Tržište nekretnina u Srbiji šalje naizgled kontradiktornu poruku. Novca je na tržištu više, ali je broj kupoprodaja manji.
Ukupna vrednost prometa nepokretnosti u drugom kvartalu 2026. godine dostigla je oko 2,2 milijarde evra. To je rast od 8,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).
Istovremeno, broj transakcija smanjen je za 5,4 odsto. Zaključeno je ukupno 30.495 kupoprodajnih ugovora.
Ova dva podatka možda najbolje opisuju trenutno stanje tržišta. Manje nekretnina menja vlasnika, ali se kroz tržište obrće više novca.
Stanovi odneli 1,3 milijarde evra
Stanovi ostaju ubedljivo najvažniji deo tržišta. Na njih je potrošeno oko 1,3 milijarde evra, odnosno 62 odsto ukupne vrednosti prometa.
Sledi promet kuća, vredan 175 miliona evra. To je oko osam odsto ukupnog tržišta.
Na građevinsko zemljište potrošeno je 156 miliona evra, na poslovne prostore 119 miliona, dok je promet poljoprivrednog zemljišta dostigao 77 miliona evra.
Još 369,7 miliona evra ukupnog prometa odnosilo se na delimično regulisano tržište.
Podaci dobijaju dodatnu težinu kada se uporede sa prvim kvartalom. RGZ je za prva tri meseca 2026. zabeležio promet od približno dve milijarde evra, što je tada predstavljalo rekordnu vrednost za prvi kvartal od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti. U prvom kvartalu bilo je 30.795 kupoprodajnih ugovora.
Najskuplji stan 1,6 miliona evra
Najskuplje transakcije ponovo su zabeležene u Beogradu.
Najskuplji stan u Srbiji tokom drugog kvartala prodat je na Savskom vencu. Kupac je za njega izdvojio čak 1,6 miliona evra.
Na teritoriji iste opštine zabeležen je i najskuplji kvadrat stana. Cena je bila oko 9.300 evra po kvadratnom metru.
Najskuplja kuća promenila je vlasnika na Voždovcu. Plaćena je 1,4 miliona evra.
Čak i garažna mesta pokazuju koliko je premium segment beogradskog tržišta specifičan. Najskuplje garažno mesto u drugom kvartalu prodato je na Starom gradu za 54.000 evra.
To je iznos za koji se u pojedinim delovima Srbije može kupiti nekretnina za stanovanje.
Samo u Beogradu 742 miliona evra za stanove
Dominacija glavnog grada posebno se vidi kod stanova. Za njihovu kupovinu u Beogradu tokom tri meseca izdvojeno je ukupno 742 miliona evra.
To znači da je više od polovine novca potrošenog na stanove u Srbiji završilo upravo na beogradskom tržištu.
Ipak, broj ugovora pada i u najvećim gradovima.
U odnosu na drugi kvartal 2025. godine, broj kupoprodajnih ugovora u Novom Sadu smanjen je jedan odsto. U Beogradu je pad iznosio 1,7 odsto.
Smanjenje je izraženije u Nišu, gde je broj ugovora pao 4,3 odsto. Najveći pad među navedenim gradovima zabeležen je u Kragujevcu – sedam odsto.
Manje transakcija, a više novca
Upravo je to najvažnija poruka novih podataka. Ako ukupna vrednost tržišta raste 8,1 odsto, dok broj transakcija istovremeno pada 5,4 odsto, prosečna vrednost pojedinačne transakcije očigledno raste.
To ne znači da su sve nekretnine u Srbiji poskupele istim tempom. Struktura prodatih nekretnina snažno utiče na ukupnu vrednost tržišta.
Ipak, kombinacija manjeg broja ugovora i većeg ukupnog prometa pokazuje da se na tržištu zadržavaju visoke nominalne vrednosti.
Kontinuitet je vidljiv i iz podataka za početak godine. U prvom kvartalu vrednost tržišta bila je 13,9 odsto veća nego godinu ranije. Tada je, za razliku od drugog kvartala, rastao i broj transakcija, za 6,2 odsto.
Drugi kvartal, prema tome, donosi promenu dinamike. Vrednost tržišta nastavlja da raste, ali obim trgovanja više ne prati taj rast.
Krediti finansiraju svaki treći kupljeni stan
Zanimljiv signal dolazi i iz načina finansiranja.
Kreditima je finansirano 15 odsto svih prometovanih nepokretnosti. Udeo je isti kao u drugom kvartalu prošle godine.
Kod stanova je situacija drugačija. Kreditno plaćanje evidentirano je u 34 odsto kupoprodajnih ugovora.
Drugim rečima, približno svaki treći kupljeni stan finansiran je kreditom.
Kretanje kamata zato ostaje važan faktor za tržište. Narodna banka Srbije je u junu zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto.
Podaci NBS za maj pokazuju da je prosečna ponderisana kamatna stopa na nove stambene kredite povećana za 0,1 procentni poen i iznosila 4,5 odsto. Ipak, bila je niža nego u junu 2024. godine.
NBS je početkom godine takođe beležila povećanu tražnju stanovništva za kreditima, uključujući stambene kredite. Među faktorima koji su podržavali tražnju bili su kupovina nekretnina i rast zarada. Banke su očekivale nastavak rasta tražnje za kreditima i tokom drugog kvartala.
Šta podaci govore o tržištu nekretnina u Srbiji?
Drugi kvartal pokazuje da tržište nije stalo. Naprotiv, kroz njega prolazi više novca nego pre godinu dana.
Ali kupoprodaja je manje. To je važna razlika.
Za prodavce, posebno u Beogradu i atraktivnim lokacijama, tržište i dalje pokazuje sposobnost da prihvati veoma visoke cene. Za kupce je sve važnije pitanje dostupnosti nekretnina i troškova finansiranja.
- Kina staje na kočnicu: Njena najveća slabost u AI trci nisu ni čipovi ni tehnologija
- ECB upozorava na AI euforiju: Da li tržištu preti novi dot-kom scenario?
- Nekretnine u Srbiji vrede sve više, ali kupaca je manje: Stan na Savskom vencu plaćen 1,6 miliona evra
- Muhamed El-Ehren: Svetska ekonomija više ne zna kuda ide i to je nova realnost
- Električni automobili pojeftinjuju, a Srbija beleži rast od 232%: Da li je počeo veliki preokret?
Podaci iz prva dva kvartala 2026. zato ukazuju na tržište koje ostaje vrednosno snažno, ali ulazi u period drugačije dinamike.
Prvi kvartal doneo je istovremeni rast vrednosti i broja transakcija. Drugi je doneo rast vrednosti uz pad broja ugovora.
Ako se taj trend nastavi, upravo će odnos cena, kreditnih uslova i broja realizovanih kupoprodaja biti jedan od ključnih pokazatelja zdravlja tržišta nekretnina u Srbiji do kraja 2026. godine.
