- Tijana Bejatović je osnivačica topIC_community prve zajednice internih komunikatora na Balkanu.
- Iskustvo je sticala u nemačkoj medijskoj kući ProSieben, kompanijama Confluence i McCann Beograd, dok je deset godina provela u Naftnoj industriji Srbiji gde je vodila sektore korporativne kulture i internih komunikacija.
- Tijana Bejatović u Beogradu 28. maja, u Dorćol Platz-u, pod kreativnim nazivom „Buđenje“, organizuje konferenciju topIC_talks posvećenu internim komunikacijama.
Kako ste zaradili prvi novac?
Tokom studija u Minhenu, kao barmenka u jednom noćnom klubu. Zvuči zabavno – puno ljudi, dobra muzika, mixovanje koktela, svi veseli… I bilo je, do onog dela kada se završi smena pa se sve čisti i riba, vraća na svoje mesto, izbacuju prazne flaše i puni šank novim pićem. Ali iskreno, kada pogledam unazad, mnogo sam naučila o ljudima radeći taj posao i možda prvi put uvidela koliko je komunikacija na poslu važna.
Ko je osoba od koje ste najviše naučili?
Životno sam zasigurno najviše naučila od majke. Ona me je pre svega naučila kako da mislim, a onda mi usadila vrednosti po kojima danas živim i radim. Moja Ceca je ozbiljna lafica, i sve što danas jesam sigurno sam zbog nje. A sve što želim da postanem, dugujem ćerci.
Poslovno, to su svi moji šefovi – i oni sjajni i oni užasni.
Nažalost, većina nas je u životu imalo nekog užasnog šefa. I ja verujem da se to dešava sa razlogom. Oni testiraju naše granice, istrajnost, veru u sebe. Mene su moji naučili da kažem “ne”, pogurali me da budem još bolja u onome što radim i da jasno shvatim šta nikada ne želim da postanem.
Od onih sjajnih šefova, koji su me inspirisali i dali mi vetar u leđa izdvojiću dvoje zaista vrednih spominjanja. Smiljka Dokić Jeremić mi je otvorila vrata marketinga i komunikacija, ali najvažnije, prepoznala je u meni i podstakla sve moje poslovne talente i strasti. O liderstvu i poslovnoj filozofiji najviše sam naučila od Vadima Smirnova. On to radi tako prirodno, sa lakoćom i nesebično deli sve što zna. Svima želim šefove i mentore kao što su njih dvoje.
Koja je vaša najveća životna promena?
Pre 6 godina rekla bih da je to bilo preseljenje u Minhen. Tada sam prvi put shvatila ko sam i šta sve umem. A onda sam pre 6 godina postala majka. Tada sam shvatila šta sve ne umem i šta sve zaista mogu da postanem.
Šta je za vas novac?
Isto kao i komunikacija, alat bez koga ne možemo da živimo. Ako se koristi na pravi način može da stvori sjajne stvari i život. Ukoliko se koristi pogrešno, kreira haos i ropstvo.
Kao što svako može da nauči da komunicira, tako i svako može da nauči da zaradi novac i da ga smisleno koristi.
Koji je vaš najveći poslovni propust?
Pravila sam i praviću još mnogo propusta, ali iskreno nijedan od njih nije bio kataklizmičan. Svaki me je odveo na neko bolje mesto i svaki je vredna lekcija.
Koga pitate za savet kada donosite važnu odluku?
Posle onog pitanja o učiteljima, jasno je da je majka Ceca prva na spisku. ????
Sve zavisi o kakvoj odluci je reč. Okružena sam izuzetno pametnim, sposobnim i kvalitetnim ljudima, i mogu da biram. Ali pre svega to je Milan, moj muž – inteligentan, praktičan i duhovit saputnik, koji uvek postavlja odlična pitanja. A onda moja draga kuma. Niko tako dobro ne može da sagleda svaki mogući i nemogući ugao nekog izazova kao Marija.
Koje su danas po vašem mišljenju najcenjenije vrline?
Top 5 vrlina koje ja cenim su pouzdanost, empatičnost, samosvesnost, pristojnost i imanje širine. Ali ako gledam društvo u poslednje vreme, čini mi se da je moj sistem vrednosti prilično staromodan.
Ko je za vas ‘čovek od boniteta’?
Moja ćerka. Deca ne komplikuju. Jednostavno i čisto posmatraju svet, donose odluke iz duše. Oni su pravi učitelji života.
Kako će izgledati svet 2050. godine?
Nisam pesimista po prirodi, ali me je ovo pitanje prilično pomračilo. Potresa me svet u kome moja ćerka već sada odrasta, a kamoli vizualizacija kako bi to sve moglo da izgleda za 25 godina. Sve ga manje zamišljam kao futurističke filmove iz 2000-tih, a sve više kao apokaliptične.
