“Nešto stvarno nije u redu. Ne samo ono što su pričali Sokrat ili neki drugi , da je svaka generacija sve slabija i slabija, već realno ova generacija jeste sve slabija. I to 30 odsto slabija u odnosu na pre deset godina”.
Ovo su reči prof. dr Ranka Rajovića, lekara i autora NTC sistema učenja na velikom otvorenom treningu “Moć odgovornosti” koji je održan u Beogradu.
“U Hrvatskoj 4000 dece nije upisalo osnovnu školu. Nesposobni su za prvi razred. Ne mogu da sede, ne mogu da pišu, nemaju kognitivne sposobnosti. To je ogroman broj dece. Kod njih škola kreće sa šest, a kod nas sa sedam godina, ali i to nas u Srbiji čeka”, rekao je on i dodao da se “odgovor nalazi u promeni okruženja”.
“Okruženje se pre 20-30 godina sporo menjalo, na svakih 100-200 godina. Ovako brzo menjanje okruženja nikad nismo imali, i cenu plaćaju deca.”
Mozak pravi mehanizme
Prof. dr Rajović kaže da se nova otkrića iz medicine danas gotovo ne koriste, pa je zato formiran predmet neuronauka, koju predaje u Sloveniji i još nekoliko zemalja.
Na pitanje da li se greške koje se naprave prilikom obrazovanja dece kasnije mogu ispraviti, on kaže da je to lako između 12 i 18-te godine (kasnije teško) jer mozak i dalje pravi mehanizme.
“Mozak napravi obrasce ponašanja. Moramo da znamo mehanizme. A mehanizam koji nas tera da promenimo sebe su hormoni. Ja ću ih zvati hormoni, mada su oni neurotransmiteri, dopamin i endorfin,” priča prof. dr Rajović i nastavlja:
“Dete kada prohoda, ono je srećno, a mozak daje dopamin i endorfin. Te hormone dobijamo svaki put kada naučimo nešto novo. Unutrašnji motivatori su hormoni. Poenta je da se pomučimo i da rešimo problem. Jedan, peti, pedeseti problem, tako se razvija samopouzdanje i menjanje navika. Zato je posao vas (poslovnih ljudi) da date mladim ljudima izazove koji nisu baš laki, ali da mogu da ih reše.”
Mladima je dosadan realan svet
On kaže da u stresnim situacijama mozak donosi odluke, a donosi ih na osnovu znanja i iskustva.
“Što je veće znanje, što je veće iskustvo, brže donosite ispravne odluke, ako toga nema, nemamo ni znanja, ni odgovornosti. Znanje i iskustvo je suština svega.”
Mladim ljudima moramo da priđemo i shvatimo kako da dopremo do njih, kaže prof. dr Rajović, ali i upozorava:
“Morate shvatiti da mladi ljudi teško prihvataju odgovornost. Oni primaju informacije iz virtuelnog sveta i realan svet je njima dosadan. Oni u telefonu dobijaju dopamine i endrofine, i zato im treba pričati i hrabriti ih da to traže u svojim svakodnevnim poslovima, a ne u virtuelnom svetu”, zaključuje.
