Švajcarska narodna banka ovog meseca postala je prva velika centralna banka koja je snizila kamatne stope. Svoju glavnu referentnu kamatnu stopu snizila je za 0,25 baznih poena na 1,5 odsto.
Tržišta očekuju da će do smanjenja kamatnih stopa Fed-a (američkih Federalnih rezervi) i Evropske centralne banke (ECB) doći ove godine.
Međutim zašto sve ipak zavisi od Fed-a?
Na to pitanje odgovorio nam je u martovskom broju “Sveta bankarstva i investicija” dr Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
“Sva ekonomska logika je bila da će SAD ući u recesiju prošle godine, pa da će Fed ranije krenuti sa smanjenjem kamatnih stopa, a to se pokazalo totalno pogrešnim. Perfektno poznavanje monetarne ekonomije je preduslov da kad prvi čovek centralne banke nešto saopštava se to valjano protumači šta zapravo stoji iza toga”, kaže dr Đukić i dodaje da nije imao dilemu da je Džerom Pauel, predsedavajući Fed-a krajnje uzdržan kada to treba raditi i početi sa tim.
Ne pre juna
“Reč je o atipičnom fenomenu, svestan je bio da SAD ne sme da imaju situaciju od pre, da se inflatorna očekivanja vrate kao determinanta inflacije, da neko drugi plati visoku cenu zašto što moraju da se podignu kamatne stope. To je vrlo suptilno vaganje, monetarna vlast mora da ima perfektna znanja kada odlučuju i to tako da minimiziraju rizik greške.”
Tržišni akteri su percipirali da će Fed u martu krenuti u smanjenje kamate, to je bila percepcija iz decembra, kaže on. “Kako stvari sada teku američka privreda odlično stoji u smislu rasta BDP, zaposlenost je na istorijski najvišem nivou, cene usluga su samo faktor koji gura inflaciju na više. Potom, imate najveći broj članova Odbora guvernera koji javno istupa da apsolutno nije vreme da se razmišlja o smanjenju. Uprkos percepciji da će doći do smanjenja tri puta po 25 baznih poena, prvo se neće najverovatnije desiti do juna”, kaže dr Đukić.
Politički faktor u odlukama
On dodaje da je tu prisutan i dodatni faktor – američki izbori.
“Imate situaciju da se stvari primire uoči izbora. Fed je bastion privatnog kapitala i oni će primiriti situaciju, neće biti remetilački faktor izbora. Ako je Donald Tramp imenovao Pauela, a Džozef Bajden potvrdio njegovo imenovanje, on je na raskrsnici da ne sme da dozvoli da ne zadovolji i bude izložen kritici kada Tramp osvoji predsedničku poziciju, da negativni efekti baš nastupe u njegovom mandatu. Vrlo je taj tajming suptilan. I to je jedan od razloga zašto sam skeptičan da će pre juna doći do smanjenja kamatnih stopa”, kaže.
“Ma šta ko tvrdio čelnica ECB (Kristin Lagard) je politička ličnost i oni će morati da slede taj takt koji nameće Fed i zbog odnosa kursa evro dolar i činjenice koje se odnosi na američko tržište obveznica koje je najdublje, želju investitora da kupuju američke obveznice, u uslovima kada je američki dug narastao na 133 procenata BDP-a”, zaključuje dr Đukić za “Svet bankarstva i investicija”.
