Zavladala epidemija dezinformacija i gluposti. Postoji li vakcina?

Od dezinformacija ili ’gluposti’ danas je nemoguće pobeći. Zavladala je epidemija. Iako većina misli da je imuna na lažne informacije i vesti, istraživanja sa terena kažu da to baš i nije tako. Na primer, blizu 50% ispitanika jedne ankete izjavili su da veruju da mogu da prepoznaju dezinformacije. Međutim, pokazalo se da je to pošlo za rukom samo malom broju – skromnih 4%.

„Svako može ’nasesti’ na sadržaj koji nije istinit, pa čak i oni digitalno najpismeniji“, u intervjuu za Scientific American rekao je holandski psiholog Sander van der Linden i Cambridge profesor.

Ima li leka?

Epidemija dezinformacija

Pravo je pitanje ‘Da li ima leka slabom imunitetu na lažne sadržaje?’ jer Van der Linden koristi analogiju sa medicinom. Njegova je pretpostavka da dezinformacija deluje kao virus. Baš kao što jedan organizam kakav je virus funkcioniše u telu čoveka, tako funkcioniše i lažna ili ’patogena’ informacija.

„Ako se nešto kao što je informativni patogen podeli vama, dođe do vas, zarazi vas, tako ćete vi zaraziti druge. U ovome su od naročite pomoći društvene mreže i komentari na sajtovima. Analizirajući epidemije koje su se širile, našao sam sličnost sa epidemijom kada su u pitanju ’gluposti’ ili dezinformacije. To me je sve navelo da se pitam – da li postoji vakcina koja bi zaustavila širenje informacija koje nisu istinite?“, rekao je Van der Linden. Njegova osnovna ideja je da pronađe lek protiv ’ispiranja mozga’ i nije prvi koji se bavi ovim problemom.

Slabe tačke svačijeg uma

Iako možda mislite da ste imuni na dezinformacije i da sa lakoćom možete da razotkrijete da li vam se plasira teorija zavere, šarlatanstvo, pseudonauka ili šta god što nema težište u činjenicama koje se mogu dokazati, to baš i nije tako. U osnovi stoji jedan ’evolutivni argument’.

„Ljudsko podrazumevano stanje je prihvatanje da su stvari istinite. Zamislite da svakog dana svaku pojavu kritički preispitujete? Ne biste preživeli i tako ne možete da živite. A još zamislite savremeno realno okruženje koje velikim delom čine društvene mreže. Ovde je ogroman broj lažnih podataka i informacija koje vam se nude. Zato je ovo vreme kada stvari lako krenu naopako“, objasnio je Van der Linden.

Kao i svaki virus koji napadne organizam domaćina tako i lažna informacija ili ’glupost’ pronalazi slabe tačke svačijeg uma. Predrasude su odličan primer ili jednostavno nedostatak znanja iz određene oblasti. Kada naiđu na ovakve slabe tačke, dezinformacije kao i virusi inficiraju vaše odluke, sećanja i razmišljanja.

Na objašnjenje profesor Van der Linden podržava i dodaje:

„I kada neki podatak čujete više puta, sve ćete bliže biti uverenju da je istinit, pa čak iako znate da nije. Ovo je način na koji ljudski mozak funkcioniše i to su naučene automatske asocijacije.“

Može li se postati znalac?

Da li je moguće postati znalac u prepoznavanju lažnih vesti? Postoje li tehnike koje pomažu u dijagnostikovanju nepouzdanih informacija? Van der Linden piše da postoje.

Baš kao i svaki organizam koji će kad-tad napasti neki virus i koji na to mora biti spreman, tako svako mora biti spreman na svakodnevne napade dezinformacija. Da bi se podigle budnost i kritičnost, čovek pre svega mora da prestane da spava.

„Prvo, mora da postoji upozorenje da uvek neko vama želi da manipuliše. Ovo će povećati budnost i opreznost i bićete kritičniji. Nećete tek tako prihvatati vesti i informacije zdravo za gotovo.

Drugi način je delovanje kako deliju i vakcine – davanjem male doze virusa. Dobijete malu dozu dezinformacija i savete kako da ih opovrgnete. Ovo je od izuzetne pomoći ako želite da postanete otporniji na netačne vesti.

Nije tajna da postoje vrlo razvijene manipulativne tehnike koje u osnovi funkcionišu tako što šire dezinformacije. Ako se upoznate da ovakvim tehnikama, bićete ’vakcinisani’ protiv čitavog niza dezinformacija. Postoje igre gde ste jedan od aktera sa zadatkom da izmišljate lažne vesti (Bad News), da kreirate teorije zavere, narušavate ugled javnim ličnostima, robnim markama ili čitavim kompanijama“, rekao je Van der Linden. Kada sami stvarate laži, tuđe ćete daleko lakše prepoznati.

Od lažne dileme i Brandolinija

Jedna od delotvornijih tehnika manipulacije koja se koristi širenjem dezinformacija je ’lažna dilema’. Lako ćete je prepoznati u medijima i vestima političke sadržine. ’Ako nisi sa mnom, onda si protiv mene!’ – primer je kada vas manipulator stavlja pred dilemu i predstavlja da imate samo dve opcije kada treba da napravite izbor.

Često se pominju i tehnike ’žrtvenog jarca’ (dobar primer je pitanje izbeglica u ratnim dejstvima) ili emotivno manipulativne tehnike.

Kad su tema dezinformacije i društvene mreže kao do sada još neviđeno plodno tle za ovakvu vrstu informacija, dobra je prilika i pomenuti i takozvani Brandolinijev zakon koji kaže:

’Vreme potrebno za dekonstrukciju dezinformacije obrnuto je proporcionalno vremenu koje je potrebno da se dezinformacija kreira’. Drugim rečima, laž se lako osmisli, za minut. Ali, da bi se razotkrila i dešiforovala, potrebni su sati, dani i neretko godine.

Da biste se pohvalili da ste ušli u onih elitinih 4% spočetka teksta i to u aktuelnoj epidemiji dezinformacija, trebaće vam nešto više od poznavanja manipulativnih tehnika. Ipak, odličan je početak i sama pretpostavka da je sve što čujete ili pročitate netačno.