- Samo 25% pripadnika generacije Z i 21% milenijalaca daje prednost ubrzanom napredovanju kroz česta unapređenja. Većina ipak više ceni postepen razvoj i spremna je da prihvati horizontalne promene pozicija kako bi stekla iskustvo koje doprinosi dugoročnom uspehu.
- Uprkos finansijskim pritiscima, 53% pripadnika generacije Z i 45% milenijalaca očekuje poboljšanje svoje finansijske situacije tokom naredne godine.
- Mladi koji tek ulaze na tržište rada smatraju da je jedan od najvažnijih efekata veštačke inteligencije to što omogućava brže učenje i profesionalni razvoj.
Najnovije Deloitteovo globalno istraživanje stavova generacije Z i milenijalaca za 2026. godinu pokazuje da pripadnici ovih generacija, koji danas sve češće preuzimaju rukovodeće pozicije, drugačije gledaju na karijerni razvoj i često daju prednost stabilnosti, razvoju veština i ličnoj dobrobiti u odnosu na brzo napredovanje. Petnaesto izdanje istraživanja zasniva se na odgovorima više od 22.500 pripadnika generacije Z i milenijalaca iz 44 zemlje, uz dodatne uvide poslovnih stručnjaka.
„Već petnaest godina ovo istraživanje pokazuje kako pripadnici generacije Z i milenijalci reaguju na promene i kako ih sami oblikuju“, izjavio je Nemnja Vujić, viši rukovodilac u Deloitteovom sektoru za konsalting. „Ove generacije su već značajno promenile tržište rada, a danas pažljivo biraju kada i pod kojim uslovima žele da preuzmu rukovodeće uloge i donesu važne životne odluke. Ovogodišnji nalazi pokazuju da su prilagodljivi i pragmatični, kao i da imaju jasne planove za sopstveni razvoj, čak i u uslovima ekonomskih pritisaka i brzih tehnoloških promena.“
Finansijski pritisci utiču na lične i profesionalne planove
Petu godinu zaredom, troškovi života predstavljaju najveću brigu za obe generacije, znatno više od društvenih pitanja. Zbog finansijskih pritisaka, mladi često odlažu važne životne odluke – iako su ambiciozni, realnost ih navodi da neke planove ostave za kasnije.
- Finansijske obaveze utiču na planove: Više od polovine pripadnika generacije Z (55%) i milenijalaca (52%) navodi da je zbog finansijske situacije odložilo važne životne odluke, poput osnivanja porodice, nastavka školovanja ili pokretanja sopstvenog biznisa.
- Dostupnost stanovanja utiče na profesionalne odluke: Čak 69% pripadnika generacije Z i 64% milenijalaca kaže da dostupnost i priuštivost stanovanja direktno utiču na izbor posla i poslodavca.
- Ipak, prisutan je finansijski optimizam: Više od polovine pripadnika generacije Z (53%) i gotovo polovina milenijalaca (45%) očekuje da će im se finansijska situacija poboljšati tokom naredne godine.
Rukovodeće pozicije su i dalje poželjne – ali samo ako su održive
Pripadnici ovih generacija žele rukovodeće pozicije, ali ne nužno odmah. Kao i prethodne godine, svega 6% pripadnika generacije Z i milenijalaca navodi da im je glavni profesionalni cilj da postanu lideri. Mnogi oklevaju jer ih brinu kompromisi koje takve pozicije često podrazumevaju.
- Profesionalne odluke donose dugoročno: Većina pripadnika generacije Z i milenijalaca prednost daje postepenom napredovanju (44% pripadnika generacije Z i 45% milenijalaca) ili horizontalnim promenama pozicija radi sticanja iskustva (21% pripadnika generacije Z i 19% milenijalaca), u odnosu na brzo unapređenje (25% pripadnika generacije Z i 21% milenijalaca).
- Liderske pozicije povezuju sa kompromisima po pitanju dobrobiti: Kao najveće izazove navode stres i sagorevanje na poslu (50% pripadnika generacije Z i 49% milenijalaca), preveliku odgovornost (50% pripadnika generacije Z i 48% milenijalaca), kao i narušavanje balansa između poslovnog i privatnog života (41% pripadnika generacije Z i 46% milenijalaca).
- Ipak, mnogi žele da u budućnosti budu lideri: Čak 76% pripadnika generacije Z i 67% milenijalaca zainteresovano je za više rukovodeće pozicije u budućnosti.
Veštačka inteligencija se uvodi brže nego što su organizacije spremne
Gotovo tri četvrtine pripadnika generacije Z i milenijalaca (74%) koristi veštačku inteligenciju u svakodnevnom radu, što predstavlja značajan rast u odnosu na prethodnu godinu (57% pripadnika generacije Z i 56% milenijalaca). Iako većina smatra da AI doprinosi većoj produktivnosti, kvalitetu rada i boljem balansu između poslovnog i privatnog života, deo ispitanika ocenjuje da organizacije teško prate tempo tehnoloških promena.
- Veštačka inteligencija kao profesionalni mentor: Ove generacije koriste AI ne samo za povećanje produktivnosti i kvaliteta rada, već i za učenje i razvoj (79% ispitanika iz obe generacije), traženje profesionalnih saveta (72% pripadnika generacije Z i 69% milenijalaca), kao i za lakše suočavanje sa stresom na poslu (67% pripadnika generacije Z i 65% milenijalaca).
- Zaposleni i organizacije nisu podjednako spremni za AI: Trećina ispitanika smatra da njihove organizacije nisu spremne za izazove koje donosi veštačka inteligencija (67% pripadnika generacije Z i 65% milenijalaca), dok oko trećine navodi da alati koje imaju na raspolaganju nisu dovoljno razvijeni ili dostupni (33% pripadnika generacije Z i 32% milenijalaca).
- Digitalno preopterećenje postaje ozbiljan izazov: Više od polovine ispitanika (58% pripadnika generacije Z i 54% milenijalaca) kaže da oseća zamor zbog stalnih notifikacija, čestih promena digitalnih alata i korišćenja velikog broja platformi.
Približava se smena generacija
Kako generacija „baby boomera“ odlazi u penziju, organizacije su pod sve većim pritiskom da očuvaju institucionalno znanje, dok se istovremeno pripremaju za dolazak generacije alfa, čiji će pripadnici do kraja decenije u velikom broju ulaziti na tržište rada.
- Gubitak znanja predstavlja veliki rizik: Samo 54% pripadnika generacije Z i 60% milenijalaca veruje da bi njihovi timovi ostali efikasni kada bi ključni stručnjak sutra napustio organizaciju. Kao prepreke efikasnom deljenju znanja navode nedostatak podsticaja, vremenska ograničenja, pitanja poverljivosti i čestu fluktuaciju zaposlenih.
- Uticaj AI na zapošljavanje postaje sve vidljiviji: Gotovo četvrtina ispitanika (23%) navodi da su njihove organizacije, zbog razvoja AI, otvorile nove početničke pozicije, dok deo ispitanika izražava zabrinutost zbog smanjenja broja takvih pozicija (20% pripadnika generacije Z i 17% milenijalaca).
- Mladi su optimistični kada je reč o početničkim pozicijama: Ispitanici najčešće navode da AI omogućava zaposlenima na početnim pozicijama da brže stiču iskustvo (26% pripadnika generacije Z i 28% milenijalaca), fokusiraju se na važnije zadatke (25% pripadnika generacije Z i milenijalaca) i ubrzaju razvoj karijere (25% pripadnika generacije Z i milenijalaca).
„Pripadnici generacije Z i milenijalci prilagođavaju se svetu koji od njih od samog početka zahteva otpornost. Deluju pažljivo, selektivno i pod sopstvenim uslovima. Način na koji definišu uspeh, sagledavaju kompromise i komuniciraju sa poslodavcima uticaće i na očekivanja generacije alfa kada bude ulazila na tržište rada“, dodao je Vujić. „To pokazuje širu sliku – očekivanja zaposlenih će nastaviti da se menjaju, a organizacije koje budu umele da prate te promene i razvijaju se zajedno sa njima biće spremnije za budućnost.“
Celom izveštaju možete pristupiti putem sledećeg linka: Deloitte Gen Z and Millennial Survey 2026.
