Žudnja je u oku posmatrača. A, u šta god gledali, junaci nove sezone HBO-ove serije “ White Lotus ” kreatora Majka Vajta, vide jedino ono što misle da im nedostaje.
Ako ste se ikada pitali šta se desi kada se u elitnom risortu na obalama Sicilije nađe desetak bogatih, uticajnih i nadasve nesrećnih ljudi, zajedno sa hotelskim osobljem i drugim akterima koji se oko njih vrzmaju poput vinskih mušica, odgovor je u potpunosti neočekivan. Posebno onda kada u obzir uzmemo nagoveštaj da će na samom kraju neko zbog toga platiti životom i činjenicu da je moral, naizgled, jedna vrlo fleksibilna osobina.
Od klasnih do međuljudskih odnosa
Dok se prva sezona ove antologijske serije u velikoj meri bavila klasnim odnosima, smeštena na Havajskim ostrvima u istovetnom lancu luksuznih hotela, njen zreliji, uobličeniji i u mnogo čemu uspešniji nastavak svoje korene pušta u smeru karnalnih potreba. Osveta, novac, tuđi suprug, mlađa žena, izdaja, prevare i strasti. Spisak je dug i nastavlja da se niže od pojedinca do pojedinca, a stavke na njemu ogoljene su i sirovo ljudske, bez obzira na stanje bankovnog računa ili količinu moći koja sa njim ide.
I upravo to Vajtov “White Lotus” čini pravim iskorakom u svetu društvene kritike odevene u ruho televizijske drame, misterije i crne komedije. Njegovi likovi nisu puke karikature čija je humanost dovedena do neprepoznatljivosti, već trodimenzionalni akteri čije postupke, prirodu i nagone razumemo bez obzira na to da li ih odobravamo.
Tako i nije čudo ako na momente empatišemo sa Tanjom (Dženifer Kulidž), mentalno nestabilnom bogatašicom čiji je brak u krizi, ili Poršom (Hejli Lu Ridčardsom), njenom asistentkinjom koja otelotvoruje sve anksioznosti generacije Z. Nije čudo ni ako povremeno pravdamo porodični trio Di Graso, koji pokazuje kako se šabloni ponašanja prenose sa očeva na sinove, ako navijamo za ljubavni četvorougao koji nastaje između dva bračna para tek pristigla na letovanje ili podržavamo dve eskort dame koje svaku od ovih situacija rešavaju da iskoriste zarad sopstvene dobiti.
Portret u portretu, ključ u detaljima
Svi članovi ovog ansambla vešto su isportretisani, što Vajtu omogućava da svoj TV format odvede na znatno viši nivo od onog koji inače očekujemo od ovakvog medijuma. Prvi, pa tako i drugi deo serije nalikuje svojevrsnom umetničkom delu, gde je svaka sezona slika za sebe, sačinjena od mnoštva manjih, pažljivo definisanih scena koje je objedinjuju u tematsku celinu. U prilog tome ne ide samo izbor da pojedinačne sezone stoje samostalno, omogućivši tako publici da se iznova investira u nove narative neopterećene “nedovršenim repovima” na koje se toliko drugih franšiza neretko oslanja, nego i činjenca da sezone serije funkcionišu poput kamernih drama dovedenih do savršenstva.
Ključ je oduvek bio u detaljima, a njih u Vajtovom svetu ne manjka. Počev od zloslutne prve scene, u kojoj saznajemo da će u narednih osam epizoda nastradati, ne samo jedna osoba, već više hotelskih gostiju, preko efektne i sugestivne uvodne špice, odlično izabrane muzike, kinematografije inspirisane Antonionijem i drugim italijanskim velemajstorima, pa sve do simbolike koja se suptilno proteže kroz kompletnu sezonu. Ništa nije prepušteno slučaju, a svaki delić slagalice uvodi nas dublje i dublje u isprepletane životne priče “Lotusovih” junaka.
Mešajući napetost, seksualnu tenziju i etičku ambivalentnost, a potom ih smeštajući u kontekst imućnih i nedodirljivih, ono što ova serija nudi je i suptilan, promišljen i izoštren pogled na takozvanu elitu. Mada je prva sezona ta koja se prvenstveno fokusirala na društveni položaj i snagu novca kao glavne pokretače zapleta, ispod površine ovog nastavka vrebaju isti motivi.
Zbog toga je možda i najzanimljivija linija priče upravo ona koja prati Tanju, jedinu junakinju koja se pojavljuje i u prvom i u drugom delu serije, a koju Dženifer Kulidž tumači sa toliko šarma da je teško zameriti joj na nelagodnosti koju njeni postupci i izjave izazivaju, kako kod ostatka postave, tako i kod same publike. No, nije Tanjina crna American Express kartica ono što je čini intrigantnom, već njena sporadična i neočekivana naivnost, koju iznova i iznova pokušavaju (a možda čak i uspevaju) da iskoriste protiv nje.
I bogati plaču
Koliko god drugom sezonom dominirali nagoni i porivi, svi su odnosi među njenim junacima u senci transakcija – materijalnih i fizičkih koliko i emotivnih. A, uz stalnu pretnju da nečije ubistvo očekujemo u velikom finalu, ovaj element od prve epizode proročki progoni samu radnju, redovno nas podsećaju na to da ne gledamo puku satiru o problemima bogatih, nego da kroz srž serije zapravo podjednako snažno kola i smrt.
Ovaj memento mori je, čini se, Vajtov zaštitni znak, zajedno sa neprijatnošću koju voli da izaziva u svima nama. Promišljeno i efektno, ovaj autor sprovodi nas kroz situacije u kojima nikada ne želimo da se nađemo, a sa kojih, pak, ne možemo da skrenemo pogled kada su nam jednom pred očima. Njegovo razumevanje psihologije junaka podjednako je kao i razumevanje psihologije gledalaca, želje da kao voajeri iskusimo tuđa iskustva ili možda još jednom proživimo svoja. Ona najgora, naranjivija i najsramotnija koja imamo na repertoaru. Na taj se način “White Lotus” nadovezuje na svoje žanrovske, moralno sive prethodnike, neodoljivo podsećajući na serije kao što su “Kuća od karata” (“House of Cards”) ili trenutno popularni i obožavani “Naslednici” (“Succession”) gde je, kako bi to spisateljica Flaneri O’Konor rekla, teško naći dobrog čoveka.
Ali, bilo fiktivni ili pravi – ljudi su ipak ljudi. Njihova suština teško može da se promeni, a sve kompleksnosti koje ih na prvi pogled sačinjavaju raspršuju se u onom momentu kada na površinu ispliva prava priroda. Žeđ će uvek biti neutoljiva, nagoni jači od razuma, sreća neuhvatljiva, a ono što nedostaje ostaće zauvek naizmak ruke.
Na kraju krajeva – i bogati plaču, ili makar tako kažu, a „ White Lotus “ vratio se u 2022. da nam upravo to i poruči. Zato širom otvorite oči.
