Više
    - Reklama -

    Građani bi da kupuju stanove, a privreda da održi likvidnost

    Još članaka iz ove rubrike

    Pandemija COVID-19 suočila je tokom 2020. godine i građane i privrednike sa novim „pravilima igre“, koje je diktirao do tada nepoznat virus. Ta pravila nastavila su se i u ovoj godini. Uprkos svemu, raste zaduživanje. I dok kompanije uzimaju kredite za likvidnost i obrtna sredstva, stanovništvo se odlučuje za dugoročne stambene zajmove, refinansirajuće i keš kredite. 

    Građani Srbije su u ovu 2021. godinu ušli otplaćujući kredite vredne 1.200 milijardi dinara. Prema podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, najveći udeo u zaduženosti stanovništva imaju gotovinski 568 milijardi dinara i krediti za refinansiranje – 62 milijarde dinara, što ukupno čini 630 milijardi dinara.

    Zanimljivo je i da se, uprkos teškoj situaciji zbog pandemije, smanjilo kašnjenje u namirivanju dugova – udeo docnje u ukupnim kreditima je 2,4 odsto, naspram tri odsto koliko je bilo s početka 2020. godine.

    Porast kreditiranja

    Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB banke, za „Svet bankarstva“ kaže da je banka na čijem je čelu u delu rada sa stanovništvom zabeležila tokom prošle godine rast od čak 15 odsto u stambenom kreditiranju. 

    „Uticaj pandemije se osetio pre svega na plasmanu gotovinskih i kredita za refinansiranje, koji su u prethodnom periodu najbrže rasli. Klijenti su u toku globalne pandemije odlučili da odlože neke kupovine koje im nisu neophodne u ovom trenutku. Iz jasnih razloga nije bilo uobičajene tražnja za ovim vidom finansiranja u periodu godišnjih odmora, pa je u ovom segmentu kreditiranja izostala tražnja koja je obeležila godine pre pandemije“, navodi Greganović.

    Erste banka je, u prošloj godini, u radu sa stanovništvom i mikro klijentima zabeležila porast kreditiranja od 16 odsto u odnosu na kraj 2019. godine.

    „Posmatrajući po vrsti kredita, ukupno stanje gotovinskih i refinansirajućih kredita je u blagom porastu od pet odsto u odnosu na 2019, a novi plasmani tokom 2020. nisu u velikoj meri zaostajali za onim u 2019. godini. U pojedinim mesecima 2020. tražnja za finansijskom podrškom u vidu keš i refinansirajućih kredita tako je bila veća no u 2019. godini – tokom februara, jula i decembra odobren je veći broj novih plasmana u ovom segmentu, dok je u junu, avgustu i novembru iznos novih pozajmljenih sredstava bio veći u odnosu na iste periode 2019. godine“, navode u Erste banci.

    Kad je reč o strukturi, u Erste banci je tokom 2020. zabeležen za 45 odsto veći broj plasiranih keš kredita u odnosu na refinansirajuće, dok je njihov ukupan iznos bio za oko četvrtinu manji od iznosa refinansirajućih kredita.

    Najveće učešće u strukturi kredita gotovinski zajmovi

    U Narodnoj banci Srbije navode da se međugodišnji rast kredita stanovništvu pod uticajem visoke baze iz istog perioda prethodne godine i završetka drugog moratorijuma postepeno usporavao tokom poslednjeg tromesečja 2020. i u decembru je iznosio 11,4 odsto.

    „Isključujući efekat promene kursa, na nivou godine stanje kredita prema sektoru stanovništva povećano je za 127 milijardi dinara“, navodi NBS u objavljenim Trendovima kreditne aktivnosti za poslednji kvartal 2020. godine.

    Prema podacima NBS, nominalno posmatrano, stanje kredita stanovništvu iznosilo je 1.232,5 milijardu dinara na kraju godine, što čini oko 47 odsto kreditnih potraživanja banaka od nemonetarnog sektora i 22,6 odsto ocenjenog godišnjeg BDP-a.

    „Na kraju godine, najveće učešće u strukturi kredita stanovništva imali su gotovinski krediti (44,4 odsto), što je neznatno niže nego u septembru, dok je učešće stambenih kredita povećano na 36,8 odsto (sa 35,9 odsto u septembru)“, navodi centralna banka.

    Individualni pristup svakom klijentu

    Značajan broj zaposlenih tokom pandemije koja još traje, suočava se sa smanjenim prihodima i kašnjenjem u isplati zarada. Neredovna primanja i u „redovnom stanju“ bankama već predstavljaju razlog za oprez prilikom odobravanja zajmova.

    Naši sagovornici ukazuju da su banke bile opreznije prilikom odobravanja kredita, ali istovremeno ističu i značaj individualnog pristupa svakom klijentu.

    Branko Greganović, predsednik IO NLB Banke, ističe da su banke svakako bile opreznije u procesu odobravanja kredita u ovom periodu, uz pažljivo analiziranje situacije svakog konkretnog klijenta – kako bi na pravi način odgovorile na njegove realne mogućnosti.

    „Pri tom su važan doprinos dale mere državne pomoći koje su klijentima omogućile da lakše premoste najteži deo prošle godine. Svojim klijentima koji rade u sektorima najviše pogođenim krizom izazvanom pandemijom posvetili smo posebnu pažnju i trudili se da zajedno sa njima nađemo najbolje rešenje u novonastalim okolnostima, bilo kroz zastoj u otplati, restrukturiranje njihovih zaduženja ili na neki drugi način“, ukazuje Greganović. 

    Pripadnost klijenta određenoj delatnosti ili sektoru, smatraju u Erste Banci može da podrazumeva veće rizike, ali ističu da to nije jedini faktor koji utiče na odluku o odobravanju kredita, niti je odobravanje kredita klijentima zaposlenim u određenim sektorima obustavljeno kreditiranje.

    „Kad je reč o preduzećima iz sektora i delatnosti koje su naročito pogođene pandemijskom krizom, kao što su hotelijerstvo, transport, trgovina na veliko i malo, hrana i piće, uslužne delatnosti, Erste Banka je bila prva banka koja je sa Evropskom investicionom bankom ugovorila kreditnu liniju od 30 miliona evra za oporavak malih, srednjih i srednje kapitalizovanih preduzeća. Ova saradnja nam omogućava da obezbedimo kredite onima koji su pretrpeli teške posledice pandemije i pomognemo im da očuvaju radna mesta, likvidnost i poslovanje“, ukazuju.

    Domaća kreditna aktivnost među najvišim u regionu

    I u uslovima krize izazvane pandemijom COVID-19, domaća kreditna aktivnost je, prema navodima NBS, u 2020. (treću godinu zaredom) ostvarila gotovo dvocifren rast, koji je bio među najvišim u regionu.

    Posmatrano u nominalnom izrazu, stanje kredita privredi u decembru 2020. iznosilo je 1.359,1 milijardu dinara, a njihovo učešće u godišnjem BDP-u 24,9 odsto, što je za 1,9 procentnih poena više nego krajem 2019.

    „Vođeni odobravanjem kredita za likvidnost i obrtna sredstva u uslovima povećanih potreba privrede za likvidnošću, krediti privredi su na nivou godine povećani za 114,4 milijardi dinara, po isključenju efekta promene deviznog kursa, dok su posmatrano samo na nivou četvrtog tromesečja smanjeni za 6,7 milijardi dinara, delom usled većih dospeća nakon prestanka drugog moratorijuma“, navodi NBS u izveštaju Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku.

    Rast tražnje za kreditima za obrtna sredstva i likvidnost

    Samo tokom četvrtog tromesečja prošle godine poslovne banke su, prema podacima NBS, iz garantne šeme odobrile 333,3 miliona evra kredita mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, čime se iznos ukupno realizovanih kredita tokom 2020. približio iznosu od 1,5 milijardi evra.

    „U našoj banci zaista je zabeležen rast tražnje za kreditima za obrtna sredstva i likvidnost, pa je iznos tog tipa plasmana bio za šest odsto veći u poređenju sa 2019. godinom“, ukazuje Branko Greganović, predsednik IO NLB banke.

    Na drugoj strani, dodaje, kao što se moglo i očekivati,  značajan deo privrednika je sa početkom pandemije odložio planirane investicije zbog povećane neizvesnosti na tržištu, pa je kod ovog tipa finansiranja zabeležen značajan pad.

    „S obzirom na okruženje koje je i dalje opterećeno neizvesnošću ono što možemo da očekujemo je da će se investiciona tražnja postepeno oporavljati tek kada se epidemiološka situacija konačno stabilizuje. Optimizam raste sa rastom broja vakcinisanih u našoj zemlji i u svetu, u kombinaciji sa zaštitnim merama, pa se nadamo da će se do kraja ove godine privredne prognoze za našu privredu značajno poboljšati, te da će se negde do kraja 2022. godine pokrenuti novi investicioni ciklus“, naglašava Greganović.

    S druge strane, Erste Banka u segmentu poslova sa pravnim licima beleži blagi pad novih plasmana kredita za obrtna sredstva, kao i investicionih kredita.

    „Bitno je napomenuti da je kod kredita za obrtna sredstva stanje na kraju 2020. značajno veće u odnosu na prethodnu godinu, te možemo konstatovati da je manja produkcija u toku godine posledica pre svega moratorijuma, a ne manje aktivnosti klijenata. Kada su u pitanju investicioni krediti, zabeležen je blagi pad novih plasmana u odnosu na prethodnu godinu (približno šest odsto), što je očekivano imajući u vidu neizvesnost koja je bila prisutna, naročito u prvim mesecima pandemije. Treba napomenuti da je i kod investicionih kredita stanje na kraju godine nešto veće u odnosu na prethodnu, takođe pre svega kao rezultat moratorijuma na otplatu“, navode u Erste Banci.

    Povećano kreditiranje i preduzetnika

    Među klijentima ove banke su, tokom prethodne godine, naročito bili popularni krediti pokriveni državnom garancijom u okviru garantne šeme za pomoć privredi.

    „Osim toga, ne primećujemo značajniju promenu u preferencijama klijenata“, ističu u Erste Banci.

    Kada je reč o konkretnim sektorima, podaci NBS pokazuju da je tokom četvrtog tromesečja pad kreditiranja zabeležen u većini delatnosti.

    „Posmatrano na nivou godine stanje kredita povećano je kod svih delatnosti, a najviše kod poslovanja s nekretninama, saobraćaja i građevinarstva. Pre svega zahvaljujući većem stambenom kreditiranju, krediti stanovništvu su po isključenju efekta promene deviznog kursa, tokom četvrtog tromesečja povećani za 7,8 milijardi dinara, čime je njihov rast na nivou 2020. godine dostigao 127 milijardi dinara. Posmatrano na nivou godine, rast je uobičajeno bio vođen gotovinskim i stambenim kreditiranjem, a više nego ranije doprinosilo mu je povećano kreditiranje preduzetnika zahvaljujući kreditiranju u okviru garantne šeme“, ukazuju u Narodnoj banci Srbije.

    Prema Izveštaju o rezultatima ankete o kreditnoj aktivnosti banaka tokom januara meseca, kod banaka je i dalje prisutna povećana averzija prema riziku, pa su pooštreni standardi po kojima su odobravani krediti privredi tokom poslednjeg tromesečja 2020. godine, ali,  kako se ističe,  u znatno manjoj meri nego u prethodna dva tromesečja.

    „S druge strane, kreditni standardi stanovništvu su, u skladu sa očekivanjima iz oktobarske ankete, ublaženi, što je prvenstveno rezultat pozitivnih izgleda na tržištu nekretnina i konkurencije u bankarskom sektoru“, kaže se u ovom Izveštaju koji je objavila centralna banka.

    Ocena banaka je da su i privreda i stanovništvo povećali tražnju za kreditima u četvrtom tromesečju 2020. koja je kod privrede bila vođena potrebama za likvidnim sredstvima i restrukturiranjem obaveza, a kod stanovništva kupovinom nepokretnosti i refinansiranjem obaveza.

    „Banke očekuju da će standardi po kojima će se odobravati krediti privredi u prvom tromesečju 2021. ostati nepromenjeni, ukupno posmatrano, dok je blago pooštravanje moguće kod sektora stanovništva usled veće percepcije rizika. Istovremeno, banke očekuju dalji rast tražnje privrede i stanovništva za kreditima pod dejstvom gotovo istih faktora kao u četvrtom tromesečju 2020. godine“, navodi se u Izveštaju Narodne banke Srbije. 

    Odgovori

    Molimo unesite svoj komentar!
    Ovde unesite svoje ime

    - Reklama -spot_img

    Preporučujemo