Popis stanovništva iz 2021. pokazao je da je u Hrvatskoj bilo približno 2,4 miliona stanova ili 6,5 odsto više u odnosu na prethodni popis stanovništva 2011. godine.
Iako je ukupan broj stanova narastao, broj nastanjenih stanova smanjio se za 4,2 odsto, dok se broj privremeno nenastanjenih, odnosno praznih stanova povećao za čak 43 odsto. Prema tim podacima u Hrvatskoj je oko 600 hiljada praznih stanova te 231.000 kuća za odmor (vikendica) u kojima, po logici stvari, ljudi borave povremeno jer su izvan njihovih prebivališta, piše N1 Hrvatska. Procena je da samo u Zagrebu ima 50.000 praznih stanova.
Zašto su svi ti stambeni prostori prazni i čemu služe, pita se ova novinska kuća.
Profesor Pravnog fakulteta u Zagrebu, Gojko Bežovan za N1 Hrvatska kaže da ljudi u Hrvatskoj nemaju poverenja da ulažu na tržištu kapitala nakon što je ono krahiralo tokom krize 2008. godine. Umesto toga, ulažu u nekretnine.
U Hrvatskoj to nikog ne zanima
Razlog silovitom porastu broja praznih stanova, od 2011. do 2021. godine Bežovan ponajpre vidi u iseljavanju ljudi u inostranstvo. Ali, delom i zbog velikog broja novosagrađenih stanova, osobito onih luksuznih, koji nisu ni kupljeni da bi bili nastanjeni, nego da bi se očuvala ili povećala vrednost kapitala.
Fenomen praznih stanova nije specifičan samo za Hrvatsku. Bežovan naglašava da toga ima u celoj Evropskoj uniji, a pogotovo u mediteranskim zemljama – Portugalu, Španiji, južnim delovima Francuske, Italiji, Grčkoj…
“Te su države donele mere kako bi vlasnike podstakli da stave na tržište te stanove sagrađene za stalno stanovanje ili da ih barem daju u najam. Oni daju i podsticaje onima koji imaju prazne stanove, ali nenastanjive, da ih obnove uz uslov da ih potom daju u najam. To je politika kakvom se bave i druge evropske zemlje, ne samo ove. U Hrvatskoj tako nešto niti je tema rasprava niti ikoga ozbiljno zanima”, ističe Bežovan.
