„Znam da kompanija nije porodica, u pravu ste. Ali, mislim da može da postoji veza koja je dublja od tipičnog ugovora o radu“ bila je prva izjava Brajana Českog, osnivača Airbnb-a kojom je počeo razgovor između jednog biznismena i psihologa.
Pre nekoliko dana na Apple podkastu suočili su se psiholog Adam Grant i osnivač i izvršni direktora kompanije Airbnb Brajan Česki. Povod su otpuštanja zaposlenih kao i velika promena poslovnog sveta u prihvatanju fleksibilnog radnog vremena.
Razgovarali su o lošim poslovnim savetima, krizama, pa i ljubavi. U toku razgovora i Česki je kao iskusan i uspešan biznismen i lider postavio nekoliko pitanja psihologu Grantu.
Za teška i turbulentna vremena
Česki je na poziv psihologa Adama Granta podelio sa javnošću svoj pristup rešavanju masovnih otpuštanja. Njegova kompanija Airbnb je bila među prvim na udaru nakon proglašenja Pandemije pre četiri godine i bio je prinuđen da preuzima radikalne korake kako bi opstao. Ono čemu se Česki posvetio su strategije koje su se bazirale na saosećanju, transparentnosti i odlučnosti.
Za mnoge koji vode svoje biznise u teškim i turbulentnim vremenima, Česki je ponudio svoj nacrt kao opciju liderima koji se suočavaju sa teškim odlukama kao što je smanjenje broja zaposlenih.
Veliki rezovi i malaksalost
Kada je pandemija Covid-19 pogodila poslovni svet, Airbnb se suočio sa neviđenom krizom, izgubivši 80 odsto svog poslovanja u osam nedelja. Česki je doneo odluku da otpusti blizu 1.900 zaposlenih, oko 25 odsto radne snage.
Naglasio je važnost ’velikih rezova’ kako bi se izbegli produžena nesigurnost i nova otpuštanja. Za Českog to je uzrok ’organizacione malaksalosti’. Kad to kaže misli na dugotrajnu anksioznost i demoralizaciju koja može da obuzme celu kompaniju kada se otpuštanja odugovlače. Ovakvom redukcijom i ’velikim rezom’ Česki je, kako je rekao, osigurao da preostali zaposleni ne ostanu zbunjeni i nesigurni. Na ovaj način im je omogućio da se usredsrede na oporavak i rast bez stalnog straha od dodatnih otpuštanja.
Saosećanje i briga u praksi
Česki je u ovom razgovoru posebno istakao važnost saosećanja i brige za zaposlene koje otpušta. Morao je da nađe način da obezbedi otpremnine i produžene zdravstvene beneficije. Formirao je i neku vrstu servisa kako bi pomogao otpuštenim zaposlenima da pronađu nove poslove, nudio ih je potencijalnim poslodavcima tako što ih je predstavljao u realnom svetlu, njihove veštine i doprinose. Na ovaj način je, kako je rekao, sačuvao dostojanstvo i ukazao poštovanje ljudima koje je morao da otpusti.
Jedan od ažurnijih poteza Českog bila je odluka da lično napiše pismo o otpuštanju svakom zaposlenom. Namerno je izbegao HR i pravnu terminologiju i odlučio se za srdačniji i ljudskiji ton. U pismima je izrazio svoju zahvalnost za njihov doprinos i priznao njihovu važnu ulogu u izgradnji Airbnb-a.
Otišao je korak dalje koristeći reč ’ljubav’, što je oštar kontrast hladnom, bezličnom tonu koji se obično čita u korporativnim saopštenjima o otpuštanjima.
„Rekao sam zaposlenima da ih volim“, izjavio je Česki Grantu i tako, po proceni psihologa pokazao ranjivost, ali i autentičnosti koja se retko sreće u poslovanju.
Time što je saosećanje stavio u prvi plan, Česki nije samo, po proceni psihologa, podržao one koji odlaze, već je i ojačao odlučnost i posvećenost saradnika koji ostaju.
Naučeno iz borbe
Českijeva metoda i put kojim je prošao doneo je rezultate. To već danas vidi nakon nekoliko godina od velikog iskušenja i Covid pandemije. Ukratko, poučen ovom borbom, svim biznismenima i liderima preporučio bi ovakav pristup:
- Odlučno napravite značajne, jednokratne redukcije ili duboke rezove kako biste izbegli stalnu nesigurnost i probleme sa moralom zaposlenih.
- Ne štedite na velikodušnoj podršci onima koji su pogođeni, uključujući otpremnine, produžene beneficije i pomoć pri zapošljavanju.
- Lično napišite pisma o otpuštanju, srdačna i ljudska i izbegavajte izbegli bezličan korporativni žargon.
- Vodite se ranjivošću. Pokažite iskrene emocije i zahvalnost, pa čak koristite reči poput ’ljubav’ kako biste ukazali poštovanje i bili iskreni, na kraju.
Psiholog versus biznismen
Adam Grant je postavio Českom nekoliko zanimljivih pitanja koja se tiču njegovog pristupa poslovanju.
Adam Grant: Zašto si se odlučio na potpuno drugačiji pristup rešenju problema i sve do tada procenio pogrešnim?
Česki: Jednom mi je neko rekao ’Odsustvo informacija je puno prljavštine’. Što manje objašnjavate nešto objašnjavate i što je to nejasnije, ljudi su više nepoverljivi. Radiću samo stvari koje mogu da objasnim. Bolje reći i nešto pogrešno, ali sa srcem. Razlika je kada vam vaši zaposleni veruju i kada podržavaju vaše odluke i postupke.
Adam Grant: Koji je najgori poslovni savet koji si dobio?
Brajan Česki: Roditelji su mi rekli: Nađi siguran posao sa zdravstvenim osiguranjem.
Adam Grant: Šta misliš o veštačkoj inteligenciji?
Brajan Česki: Mislim da će joj trebati mnogo više vremena nego što ljudi misle da preoblikuje društvo. Ali, kada se to desi, biće to mnogo dublje nego što ljudi misle.
Adam Grant: Kakva su tvoja predviđanja za naredne dekade? Kako će ljudi raditi?
Brajan Česki: Ljudi će raditi mnogo fleskibilnije nego sada. I pri tom ne mislim na hibridno radno vreme – četiri dana u kancelariji ili povremeno u kancelariji. Mnogo više ljudi će biti raspoređeno na mnogo više lokacija i onda će se periodično okupljati radi intenzivnog rada, a najbolji ljudi će biti locirani svuda. Mislim da će kancelarije imati više taj rezidencijalni osećaj, osećaj prestonice. Ljudi su navikli da rade od kuće, pa žele udobnost u kancelarijama u koje dolaze.
Kancelarija će zaista biti mesto za saradnju. A ako vam treba vreme za koncentrisani rad, možete se povući bilo gde da biste se usredsredili. Nisam čak ni siguran da je kancelarija uvek najbolje mesto za ovakav rad, što zavisi od prirode vašeg posla.
Pitanje psihologu
Adam Grant: Imaš li pitanje za mene?
Brajan Česki: Zanima me šta misliš o sve većem osećaju usmljenosti kod ljudi, u celom svetu? Kako ćr to uticati na kompanije i posao uopšte, na radna mesta?
Adam Grant: Moje omiljeno istraživanje o usamljenosti na radnom mestu sprovela je moja draga koleginica Sigal Barsejd. Bavila se pitanjima koliko je usamljenost prisutna na poslu i kako je izlečiti. Jedno od najzanimljivijih pitanja bilo je koliko prijatelja treba da imate na poslu da se ne biste osećali usamljeno. Mnogi su pretpostavljali da je to 10 ili 20, morate biti okruženi pravom zajednicom.
Ispostavilo se da je dovoljno imati jednog prijatelja na poslu da bi se značajno smanjio osećaj usamljenosti. Duboko pogađa ideja da ne morate uvek imati duboku vezu sa svima u svom timu. Treba vam jedna osoba, ona koja mi čuva leđa, koja se oslanja na mene, kao i ja na nju.
Šta ako bismo zapošljavali ljude u parovima? Šta ako bismo zapravo gradili timove oko dvojaca koji su već efikasni u radu zajedno? Znate, postoji stvarna korist za koordinaciju i saradnju u tome. Ujedno dobijate na ravnoteži između poslovnog i privatnog života jer imate nekoga ko bi potencijalno mogao da vas pokrije i podeli posao s vama kada je to potrebno.
I, niste toliko usamljeni jer imate nekoga s kim ste se pridružili. Dakle, to je moja divlja ideja kako da se izborimo sa usamljenošću na poslu.
