Žena koja je ovoj eri ostavila termin ‘nadzorni kapitalizam’

Foto: youtube

Ključne tačke
  • Šošana Zubof je autor termina ‘nadzorni kapitalizam’.
  • Danas se živi u doba ekonomske logike koja podržava krađu u svetu tehnologija.
  • Živi se pod nadzorom imperija kakve su aplikacije vredne milijarde

Šošana Zubof (71) je ovoj realnosti, između ostalog, ostavila termin ’nadzorni kapitalizam’. Među prvim je ženama koje su zaslužile mesto profesora na najcenjenijoj poslovnoj školi (Harvard Business School). Tu je i penzionisana, ali njen rad nije stao. Naprotiv. Pre tri godine objavila je studiju Doba nadzornog kapitalizma i tako podržala čitav talas rasprava o novoj eri ekonomije i vladavini kompanija koje se bave prikupljanjem i trgovinom ličnih podataka. Zubof je ovakav kapitalizam krstila ’nadzorni’ i stala na stranu zaštite podataka i prava na privatnost.

Novi poslovni model

Pretnja demokratiji koja je danas na snazi po mišljenju Šošane Zubof je poslovni model koji su uspostavile kompanije kao što su Google i Apple. Ovaj model se bazira na izvlačenju podataka o svakom korisniku usluga ove dve kuće i manipulaciji dobijenim podacima, odnosno, njihovim vlasnicima.

Napad i kritika profesorke Zubof nisu upućeni samoj tehnologiji već ekonomskoj logici koja je podržava, a to je krađa. Ističe da bi sve dobijene lične podatke i predviđanja svako mogao da koristi za opšte dobro počevši od pronalaženja najkraćeg puta do željene destinacije ili pomoći oko tekstualnih odgovora. Bez prikupljanja podataka ovakve funkcije ne bi bile moguće.

Nadzor kome je danas svako izložen Zubof poredi sa kineskom državom.

Ovo je svet u kome je privatnost ugušena. Privatnost je danas kategorija zombija. Niko od nas danas nema privatnost, čak i one 2000-te kada smo mislili o tome“, za Financial Times nedavno je rekla Zubof i dodala:

Danas ne možemo da ’uđemo’ u tehnološke kompanije da bismo znali šta se zaista dešava. Njihove prozvode, od mreža i aplikacija do sajtova, koristimo spuštenih roletni. Ne razumemo dovoljno našeg protivnika.

Aplikacija, Mask i Twitter

Šta Zubof misli o Maskovom preuzimanju Twitter-a?

Imamo danas političare, poslanike, izabrane zvaničnike kao i čitavo građanstvo koji su usredsređeni na jednog čoveka i postavljaju pitanje: Šta će on da uradi? Naša politička stabilnost, naša sposobnost da spoznamo šta je istina, a šta laž, zdavlje, a donekle i naš razum, svakodnevno se dovode u pitanje u zavisnosti od toga koje je odluke i poteze povukao jedan Ilon Mask. Ovo smatram suštinski nepodnošljivim.

Ovi prostori ne mogu postojati samo pod korporativnom kontrolom.

Dve decenije smo u digitalnoj eri, a nismo nikada, kao demokratije, sagledali značenje ovih tehnologija“, rekla je.

Ekonomska moć koju danas Facebook-u i sličnim platformama obezbeđuju lični podaci dobijena je monetizacijom digitalnih života. To što danas nazivamo ’aplikacije’ zapravo su, po rečima Šošane Zubof, „masivne nadzorne imperije vredne stotine i stotine milijardi dolara, a mi ih i dalje zovemo ’aplikacije’.

Masovno uništenje privatnosti

Dok svako danas dozvoljava ovim tehnološkim imperijama da generišu ogromne baze podataka, menja se priroda društva.

Mi im dozvoljavamo da to rade, da prikupljaju ove gigantska znanja o ljudima. I umesto da ovo bude zlatno doba demokratizacije znanja, ono je pretvoreno u nešto sasvim drugačije od onoga što je svako od nas očekivao. U poslednjih 20 godina, posebno u poslednjih 10, došlo je do masovnog uništavanja privatnosti“ za New York Times rekla je Zubof.

A, operativno, ono što se dešava je da kompanije i platforme dolaze do toga da znaju toliko o svakome da mogu da kreiraju mehanizme kojima ciljaju na izbor i ponašanje.

Ne govorimo samo o ciljanim oglasima. Govorimo o podsvesnim i psihološkim mikrouticajima, nagradama, kaznama u realnom vremenu, alatima algoritamskih preporuka, projektovanoj dinamici društvenog poređenja“, dodala je Zubof.

A, zašto je toliko važno da ljudi razumeju sve ove tačke povezane u jednom procesu?

Važno je jer se taj proces zove ’kako znanje postaje moć’“, ukratko je objasnila.  

Ne može oba

U intervjuu za Financial Times Šošana Zubof je navela podatke iz novijih istraživanja koja kažu da u SAD svako ima izloženu lokaciju 747 puta na dana. U Evropi, za koju kažu da ima ’najbolju regulativu’, taj broj je 376. Zar vam Zakerberg nije obećao da ćete po dolasku u nepoznat grad dobiti preporuku gde da pojedete ručak gde će vas sačekati barmen sa pićem koje najviše volite?

I dok su za većinu najveći uticaj zakona o zaštiti privatnosti dosadni prozorčići koji svaki čas iskaču, nadzorni kapitalizam neumorno radi.

Da bi se ukinuo, zahteva nove zakone koji će omogućiti društvima da odluče: Šta su zapravo podaci? Šta šerujemo? Sa kim i u koju svrhu?“, navela je Zubof.

Umesto toga, tehnologija napreduje i sada smo svedoci ChatGPT-ja koji je sve uzdrmao poslednjih meseci. Šokirao je ljude i primorao nas sve da prepoznamo dokle je stigla veštačka inteligencija praktično bez zakona i demokratskog upravljanja. A, razvoj AI se oslanjao na krađu ličnih, ljudskih podataka“, tvrdi autorka Doba nadzornog kapitalizma.

Ako pogleda u budućnost, u 2030. godinu, šta vidi? U šta se kladi?

Stavljam ulog u demokratiju jer je to najbolja ideja koju su ljudi ikada imali bez obzira na sve njene nesavršenosti. Kada se probudim svako jutro mislim o tome šta mogu da uradim da doprinesem da naša društva udvostruče principe demokratije“, rekla je Zubof, ali i dodala:

Moguće je imati nadzorni kapitalizam, a moguće je imati i demokratiju. Nije moguće imati oba.

Strogo je zabranjeno kopiranje tekstova osim u slučaju preciznog navođenja izvora i linka ka originalnom tekstu.

Podeli tekst

Ako ste propustili

Povezane vesti

Komentari +

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo unesite svoje ime ovde