Britanska Kraljica Elizabeta II preminula je u Balmoralu, 8. septembra, u 96. godini, zvanična je vest iz Bakingemske palate. Voleli je ili ne, ostaće u istoriji kao žena koja je 70 godina živela za krunu, Britaniju i tradiciju i njihove zajedničke interese u svetu. Sa punih 21 dala je zakletvu da će svoj život posvetiti ovom trojstvu i obećanje je ispunila. Vodila je biznis kraljevske porodice sa svojim timom i stoički je vladala do poslednjeg dana dočekavši da pred smrt primi još jednu novu premijerku. Ženu, simbolično.
Po glavi stanovnika 1,5 dolar
Sama ličnost kraljice Elizabete II, njeni postupci, govori i aktivnosti učvrstili su se kao uzor kako treba da živi i radi jedna kraljica. Ovo su tvrdnje i monarhista, ali i onih suzdržanih koji veruju u ’svetost profita’.
Daleko da je bila prototip kraljice iz Grimovih bajki. Elizabeta II je uz kraljevske obaveze i način života, preuzela sa svojim timom i vođstvo kraljevskog biznisa. Zapravo, kraljevska porodica je i pravno lice sa svojim biznisima starim više od hiljadu godina. Kraljevsko vlasništvo podrazumeva zemlju, imanja, zdanja, rudnike, vetroelektrane koji pripadaju monarhu, ali se njima nezavisno upravlja.
Preciznije, kraljevska britanska porodica živi od britanskih poreskih obveznika (prošle godine porodica je koštala svakog Britanca 1.5 dolar). Ali, to nije kraj priče jer državna finansijska podrška porodici zapravo iznosi 15% od ukupnog prihoda koji kraljevski biznisi naprave (prema ugovoru iz 1760. porodica svake godine trezoru podnosi izveštaj o neto prihodu). Ako žele da dobiju novac od države, moraju da vode svoje poslove. Više prihoda, više novca od države.
Prošle godine je, recimo, ta podrška iznosila oko 86 miliona funti uključujući i 34 miliona koja su potrošena na renoviranje Bakingemske palate. Ovaj kraljevski ’džeparac’ se troši na život članova porodice, putovanja koja su veoma zahtevna organizacijski i zato su veliki trošak, zaposlene kojih je samo oko kraljice bilo stotinak. Po zvaničnoj listi zaposlenih koji radi za monarhiju, čak je u evidenciji da samo za Bakingemsku palatu radi 1200 ljudi i jedan, recimo, IT član ekipe, zarađuje 40 hiljada dolara godišnje plus benificije. Na spisku za plate su i PR i HR eksperti, fotografi, kuvari, restauratori, obezbeđenje.
U javnosti je, očekivano, uvek bilo negativnih komentara da monarhija previše košta, ali tradicija se nastavlja i Britanci ne bi bili Britanci kada bi tako lako odustali od svoje istorije.
Biznis kraljevske porodice
Od kako je nasledila tron svog oca, kraljica Elizabeta II je predsedavala kraljevskom ’Firmom’ iako njena nije poslednja u konačnim poslovnim odlukama. Kraljevski biznis je vredan milijarde i svako ko u njemu učestvuje ima zadatak da ’pogura’ ovu mašinu za pravljenje novca. Imovina se zakonom ne može prodati, a njena vrednost je oko 28 milijardi dolara. Tu su uključeni imanja, zemlja, vetroelektrane, rudnici, vojvodstvo Cornwall, vojvodstvo Lancester, Kesington palata, Bakingem palata, imanja u Škotskoj. Forbes procenjuje da kraljica ima još 500 miliona dolara u ličnoj imovini – nakit i umetnička dela, predmeti.
U poslednjoj fiskalnoj godini ’Firma je poslovala sa 475 miliona dolara. Britanskoj riznici sleduje 85%, a preostalo kraljevskoj porodici za troškove službenog funkcionisanja po protokolima. Što se privatnih troškova tiče, kako navode istoričari britanske monarhije, tu je novac iz Vojvodstva Lankester pod nazivom Privy Purse. U poslednjoj fiskalnoj godini vojvodstvo je prijavilo neto dobit od 30 miliona dolara.
Što se Vojvodstva Korvel tiče, za njega je zadužen princ Čarls, od smrti Kraljice Elizabete II, kralj. Ovo Vojvodstvo, osnovano u 14. veku, zapravo čini 130 hiljada hektara imanja u jugozapadnoj Engleskoj i vredi oko 1,3 milijarde dolara. Danas je za njega zaduženo 150 ljudi.
Ovo je takođe kraljevska imovina koja se ne može prodati, ali se od nje može zaraditi što zavisi od poslovnosti članova porodice. Prošle godine vojvodstvo je zaradilo više od 50 miliona dolara i to uglavnom rentiranjem poljoprivrednicima, trgovcima ili stanovnicima. Tako da je vođenje poslova u okviru Vojvodstva Korvel daleko unosnije od džeparca koji država daje sadašnjem kralju Čarlsu III. Prošle godine pripalo mu je 2,5 miliona, troškovi su bili daleko veći (7,3 miliona koštala su 132 Čarlsova saradnika, 6,75 otišlo je na poreze, 4,4 miliona potrošeno je na dobrotvorne akcije i to uglavnom za pomoć nezaposlenim mladim ljudima Britanije).
Još izvora prihoda
Britanska porodica je, kako god to zvučalo, medijska atrakcija i turistička ’zlatna koka’. Prema procenama istoričara porodice, zatvaranje i Covid izolacija donele su veliki minus kraljevskoj kasi i to čak 45 miliona dolara. Nije bilo putovanja, pa ni poseta turista kraljevskim muzejima, nije bilo naplate ulaznica niti prodaje suvenira.
Princ Vilijam, sada dugi naslednik krune, nema direktinih prihoda od očevog Vojvodstva, ali on i njegova supruga Kejt imaju otvoren put da promovišu određene robne marke. Na primer, šal koji je mala prineza Šarlota nosila u javnosti pre nekoliko godina izradila je kompanija G.H. Hurt & Sons koja je zabeležila drastičan porast prodaje proizvoda i 100 hiljada veću posetu zvaničnom sajtu. Postoji podatak koji istoričari navode da je ovakvim promocijama, porodica zaradila 165 miliona dolara.
Mnogi analitičari troškova Britanske kraljevske porodice tvrde da iznos koji porodica zakonski dobija iz državne kase nije dovoljan za stil života monarha. Procena je da je njima godišnje potrebno oko 400 miliona dolara što je daleko više od od sledovanja. Očigledno je da su kraljica, kralj, prinčevi i ostala svita moraju da rade i vode timove ljudi kako bi obezbedili život dostojan najuglednije kraljevske porodice.
Zagovornici monarhije koji se između ostalog bave i finansijama, ciframa potvrđuju da država Britanija i privreda imaju daleko veću korist od kraljevske porodice nego što to misli prosečan svet. Ako se samo uzmu u obzir turizam i mediji, dobit nema konkurenciju.
