Zašto je drevna kineska priča o farmeru osvojila poslovni svet?

Foto: envatoelements / XiXinXing

Ključne tačke
  • Poželjan lider je komunikativan i stručan i razume i prihvata da je ključ dobrog funkcionisanja jednog tima u ’glavi i srcu’.
  • Sve ’novotarije’ koje obećavaju uspeh u biznisu mogu se pronaći ne samo u taoizmu već i u tekovinama Konfučija.
  • Jedna od taoističkih priča o farmeru čija se poruka može primeniti na poslovni svet u poslednje vreme se često prepričava

Ohrabrivanje tima, osnaživanje, održavanje zajedništva, donošenje odluka, razumevanje i prihvatanje talenata i sklonosti svakog ponaosob samo su neke od zadataka koji se postavljaju pred poželjnog lidera današnjice. On je komunikativan i stručan i razume i prihvata da je ključ dobrog funkcionisanja jednog tima u ’glavi i srcu’. Savršeni lider današnjice se ne povlači pred nepoznatim. On nepoznato prihvata i učestvuje u potrazi za balansom.

Ovakvo razumevanje poslovnosti se može podvesti pod taoizam i taoističku postavku sveta. Opisani idealan lider o kojem se piše i govori još od Karnegija punopravni je pristalica drevne kineske filozofije. Da li je ovo uticaj kineskih kompanija na zapadne i pomeranja koja su uzrokovala ili je sistem poslovnih vrednosti spontano uspostavljen otvaranjem tržišta i kompanija novog doba?

I tao i Konfučije

Kako bi izgledali poželjni poslovni principi da svet nije postao mesto bez granica i da se poslovnost sa istoka nije infiltrirala u zapad, to niko ne može reći. Tek, sve ’novotarije’ koje obećavaju uspeh u biznisu mogu se pronaći ne samo u taoizmu već i u tekovinama Konfučija. Sa svojim sledbenicima se zalagao za hijerarhiju, za vođe po kriterijumu kvaliteta a ne po krvnom srodstvu i koji je bio siguran da će učenje od svakog čoveka načiniti plemenitog gospodina. Svaki lider po konfučionizmu razume razlike među pojedincima, a dijalog smatra ključem napretka i učenja.

Taoizam kaže da je uspeh zbir priprema i mogućnosti i posao, kao i život, je put prirode. Ovaj put je i red, tok po obrascu koji važi za sve stvari. Nema sile. Tao nikada ne deluje silom, sve je spontano i prava akcija se izvodi bez forsiranja, sama po sebi. Tao uči da ako bilo šta radite silom i borbom, uvek ćete biti poraženi jer se tako borite protiv univerzuma i njegovih pravila. A, univerzum se ne menja.

Za sve postoji pravo i odgovarajuće vreme, ništa nije večno i sve što postoji mora da se menja. Tako je i sa biznisima, kompanijama, timovima, proizvodima i uslugama. Ljudima.

Kineska priča o farmeru

Jedna od priča koja oslikava taoizam i čija se poruka može primeniti na poslovni svet, stara je, kako istoričari pišu, koliko i sama filozofija. Stekla je popularnost među poslovnim ljudima zbog jasne poruke i lake primene u realnom životu.

Priča kaže da je nekada davno živeo starac, mirno i povučeno, u dobrim komšijskim odnosima sa drugim ljudima iz sela. Bio je skroman kao i svi glavni likovi iz taoističkih drevnih priča.

Jednog dana, niko ne zna kako, na njegovu farmu je došao prelep konj, rasne građe i očigledno takvog porekla. Po pokretima bi se reklo da je čistokrvan i njegov ostanak na starčevoj farmi komšije su komentarisale kao blagodet i dar             i starcu su svi govorili da je imao neverovatnu sreću. Starac je na to odgovarao:

„Dobra sreća? Loša sreća? Ko zna.“

Stari farmer je konja koristio na farmi za rad i bio je od velike pomoći sve dok nije nestao. Jednog je jutra otrčao na brda i nije se vratio. Ostali seljani su bili puni sažaljenja sigurni da je ovo veliki gubitak za farmera i loša sreća. Odgovorio im je:

„Dobra sreća? Loša sreća? Ko zna.“

A, onda je sedam dana kasnije starac u daljini ugledao tog istog konja koji se kasom približavao njegovom imanju, ali ovog puta nije bio sam. Uz njega je bilo krdo jedankih lepotana koji su se nastanili na starčevoj farmi. I, opet je usledilo govorkanje po selu da je farmer srećan čovek i da ga je snašla velika blagodet. Usledilo je još starčevo razmišljanje:

„Dobra sreća? Loša sreća? Ko zna.“

Život na farmi se nastavio uz svakodnevne obaveze. Starac je sa svojim sinom obavljao redovne poslove uz pomoć divljeg krda konja sve dok jednog dana njegov sin nije pao sa jednog od njih i slomio nogu. Legao je u krevet i nije više mogao da učestvuje u pripremi namirnica za zimu koja ih je čekala. Seljani su još jedanput pokazali sažaljenje i ovaj događaj nazivali nesrećnim. Starac je odgovarao:

„Dobra sreća? Loša sreća? Ko zna.“

Zatim se desio rat. Vojska je iznenada upala u selo i mobilisala sve muškarce sposobne da ratuju. Farmerov sin nije bio jedan od njih. Dobra sreća? Loša sreća?

Priča kaže da su seljani konačno naučili šta su značili svi starčevi komentari i mudrost sa kojom je živeo. Sve će proći. Usponi i padovi su život. Sve prođe.

Strogo je zabranjeno kopiranje tekstova osim u slučaju preciznog navođenja izvora i linka ka originalnom tekstu.

Podeli tekst

Ako ste propustili

Povezane vesti

Komentari +

1 KOMENTAR

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo unesite svoje ime ovde