suzuki imperije

Pre tačno godinu dana Reuters je objavio da će se veliki Osamu Suzuki (91) odjaviti sa trona kompanije Suzuki. Posle nešto manje od pola veka na predsedavajućoj funkciji gospodina Suzukija će zameniti sin Tošihiro.

Važno za poslovanje i uspeh kompanije Suzuki je biznis model koji se oslanja na tradiciju ’usvajanja sinova’. Tako i omiljeni Osamu Suzuki nije poreklom iz porodice Suzuki niti je potomak osnivača kompanije Mičijo Suzukija. On je pre više od 60 godina oženio unuku osnivača. Usvojen je i dobio je prezime.

’Usvajanje sinova’ kao rešenje

Tradicija usvojanja sinova u Japanu se vrlo rado primenjuje. U neodostatku muških naslednika, kao što je bio slučaj sa Suzukijem, bira se muškarac koji je porodica prethodno procenila kao dobrog lidera i budućeg predsednika.

Osamu je četvrti usvojeni sin porodice Suzuki koji je bio na nekoj od liderskih pozicija. Dok je bio u punoj snazi i izvršavao predsedničke dužnosti u Suzukiju, znalo se da je svoju poziciju namenio svom zetu. Iako ima sina, u uskom kompanijskom i porodičnom krugu odlučeno je da je zet Hirotaka Ono za posao najbolji izbor. Ali, nažalost, umro je od raka prostate tako da se četvoročlanom liderskom bordu Suzukija ipak pridružio Osamin biološki sin Tošihiro. Očigledno, bolje zamene za koju su znali nije bilo.

Suzuki uz tradiciju

Zanimljive su sledeće činjenice, a tiču se usvajanja.

SAD i Japan su zemlje sa najvećim brojem usvojenja. Ali, sa bitnom razlikom:

• Amerikanci usvajaju decu.
• Japanci usvajaju odrasle od 25-30 godina starosti i to muškarce. Deca su samo 2 odsto od ukupnog broja usvojenih.

Vikas Mehrotra, autor nekoliko istraživanja koja se bave japanskim biznis modelima, posebno je istakao značaj usvajanja odraslih muškaraca. Ovo je, po njegovom mišljenju, ona važna tačka po kojoj se Japanci razlikuju od ostatka sveta i po čemu su poslovno jedinstveni. Japanske najjače kompanije uglavnom vode potomci, ali usvojeni, ne po krvnom srodstvu.

Praksa pokazuje da je krvno nasleđe na ključnim pozicijama u porodičnim kompanijama problem i razlog lošijeg i kratkotrajnijeg poslovanja. Ovaj problem Japanci su rešili usvajanjem mladića. Oni su obrazovani, po mogućstvu na Univerzitetu u Tokiju, prate se, testiraju i moraju da zadovolje tražene kriterijume kako bi ušli u jednu uspešnu poslovnu porodicu. Ako zadovolje, ulaze u posao i održava se običaj ’omiai’, što u prevodu znači ’videti brak’. Kandidat se venčava sa ćerkom što je završna faza i zet postaje ’usvojeni sin’ koji tako dobija ženino prezime. Ukoliko je kandidat već oženjen, usvajaju se i on i supruga.

Suzuki tako nije presedan, ali je dobar primer japanskog poslovnog modela i tradicije kao jedna od vodećih automobilskih kompanija u Japanu. Svesni da rođenu decu ne mogu da biraju, ali mogu usvojenu, Japanci se raduju ćerkama upravo iz ovog razloga. Nasuprot njima, Kinezi, Indijci i ostatak sveta od pamtiveka slave rođenje sinova.

Suzuki put

Suzuki je automobilska kompanija koja postoji od 1909. kada je njen osnivač ušao u posao proizvodnje razboja za svilu. Od 1939, kada su napravili prvi mali automobil, u ovakvom pristupu proizvodnje su videli napredak i počeli su osvajanjem svetskog tržišta. Pomenuti Osamu Suzuki je kompaniju poveo u osvajanje sveta. Kao nezamenljivi ambasador Suzuki malih automobila kompaniju je uveo u Indiju 1983. (Maruti Suzuki India Ltd.).

Zahvaljući saradnjom sa General Motors-om, Suzuki je prešao okean osamdesetih godina prošlog veka. Iste decenije desila se i prekretnica u poslovanju kada je počela prodaja Svifta i Vitare, a Suzuki je otvorio i predstavništvo u Nemačkoj. Proizvedeno je 10 miliona vozila ova dva modela.

Danas je Suzuki deveta automobilska sila sveta, broji oko 45 hiljada zaposlenih, svoje proizvode plasira u 133 zemlje sveta, a formalno su prisutni u 23 zemlje.

Zvanični podatak kompanije za prošlu 2021. je da su samo u Japanu prodali 25 miliona voznih jedinica.