Piše: Velimir Albijanić, član IO Wiener Re, Srbija
Godinu za nama su obeležili događaji koji su imali veliki uticaj na globalnu ekonomiju. Rat u Ukrajini je izazvao ozbiljne poremećaje u međunarodnim odnosima i globalnu energestsku krizu. Rast cene energenata je podstakao inflaciju koja je dostigla višedecenijske maksimume. U cilju suzbijanja inflacije dolazi do povećanja kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke i FED-a.
Ovakav razvoj situacije doneo je negativane efekte i na globalno tržište osiguranja i reosiguranja. Povećanje kamatnih stopa je rezultiralo rastom cene kapitala i smanjenjem vrednosti finansijske imovine. Takođe, treba imati u vidu i globalne štete prouzrokovane prirodnim katastrofama čiji je osigurani iznos procenjen na 125 milijardi dolara. To je gotovo polovina ukupne ekonomske štete po ovom osnovu čime je obeležila 2022. godinu kao četvrtu najskuplju za industriju (re)osiguranja po pitanju katastrofalnih događaja. Ovo je bila samo kap koja je prelila čašu. Naime, učestalost i iznos ovih šteta u poslednjih šest godina bila je značajna i neminovno je ukazala na rastući rizik od klimatskih promena u narednom periodu. Kada tome dodamo i relativnu nepouzdanost CAT modela, posebno u proceni sekunardnih rizika, koji su bili značajni uzročnici pomenutih šteta, kao i povećanje samih iznosa šteta usled inflatornog efekta kroz povećanja troškova popravke i rezervnih delova, te i samih vrednosti predmeta osiguranja, izvesno je očekivati negativan uticaj na profitabilnost ovih poslova. Bilo je očigledno da je teško privući novi kapital na tržište reosiguranja i zadržati nepromenjeni underwriting. Kako bi industriju ponovo učinili atraktivnom, većina reosiguravača je odlučila da u 2023. godini poveća prinos na kapital i pokaže spremnost ostvarivanja pozitivnog rezultata iz poslovanja na duži rok.
Bilo je neminovno da će se obnova ugovora o reosiguranju za 2023. godinu odigrati drugačije od većine prethodnih i to prvenstvano kod reosiguranja od katastrofalnih rizika i imovine. Pregovaračka moć je bila apsolutno na strani reosiguravača. Došlo je do pooštravanja uslova pokrića, podizanja stopa i smanjivanja provizija tzv. „hard market“. Gotovo da nije bilo selektivnosti. Čak su i stope kod ugovora koji nisu imale štete povećane od 20 do 40 odsto na evropskom tržištu. Takođe, usled ograničenih kapaciteta kojim je raspolagalo tržište reosiguranja, osiguravači su bili primorani i na podizanje samopridržaja na svojim ugovorima o reosiguranju uz argumentaciju da reosiguranjem ne treba da štite svoje bilanse uspeha, već kapital. Neizvesnost u plasiranju programa reosiguranja je trajala gotovo do kraja decembra 2022. godine. U nekim slučajevima ugovori su zatvarani i tokom januara 2023. godine, ali utisak je da je sve to imalo i dramski momenat. Kao rezultat svega navedenog, očekuje se da će profitna margina reosiguravača globalno biti uvećana za četiri odsto u ovoj godini. Izvesno je da će makroekonomska neizvesnost i volatilnost finansijskog tržišta ostati izazov i u narednom periodu. Iako postoje znaci da se situacija poboljšava, posebno kada je u pitanju privlačenje novog kapitala ‒ reosiguravači i investitori i dalje ne žele da uvećaju svoju izloženost katastrofalnim rizicima, tako da je izvesno da će „hard market“ dominirati i u obnovi 2024. godine. Vreme obećanja je za nama. Prioritet u pregovorima reosiguravači će dati osiguravačima koji će obezbediti detaljnije informacije u vezi sa kontrolom svojih portfelja. Očigledno je da problem nije samo u adekvatnosti određivanja cene rizika, već i u njihovoj selekciji. Sa druge strane, reosiguravači ne bi trebalo da zanemare činjenicu da su ovim negativnim trendovima podjednako pogođeni i osiguravači, tako da će u predstojećoj obnovi obe strane morati da pokažu pragmatičnost i fleksibilnost kako bi došli do obostrano zadovoljavajućih rezultata.
