Rodoljub Drašković, vlasnik kompanije Swisslion oterao je u stečaj sam svoju firmu koja je do skora zapošljavala oko 300 ljudi. I iako ovakav potez na prvi pogled izgleda nelogično, nije retkost da firme istog vlasnika preko suda i stečaja međusobno naplaćuju svoja potraživanja i da se tako guraju u stečaj. U slučaju Drašković interesantno je da se sve to desilo neposredno nakon što se nedavno videlo da ovaj biznismen nije zadovoljan tretmanom svojih poslova u Trebinju, piše Blic.
Takva praksa, tvrde poznavaoci nije ni nezakonita pa ju je primenio i Rodoljub Drašković, i to nad preduzećem Swisslion prehrambena industrija Trebinje.
Ceo postupak je pokrenula firma „Swisslion Industrija alata“ , a zahtev su podržale i ostale kompanije u vlasništvu Draškovića. Okružni sud u Trebinju potom je otvorio stečaj, a kao obrazloženje je naveo da „Swisslion“ prehrambena industrija Trebinje nije uspela da naplati potraživanja redovnim putem, a duže od 60 dana.
Najveći iznos potraživanja navela ja da ima kompanija „RDT Swisslion“ Trebinje i to oko 11 miliona konvertabilnih maraka. Kompanija „Takovo“ Gornji Milanovac potražuje 3,5 miliona maraka, „Swisslion“ prehrambena industrija Beograd 1,6 miliona KM, a „Prehrambena industrija“ Skoplje skoro milion KM.
Nešto manja potraživanja imaju i „Swisslion industrija alata“ Trebinje koja iznose 401.758 KM a „Grad sunca“ Trebinje 66.859 KM.
Privremeni stečajni upravnik Borko Šupeta je u izveštaju naveo da je preduzeće platežno nesposobno, da imovina može da pokrije troškove stečaja, te da dužnik nije u mogućnosti da dalje nastavi poslovanje zbog čega je predložio stečaj.
Stručnjaci navode da je sud taj koji vrednuje osnov za otvaranje stečajnog postupka i da ako je pokrenuo taj proces, zakonski osnov za to postoji.
“Pošto je ovde reč o otvaranju stečajnog postupka u drugoj državi, ne bih se upuštao u detalje, ali jasno je da ako je sud pokrenuo postupak onda osnov za to postoji. Što se tiče Srbije, sadašnji zakon omogućava i da sam vlasnik firme pokrene stečajni postupak. Ranije toga nije bilo jer su to mogli da urade samo poverioci, i to više njih, a ne samo jedan. Ako bi bio samo jedan poverilac, stečaj bi se automatski obustavljao. Ovde su važne i ingerencije, odnosno nadležnost naše ili druge države. Ako je naše, mi sprovodimo po srpskom zakonu a ako je nadležnost druge države onda se sprovodi po njihovom zakonodavstvu,” rekao je za “Blic Biznis” Nebojša Anđelković, predsednik Odbbora direktora Agencije za osiguranje depozita.
On dodaje i da svaka država ima svoje zakone i instrumente i da se u zavisnosti od slučaja primenjuju i različite norme.
“Ako bi primera radi neka srpska banka imala za dužnika „Swisslion“ u Trebinju onda bi mi pokrenuli naplatu sa raspoloživim instrumentima, poput tužbe ili stečaja. U tom slučaju smo mi aktivno legitimisani ali postupak se sprovodi po zakonu koji važi u BiH, odnosno na teritoriji te države. Mi podnosimo prijavu, tražimo potraživanje, učestvujemo u ročištima. Možemo i stečaj da pokrenemo ali opet po njihovom zakonodavstvu dok mi kao poverilac učestvujemo u postupku naplate,” objašnjava Anđelković.
Inače, Drašković je radnike „Swisslion“ prehrambena industrija Trebinje prebacio na svoju firmu „RDT Swisslion“ Trebinje, u kojoj je proizvodnja nastavljena, a nakon toga podneo je zahtev za stečaj. U prilog tome govori i podatak da „Swisslion“ u 2020. godini nije imao nijednog zaposlenog, dok je godinu ranije imao 291 radnika. S druge strane, u preduzeću „RDT Swisslion“ broj zaposlenih lani je povećan sa 176 na 454.
Prema zvaničnim podacima Prehrambena industrija je prošlu godinu, u kojoj nije imala zaposlenih, završila u minusu od 738.015 KM, dok je 2019. imala dobit od 3,1 milion KM.
Proizvodna jedinica „Swisslion“ Trebinje osnovana je sredinom 2009. godine, kao deo poslovnog sistema „Swisslion“ s osnovnom delatnošću u proizvodnji konditorskih proizvoda. U periodu do 2018. godine afirmisala se kao lider u oblasti prehrambene industrije za region jugoistočne Evrope, sa preko 400 zaposlenih radnika različitih profila.
