“Moja motivacija je da stvaram relevantne odnose koji će učiniti da se glas našeg regiona čuje jače i da se bolje pozicionira na mapi evropskih i globalnih tržišta. Ovo je sjajna prilika da iniciramo određene promene koje će doneti više mogućnosti za naše ljude i domaće biznise iz Srbije i jugoistočne Evrope koji žele da rade globalno.”
Ovo su reči Jelene Đurović, prve ambasadorke Srbije u organizaciji EWPN. To je neprofitna organizacija posvećena razvoju inovacija u industriji plaćanja, a jedan od osnovnih ciljeva je rad na izgradnji zajednice, sa posebnim osvrtom na pitanja inkluzivnosti i polne raznolikosti u industriji. Đurović zato kaže da je njen fokus privlačenje drugih motivisanih žena i profesionalaca da se pridruže ovoj zajednici kao i promovisanje strategija koje podstiču saradnju kako bi se prevazišle korporativne ili regulatorne barijere, državne granice ili bilo koji drugi prepreke boljoj i pravičnijoj razmeni vrednosti.
„Razvoj globalne digitalne ekonomije stvara mnoge inovativne poslovne modele s potencijalom za nove prilike, no pristup tim mogućnostima nije uvek jednostavan putem tradicionalnih finansijskih sistema, posebno u manjim ili manje razvijenim zemljama,“ kaže Đurović, koja je trenutno angažovana kao menadžerka za partnerstvo za zapadnu i jugoistočnu Evropu u globalnoj fintech kompaniji Payoneer a koja u svojoj biografiji ima preko 15 godina iskustva u tradicionalnim bankama i sada već skoro 5 u kompanijama koje su u finansijama više fokusirane na primenu informacionih tehnologija u sferi finansija. U takvom kontekstu, Jelena ističe važnost deljenja iskustava i podsticanja partnerstava između tradicionalnih i inovativnih kompanija jer upravo saradnja otvara široke mogućnosti za kreiranje jedinstvenog ekosistema, proširujući značajno horizonte formalne finansijske ekonomije.
EWPN realizuje programe i događanja koji pre svega jačaju položaj i značaj žena u globalnom poslovanju ali ističu imperativ šire finansijske inkluzije, koji prevazilaze samo rodnu zastupljenost. Organicija se aktivirala na ovim prostorima prošle godine kada je održan prvi EWPN SEE događaj u Zagrebu. Ove godine, domaćin EWPN SEE konferencije je Sarajevo i to 13. Maja u Gradskoj Vjećnici. Najavljuje se veliki broj govornika iz većine zemalja iz SEE regiona, kako iz tradicionalnih finansija, tako i modernih fintech-a.
-Kako je došlo do toga da EWPN dođe na ovo tržište?
Naša priča počinje 2022. godine kada je Merima Mahmutović, sada članica izvršnog odbora EWPN-a, bila pozvana da organizuje panel diskusiju posvećenu našem regionu na godišnjoj konferenciji EWPN u Amsterdamu. Na tom panelu, žene predstavnice fintech kompanija iz Srbije, Hrvatske, Makedonije, Albanije i Bosne i Hercegovine izazvale su veliko interesovanje publike. Tematika je bila intrigantna, s obzirom na to da su izazovi koje smo identifikovale specifični za naš region, a različiti od ostalih evropskih tržišta.
Na samoj konferenciji, učesnice iz zemalja regiona su shvatile da nam je potrebna jača saradnja i intenzivnija komunikacija kako bismo delile iskustva i unapređivale svako pojedinačno tržište. Takođe smo razmotrile mogućnosti stvaranja šireg regionalnog prostora, pružajući više mogućnosti od onih koje nude pojedinačna tržišta. Ova inicijativa je zaživela, a kao rezultat toga, prošle godine smo organizovale prvu EWPN SEE konferenciju u Zagrebu, okupivši preko 30 učesnika i govornika iz većine zemalja regiona.
S obzirom na stečeno iskustvo i još veće ambicije, ove godine se pripremamo za novu regionalnu konferenciju u Sarajevu. Cilj nam je okupiti relevantne govornike iz regiona, finansijske regulatore, predstavnike infrastrukture platnih sistema, kao i predstavnike komercijalnih banaka i fintech kompanija s fokusom na krajnjeg korisnika. U okruženju koje je već naviklo na stalne promene, inovacije su centralna tema naše konferencije, a razmatraćemo ih iz različitih perspektiva.
-Kakva je zastupljenost žena u fintech industriji u regionu?
Rastući doprinos žena u fintech industriji postaje sve očigledniji iz godine u godinu, a njihov uticaj na oblikovanje poslovnih normi u sektorima gde su muškarci donedavno dominirali sada je neosporno značajan. Tokom protekle decenije, više žena je dodato na rukovodeće pozicije u sektoru finansijskih usluga nego muškaraca pa one sada prema Deloitte istraživanju iz 2022. čine 18% pozicija u C-suite na globalnom nivou. Pored ovih značajnih impulsa rast je i dalje veoma spor i predviđa se da bez snažnijih napora, globalni rast udela žena na rukovodećim pozicijama u finansijama možda neće čak dostići ni 25% do 2031. godine.
U našem regionu nemamo precizne podatke za finansijski sektor, ali prema UNDP istraživanju iz 2022. imamo 14.2 % žena na rukovodećim pozicijama u kompanijama, pritom žene iz ovog regiona zarađuju manje nego žene na sličnim pozicijama u EU a istovremeno imaju manje slobodnog vremena tako da je jasno da ima puno prostora za poboljšanje pozicije i kvaliteta života poslovnih žena na Balkanu.
Izuzetno važni događaji poput EWPN konferencije igraju ključnu ulogu u stvaranju prilika za žene koje rade u fintech industriji. Ovi skupovi omogućavaju da se uspostave korisne mreže, razmene vredna iskustva i da se podstakne motivacija i inspiracija za neke nove poduhvate. Takođe, ovi događaji služe kao platforma za odavanje priznanja ženama koje su godinama neprestano doprinosile razvoju finansijskog sektora. Nastavak podrške i promocije ženskih lidera ključan je za ubrzanje procesa osnaživanja žena i stvaranje inkluzivnijeg okruženja unutar ovog dinamičnog sektora.
–Ovo nije jedini cilj za koji se svojim radom zalažete. Tu su i Startap kidZ?
Startap kidZ je još jedna neprofitna organizacija čija sam aktivistkinja. Osnivačice smo nas #4mame koje smo pre svega želele da pripremimo svoju decu za svet “nas velikih” i za nova pravila igre u kojima najveću važnost imaju inicijativa i preduzetnički način razmišljanja.
Sa puno ljubavi i posvećenosti izgradile smo originalni program u formi jedne vrste junior hakatona, koji za cilj ima da sa školarcima prođe kroz ceo stvaralački proces nastanka jednog startapa – od ideje, dizajna prototipa, osmišljavanja promocije do prodaje, ne bi li kod njih podstakli inovativno razmišljanje i pomogli im da na kratak rok ta znanja primene u školi, u prezentovanju gradiva i u izradi projekata. Na dugi rok se nadamo da ovakvi programi mogu doneti i kvalitativne promene u društvu kroz osnaživanje dece i mladih da se upuste u ambiciozne poduhvate i menjaju ovo društvo na bolje, kako kroz svoje preduzetničke projekte tako i kroz kreativni i operativni doprinos inicijativama od šireg društvenog značaja. Naša želja je da osnažimo decu da postanu arhitekte svoje budućnosti, da se ne plaše promena već da ih aktivno podstiču … kao što to rade njihove mame.
