Zašto danas poslovni ljudi traže pomoć psihoterapeuta i mentora?

Šta danas najviše muči poslovni svet?

Zbog čega poslovni ljudi traže pomoć psihoterapeuta i mentora?

Ljubica Bogetić, osnivač EOS Centra za primenjenu psihologiju iz svog bogatog iskustva u terapeutskom radu izdvaja šta je to što savremeni poslovni svet najviše tišti i gde se danas kriju najveći izazovi.

„U razgovoru sa poslovnim ljudima, rekla bih da je glavna tema kako spojiti privatni život i posao. To je veliki izazov. Danas je teško poslovnim ljudima. Kada počnu da rade, postavlja im se previše zahteva, sve je preambiciozno. Poslovni ljudi su bačeni u vatru, ne osećaju da su dovoljno kompetentni i obučeni i nema jasnog protokola po kome bi ljudi korak po korak ulazili u posao, postepeno i bez stresa. Mnogo je toga uz potrebu da čovek radi i zaradi. A mnogo je ljudi koji rade dva ili tri posla da bi zadovoljili sve moguće potrebe.

Sve to je život pod konstantnim pritiskom“, za Bonitet.com rekla je psihoterapeut Bogetić. Ali, bez obzira na pritisak da se uspe, zaradi i popne na kompanijskim lestvicama, odnos sa drugim ljudima je takođe veliki problem.

„Međuljudski odnosi su veliki problem. Mnogo poslovnih ljudi se danas žali na loše odnose sa kolegama u kompanijama. Žale se da se tu mnogo iscrpljuju. Tu vidim glavni uzrok stresa. Istina je da je poslovni život danas prezahtevan i da su finansijski zahtevi veliki, ali ako međuljudski odnosi nisu dobri i ako se neko stalno oseća ugroženim na bilo koji način, to mnogo utiče i na produktivnost“, rekla je Bogetić.

Ljudi kao resurs

Kao biznis mentor sa višegodišnjim iskustvom u radu sa preduzetnicima i kompanijama i osnivač edukacionog trening centra Alterna International, Darko Mirković se svakodnevno suočava sa izazovima poslovnih ljudi. Njegova analiza aktuelne slike pre svega se oslanja na problem svakoga ponaosob, unutrašnjih pokretača i motivacije.

„Samoodgovornost je ključna. Kada se neko zaposli i radi u jednoj kompaniji, važno je da razume da sve što radi radi zbog sebe, svaku uslugu koju pruži pruža zbog sebe, a ne zbog kompanije. I tu leži glavni izazov danas – ljudi imaju osećaj da su resurs, a ne svrha. Kapitalizam i jeste protumačen tako da je kapital svrha postojanja i čim je tako, ljudi su resurs. Zato u kompanijama postoje Human Resource sektori, a ne Human Capital. Ljudi imaju osećaj da služe ostvarenju materijalnog kompanijskog cilja“, za Bonitet.com rekao je Mirković.

’Radno’ i vreme na poslu

Problem koji je veliki i prisutan je da zaposleni radno vreme doživljavaju kao ’vreme na poslu’, a ne kao ’radno’. O učinku i ličnom izboru Mirković kaže:

„Veliki je problem što većina ljudi čeka da vidi kako će biti tretirani da bi na osnovu toga pružili i dali od sebe. Ključ je drugi smer – pružiti, da biste mogli da očekujete i tražite. Ako vam neko (kompanija) to ne da, potražićete na drugom mestu.

Tu je i samomotivacija ili sposobnost da se iz mase negativnih informacija kroz medije, druge ljude i situacije svako izdigne i nađe način da sačuva vedrinu, osmeh, da shvati da je to što radi neki posao na nekom radnom mestu stvar njegovog izbora. To je stvar je njegove volje. Ne radi se o ’moranju’ i stavu ’nemam izbora’. Ako nešto moramo i imamo osećaj da nemamo izbora jer od nečega mora da se živi, tu nema mesta za motivaciju i nema samoodgovornosti. I, očekivano, i sama kompanija će nas gledati kao nekoga koga treba iskoristiti do maksimuma. I tada svaki zaposleni postaje onaj resurs.“

Zavisnost

Mirković potvrđuje da kompanije rade na tome da ljude inspirišu i motivišu različitim lojaliti programima. Ali, primećuje da postoji zavisnost od motivacije.

„Motivacija stvara zavisnost. Ako sam ja zavistan od toga da li će me neko motivisati da radim ili ne, moj pokretač nije unutrašnji već je vezan za spoljašnje uslove. A, ako sam samomotivisan i samoodgovoran i to kompanija u kojoj radim ne vidi i ne ceni, videće neka druga. Još kada na to dodamo aktuelni problem sa manjkom radne snage, svoje ću ciljeve ostvariti kako god i biću ispunjen i srećan.

Tako da se u postavci gde ja čekam da vidim šta ću da dobijem da bih odlučio šta ću dati, krije ključ i tu je ’kvaka’ koja treba da klikne. Jer, u ovakvom odnosu gde moja inspiracija leži u tome šta će neko da mi da, ja ne vladam svojim životom.

Zato, ako vaša motivacija zavisi od klijenta koji će kupiti vašu uslugu ili neće, okoline, države koja će postavljati pravila, vi ste zavisnik i stres je neminovan. Ako vladate sobom, naći ćete okruženje koje vam odgovara“, zaključio je Mirković.