Osiguravači nemaju prepreke da ustupe svoja potraživanja

Advokatska kancelarija Vuković i partneri, osnovana 2007. godine, svojim klijentima pruža najširi spektar pravnih usluga iz oblasti privrednog prava, širom Zapadnog Balkana. Sa svojim timom koji broji više od 70 advokata i saradnika, Advokatska kancelarija Vuković i partneri spremna je da, svojim znanjem i iskustvom, u svakom trenutku efikasno i stručno odgovori na sve zahteve svojih klijenata, savremenih kompanija koje posluju u različitim privrednim sektorima. Posebno se ističe u pružanju pravnih usluga u oblasti finansija, gde su razvili jedinstvenu regionalnu ekspertizu u pogledu upravljanja i servisiranja problematičnom imovinom i plasmanima.

Aleksandra Kozić je stariji advokat u Advokatskoj kancelariji Vuković i partneri, u okviru odeljenja Bankarstvo i finansije, i rukovodi timom koji se bavi pružanjem pravnih usluga iz oblasti osiguranja.

U svetlu novih dešavanja i ekonomske krize u kojoj se nalazi čitav svet, pa i Srbija, može se očekivati da se opet otvori problematika nenaplativih potraživanja. Budući da imate dosta iskustva u otkupu potraživanja u radu sa bankama i korporativnim klijentima, kakvo je trenutno stanje na tržištu kada je reč o otkupu potraživanja?

Iako je procenat NPL-ova u Srbiji značajno smanjen u poslednjih nekoliko godina i nalazi se na istorijski niskom nivou, realnost je da je ukupan nivo nerešenih problematičnih kredita i dalje izuzetno visok. Imajući u vidu trenutna dešavanja u svetu, sasvim je izvesno da će doći do problema sa naplatom potraživanja, budući da se rizici u bankarskom sektoru oslikavaju kroz porast kamatnih stopa, što će da utiče na mogućnosti građana, ali i privrednog sektora da uredno servisiraju svoje obaveze. Pored toga, evidentan je i porast interesovanja privrednog sektora za ustupanje problematičnih potraživanja, sa namerom da rasterete svoje poslovanje i povećaju likvidnost. U saradnji sa našim klijentima, investicionim fondovima LynxCap Group AG i DDM Debt Managment, kao i kompanijom ODM Collections, koja je specijalizovana za otkup i profesionalno upravljanje potraživanjima, naša kancelarija imala je priliku da tokom višegodišnjeg iskustva učestvuje u realizaciji transakcija i otkupa različitih vrsta portfolija poverilaca iz svih grana privrede.

Ulaze li u takve aranžmane i druge finansijske institucije – poput lizinga i osiguravajućih društava?


U godinama iza nas, VP je imao priliku da više puta, kao savetnik na strani kupca, učestvuje u procesu otkupa potraživanja i od strane osiguravajućih društava i lizing kompanija u Srbiji. Međutim, moramo da priznamo da je razvoj tržišta otkupa potraživanja osiguravajućih društava tek na samom začetku. Za većinu osiguravajućih društava ovakav način upravljanja potraživanjima nije tipičan, tako da je krug zainteresovanih subjekata daleko manji u odnosu na bankarski sektor. S obzirom na to da su naši klijenti renomirana osiguravajuća društva u zemlji i svetu, trudićemo se da u narednom vremenskom periodu zajedničkom saradnjom i pozitivnim primerima iz prakse podižemo svest kod ovog dela privrede o svim benefitima ustupanja potraživanja, bez bilo kakvih reputacionih i finansijskih rizika.

Zašto su osiguravajuća društva u Srbiji suzdržana, postoje li bilo kakve objektivne prepreke?


Iako je trend prodaje problematičnih potraživanja jako zastupljen na tržištu bankarskog sektora, osiguravajuća društva još uvek nisu u potpunosti otvorena za ovakav vid upravljanja portfolijima loših potraživanja. Objektivne prepreke za realizaciju ustupanja potraživanja, u suštini, ne postoje. Naime, norme pozitivnog zakonodavstva ne propisuju zabranu ustupanja problematičnih potraživanja osiguravajućih društava, ni sa aspekta opštih zakonodavnih normi, kao ni sa stanovišta Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga i propisa Narodne Banke Srbije. Sa druge strane, najviše nedoumica kod osiguravajućih društava izaziva poreski tretman ustupanja problematičnih potraživanja, odnosno da li ustupanje dovodi do oporezivanja kao u slučaju otpisa potraživanja. Zbog toga je potrebno osiguravajućim društvima približiti normativni deo procesa ustupanja potraživanja, kako bi se napravila jasna razlika između ustupanja i otpisa potraživanja, budući da ustupanje ne predstavlja otpis, jer potraživanje nastavlja i dalje da postoji, samo dolazi do promene poverioca. Na ovu temu radili smo i pravna mišljenja za naše klijente, kako bi ih detaljnije upoznali sa zakonskim okvirima i činjenicom da de facto ne postoje zakonske prepreke koje bi onemogućavale osiguravajuća društva da ustupaju nenaplativa potraživanja.

Koja potraživanja bi osiguravajuća društva mogla da „prodaju”, ukoliko se odluče za taj način upravljanja potraživanjima?

Predmet otkupa mogu biti sva ona dospela, a nenaplaćena potraživanja, koja su osiguravajuća društva već pokušala da naplate od svojih klijenata, i to dobrovoljnim putem, kroz vansudski proces naplate, ali i prinudnim putem, kroz sudske postupke (izvršni, parnični postupak). Detaljnom analizom portfolija, kreira se poslovna ponuda prilagođena potrebama svakog klijenta ponaosob, bez učešća klijenta u troškovima otkupa problematičnih potraživanja, a od trenutka potpisivanja ugovora, klijenti više ne snose ni rizik naplate potraživanja. Budući da prodaja dospelih potraživanja postaje sve popularnija strategija za kompanije koje žele trenutno da poboljšaju tokove novca i povećaju likvidnost, na raspolaganju smo svim osiguravajućim društvima iz poslovnog okruženja Srbije da nam se obrate, kako bismo ih upoznali sa svim mogućnostima i potencijalima ovog tržišta, te pronašli najbolje poslovno rešenje prilagođeno njihovim potrebama.

Kakva je situacija u drugim zemljama kada je reč o otkupu potraživanja od osiguravajućih društava?


Kada su u pitanju zemlje okruženja, a pre svega Crna Gora, rekli bismo da je ovo tržište takođe tek na početku razvoja. Iako u prethodnim godinama nije bilo značajnih pomaka, u tekućoj godini ipak je došlo do značajnog napretka, pa su očekivanja da će u narednom periodu ovo tržište tek da krene sa razvojem svog potencijala. Za razliku od Crne Gore, u Bosni i Hercego- vini je tržište otkupa potraživanja prilično dinamično, te smo imali dosta prilika da kroz zastupanje naših klijenata učestvujemo u procesima otkupa potraživanja. Iako su se na strani prodavca najčešće nalazile finansijske institucije i poverioci iz privrede, u poslednje vreme i lizing kompanije izražavaju zainteresovanost za prodaju potraživanja. Nadamo se da će se taj trend uskoro preneti i na osiguravajuća društva.

U kojoj meri bi prodaja potraživanja za osiguravajuća društva bila isplativa?

Kako je reč o dospelim, a nenaplaćenim potraživanjima, koja bi u većini slučajeva ostala nenaplaćena, a potom i otpisana (oproštena), benefiti od prodaje za osiguravajuća društva bili bi zaista veliki. Osiguravajuća društva bi na taj način ostvarila pre svega značajne poreske pogodnosti, kroz uštede po osnovu neplaćanja poreza u slučaju direktnog otpisa potraživanja. Takođe, osiguravajuća društva bi rasteretila svoje poslovanje kroz uštedu vremena i resursa utrošenih na problematična potraživanja, što bi svakako doprinelo unapređenju likvidnosti i optimizaciji troškova.

Svi smo svedoci trenutnih aktuelnosti u svetu, koje se u značajnoj meri odražavaju i na privredni sektor, narušavajući ustanovljeni sistem poslovanja. Da li ste upoznati sa eventualnim mehanizmima kojima bi osiguravajuća društva mogla da ograniče rizike uzimajući u obzir propise i odluke državnih organa i međunarodnih organizacija?

Iz našeg dosadašnjeg iskustva možemo da zaključimo da privredni sektor pokušava da pronađe najoptimalnija rešenja, kako bi zaštitio svoje poslovanje i osigurao se od rizika, koje je jako teško unapred predvideti. Kada je u pitanju obezbeđenje osiguravajućih društava, praksa u Srbiji povodom ovog pitanja je prilično oskudna. Sa druge strane, u inostranoj praksi postaje sve zastupljenije da osiguravajuća društva u tekstove svojih ugovora o osiguranju/reosiguranju unose sankcijsku klauzulu, kao pravo osiguravača da ograniči rizik. Sankcijska klauzula primenjuje se u onim situacijama kada bi ispunjavanje ugovornih obaveza jedne strane, ujedno prouzrokovalo i nepoštovanje uvedenih sankcija i izlaganje eventualnim kaznama. U tom slučaju, uvođenje sankcija tretira se kao događaj za koji nije odgovorna nijedna strana, odnosno kao viša sila, te ne postoji odgovornost za štetu one ugovorne strane čija je činidba sprečena uvođenjem sankcija.

Glavna tema u osiguranju poslednjih godina jeste digitalizacija, pa i onlajn kupovina različitih polisa osiguranja. Neretko su se u toj oblasti javljali različiti regulatorni izazovi. Postoje li neke nedoumice u toj oblasti i kako se prevazilaze?

Savremeni uslovi života kao i globalni izazovi sa kojima se susreću kompanije u svom poslovanju, doveli su do pozitivnog trenda povećanja nivoa. Taj trend nije zaobišao ni osiguravajuća društva, tako da je onlajn kupovina osiguranja postala uobičajena praksa za građane.

Kada je u pitanju privredni sektor, zaključenje ugovora o osiguranju na daljinu obavlja se korišćenjem kvalifikovanog elektronskog sertifikata, pa je praktičnost i jednostavnost onlajn kupovine utoliko manja, zbog obaveze zakonskog zastupnika da, uz sebe poseduje elektronski sertifikat. Iako Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu predviđa mogućnost da se ugovor na daljinu čija vrednost ne prelazi 600.000,00 RSD može zaključiti i dvostepenom autentifikacijom (šifra i kod), odnosno bez korišćenja elektronskog potpisa, ovaj Zakon se primenjuje samo na fizička lica i preduzetnike. Olakšavajuća okolnost za zakonske zastupnike bi mogla da bude nova mogućnost korišćenja elektronskog sertifikata u klaudu, odnosno korišćenje elektronskog potpisa na daljinu. Kvalifikovani elektronski sertifikat u klaudu besplatno izdaje Kancelarija za IT i eUpravu, a i Agencija za privredne registre omogućila je korišćenje elektron- skog potpisa u klaudu. Na taj način, preko mobilne aplikacije se obavlja kvalifikovano elektronsko potpisivanje na daljinu.

Gde sve imate kancelarije i da li planirate dalje širenje u regionu?

Pored kancelarije u Srbiji, naša kancelarija već poseduje svoj tim saradnika u Bosni i Hercegovini (Sarajevo), Crnoj Gori (Podgorica), Prištini i u Tirani. S obzirom na razvoj tržišnog potencijala i uzimajući u obzir potrebe klijenata, u planu je da širimo naše poslovanje i na ostale zemlje u regionu.

Najveći tim advokata u odeljenju Bankarstvo i finansije

Izuzetno smo ponosni što možemo da kažemo da je, naša kancelarija jedna od vodećih advokatskih kancelarija u oblasti privrednog prava. Iako smo podjednako zastupljeni u svim privrednim granama, oblast koja se posebno izdvaja je „Bankarstvo i finansije”, a ovo odeljenje ujedno čini i najveći tim advokata i saradnika u okviru kancelarije. U okviru ovog odeljenja, savetujemo i zastupamo klijente u oblasti upravljanja i servisiranja NPL portfolija, finansiranja u privredi, stečaja i restrukturiranja, investicionog i deviznog poslovanja, kao i u pogledu upravljanja i servisiranja problematičnom imovinom i plasmanima. Posebno bismo izdvojili savetovanje finansijskih institucija u pogledu svih zahteva koji mogu proizaći iz redovnog poslovanja, a povodom usklađenosti sa propisima nadležnih organa i boljim upravljanjem rizicima. Pored širokog spektra pravnih usluga u ovoj oblasti, naš tim je aktivno angažovan i u pružanju pravne pomoći i stručnih saveta regulatornim telima kroz učešće u stručnim forumima i stručnim zakonodavnim radnim grupama. Trudimo se da našim klijentima pružimo ne samo pravne usluge koje su im trenutno potrebne, već da ih uspešno i na vreme pripremimo za buduće regulatorne izazove.