Razgovor sa Danijelom Miloševićem imao je dva dela. Jedan ozbiljan i jedan neozbiljan. Ozbiljan se odnosi na njegov posao. Danijel je suosnivač agencije Meaning i pričali smo o tome šta čini dobar „copy“ i na šta bi vlasnici biznisa trebalo da obrate pažnju kada je ovaj segment u pitanju, šta je baš važno, a šta je manje važno. A drugi deo…pa kako Danijel šaljivo kaže uznemirava ga činjenica da je ljudima poznat kao čovek koji stoji iza LinkedIn naloga Demotivacija. Ali, da se mi našalimo, to ga nije sprečilo da nedavno deli diplome za „Sertifikovane haslere“ na ovoj mreži koji je do sada dobilo 600 ljudi.
Svi znaju da je danas forma važnija od suštine. Da li to može da se primeni i na biznis? Da li je “copy” važniji od proizvoda koji se prodaje ?
Rekao bih da je to mit koji treba razbiti. Uvek će suština na kraju pobediti. Forma je šminka. Ona ističe suštinu, daje joj završnicu kakvu zaslužuje. Isto važi i za biznis, a i za copy. Da, dobar copy može da proda loš proizvod… Ali jednom. Kada ljudi probaju proizvod i shvate da su prevareni, da su kupili nešto što ne radi, nijedan copy ne može da spasi brend kasnije od lošeg glasa. Svu pažnju uložiti najpre u poliranje usluge/proizvoda a potom preći na promociju.
Kako mali biznisi mogu održivo da se promovišu i istaknu kroz iskrenu komunikaciju sa tržištem?
Baš tako kako ste rekli – putem iskrenosti. Celo tržište funkcioniše kao i ljudski odnosi. Iskrenost u komunikaciji znači da postavljate očekivanja na zdrave osnove. Svaka strana zna šta daje i šta dobija. I to je jedini put ka održivom rastu i isticanju. Ako pitate domaće preduzetnike i vlasnike kompanija, moći ćete da uvidite često neku opštu nesigurnost i nepoverljivost, naročito kad se spomene marketing. Uzroci tome su mnogobrojni. Jedan od njih jeste i što se marketing doživljava kao preterano, kitnjasto ulepšavanje. Zato se iskrenost i ističe. Neobična je.
Kada se danas vidi jedan uspešan “copy” pomisli se da kao u slučaju biznisa koji uspe preko noći i on “rodio” na isti način. Koliko u stvari rada i priprema stoji iza dobre komunikacijske kampanje?
Ima copy-ja koji se rodi preko noći, ali ta noć obično traje danima, nekad nedeljama. Mnogo je pripreme i rada iza dobrih komunikacijskih kampanja. Potrebno je dosta istraživanja, isprobavanja i saradnje sa timom, ali i sa klijentom i potrošačima. Razume se, nekad (odnosno često) rokovi su suviše kratki i potrebno je da izbacite vrlo brzo neko upotrebljivo rešenje. Kroz iskustvo se nauči rad u iteracijama – kako dobijate povratne informacije, tako poboljšavate i rešenje. Što opet podrazumeva ozbiljan rad.
Postoje primeri kada se inspiracija javi odjednom, negde tamo dok radite nešto treće… Ali se to desi jer ste svoj um nahranili podacima i vaša podsvest rešava problem.
Kako je izgledao “komunikacijski” početak kada je tvoj biznis u pitanju?
Iskakao sam ljudima iz frižidera. 🙂 Iako nisam preterani ljubitelj društvenih mreža, činjenica je da konstantna prisutnost biznisa na njima omogućuje kompaniji u početku da privuče malo pažnje i dođe do potencijalnih kupaca. Tako sam i ja počeo – redovnim objavljivanjem na svim mogućim društvenim mrežama.
Čime se Meaning bavi?
Kraća verzija: Pišemo za pare. 🙂
Duža verzija: Pišemo veb sajtove, lending stranice, mejlove i LinkedIn kampanje za tehnološke kompanije koje žele ubojito da komuniciraju sa klijentima, povežu se sa potencijalnim klijentima sa kojima su na istoj talasnoj dužini, i povećaju profit toliko da interni računovođa pomisli da je u pitanju organizovani kriminal.
Sajt još nemamo jer „u obućara pocepane cipele“ ali očekujemo ga za jedno „dve do tri godine najviše“… 🙂 Pronađite nas na LinkedInu (ili preko Demotivacije). To je kao mini-sajt.
Kako ljudi danas najčešće uopšte primete neku kampanju? Koliko je tu stvar novca, ideje, lukavosti…?
Ovo je pitanje od milion dolara na koje mi kopirajteri tražimo odgovor poslednjih 100 godina i faktora ima bezbroj. Nekad imate sjajnu ideju, ali nemate budžet da to i plasirate. Nekad budete lukavi ali ideja nije dobra. To je taj magični trougao. Ipak, neki univerzalni recept za primećenost (i verovatno najveći kliše u ovom delu univerzuma) jeste kreativnost, originalnost i poznavanje konteksta u kom plasirate kampanju.
U tri reči – šta je dobra komunikacija sa tržištem?
Iskreno, redovno, hrabro.
Ljudima si poznat kao čovek koji vodi jedan vrlo uspešan nalog na LinkedInu pod imenom “Demotivacija”. Glavni likovi tog naloga su Slavica i Goran. Da ti sutra dođe neki Goran u kancelariju sa idejom da svoj LinkedIn profil malo unapredi, šta bi mu savetovao da radi?
Već me uznemiruje činjenica da sam ljudima poznat po tome. Toliko napora da me pamte po nečem dobrom, kad ono… 🙂 Savetovao bih mu takođe jedan kliše – a to je da komunicira s ljudima. LinkedIn tome i služi. „Povezuj se, Gorane, ne ponašaj se kao da pričaš sam u etru. Uključuj se u diskusije, prati šta ljudi vole da čuju i vide i pruži im to. I ne zaboravi da to radiš redovno.“
Da li je više nego ikad radnom narodu Srbije potreban jedan profil kao što je Demotivacija?
Dokle god ima preteranih radoholika koji se nikad ne namršte u svom životu (niti žele da priznaju da se ponekad i namršte)… Svakako. Zazvučaću kao statusi koje postavljam na stranici Demotivacije, ali život je kao blato. Nekad ti je super, naročito ako si dete (ili prase), a nekad ideš na sastanak i nije trebalo da ugaziš u njega.
Jedna motivaciona za kraj?
Samo hasl.
