Italija će do 2050. godine izgubiti gotovo četiri miliona stanovnika. Još veći problem je struktura stanovništva koje ostaje. Broj ljudi u radnom dobu snažno će se smanjivati. Istovremeno će rasti broj penzionera. To je kombinacija koja će u narednim decenijama predstavljati ozbiljan test za italijansku ekonomiju, tržište rada i sistem socijalne zaštite.
Najnovije projekcije italijanskog statističkog zavoda ISTAT pokazuju da bi broj stanovnika Italije mogao da padne sa 58,9 miliona početkom 2025. na oko 55 miliona 2050. godine.
Do 2080. godine zemlja bi mogla da ima svega 45,8 miliona stanovnika.
Na problem upozorava i Rojters u izveštaju o novim demografskim projekcijama Italije. ISTAT posebno ukazuje na posledice koje će promena starosne strukture imati na ekonomiju i socijalnu državu.
Sve manje ljudi koji rade
Za ekonomiju možda najvažniji podatak nije ukupan pad broja stanovnika. Mnogo važnije je ko će činiti tih 55 miliona stanovnika sredinom veka.
Udeo stanovništva starijeg od 65 godina trebalo bi da poraste sa 24,7 odsto u 2025. na 34,5 odsto 2050. godine.
Istovremeno, udeo stanovništva između 15 i 64 godine pašće sa 63,4 na 55,3 odsto.
Drugim rečima, gotovo svaki treći stanovnik Italije biće stariji od 65 godina.
To znači manje potencijalnih radnika i poreskih obveznika. Sa druge strane, povećavaće se broj ljudi koji koriste penzioni i zdravstveni sistem.
ISTAT zato upozorava da će ovakva promena otvoriti nove izazove za ekonomiju i sistem socijalne zaštite.
Rađa se istorijski malo dece
Demografski problem Italije nije nastao preko noći. Broj rođenih kontinuirano pada još od 2008. godine.
Tokom 2025. rođeno je oko 355.000 dece. To je najniži broj od ujedinjenja Italije 1861. godine.
Podaci italijanskog statističkog zavoda ISTAT pokazuju i da je stopa fertiliteta u 2025. pala na samo 1,14 dece po ženi.
Istovremeno je zabeleženo oko 652.000 smrtnih slučajeva.
Migracije za sada ublažavaju problem. Italija je tokom 2025. imala pozitivan migracioni saldo od približno 296.000 ljudi. To je praktično sprečilo snažniji pad ukupnog broja stanovnika.
Međutim, migracije ne mogu u potpunosti da ponište dugoročnu razliku između broja rođenih i umrlih.
Prema novim projekcijama, broj rođenih trebalo bi da ostane približno stabilan do 2030, a zatim da padne na oko 335.000 godišnje do 2050.
Broj umrlih kretaće se u suprotnom smeru. Mogao bi da dostigne vrhunac od približno 869.000 tokom 2058. godine, kada generacije italijanskog posleratnog „baby booma“ budu u dubokoj starosti.
Meloni je povećanje nataliteta postavila kao prioritet
Vlada premijerke Đorđe Meloni još od dolaska na vlast 2022. pokušava da pitanje nataliteta podigne među političke prioritete.
Rezultati, međutim, za sada ne menjaju osnovni demografski trend.
Problem je širi od odluke porodica o tome da li će imati decu.
Visoke cene stanovanja, nesigurnost zaposlenja mlađih ljudi, troškovi podizanja dece i kasnije zasnivanje porodice faktori su koji već godinama menjaju evropsku demografsku sliku.
Italija je samo jedan od njenih najizraženijih primera.
Jug Italije mogao bi da plati najveću cenu
Demografski pad neće biti ravnomerno raspoređen. Posebno težak udar očekuje južne regione zemlje.
Prema projekcijama koje prenosi Rojters, broj stanovnika juga Italije mogao bi da padne sa 19,7 miliona u 2025. na 16,7 miliona 2050. godine.
Centralni i severni delovi zemlje trebalo bi da prođu nešto bolje. To otvara još jedan ekonomski problem.
Regioni koji već imaju slabiju ekonomsku aktivnost mogli bi istovremeno da izgube značajan deo radno sposobnog stanovništva. Posledica može biti još veći jaz između razvijenog severa i siromašnijeg juga zemlje.
Manje stanovnika znači i manju lokalnu potrošnju. Manje radnika otežava kompanijama pronalaženje zaposlenih. Pad poreske baze dodatno komplikuje finansiranje lokalne infrastrukture i javnih usluga.
Demografija postaje ekonomsko pitanje
Demografski pad često se posmatra kao društveni problem. Za Italiju će on sve više biti i pitanje ekonomskog rasta.
Kada broj zaposlenih pada, rast ekonomije postaje sve više zavisan od produktivnosti.
To znači da će Italiji biti potrebne veće investicije, automatizacija i tehnološki napredak kako bi manji broj radnika mogao da proizvodi veću vrednost. Postoji i pitanje penzija.
Sve manji broj zaposlenih moraće direktno ili indirektno da finansira sve veći broj penzionera. Pritisak će rasti i na zdravstveni sistem, jer starije stanovništvo zahteva više zdravstvenih i socijalnih usluga.
Najnoviji podaci već pokazuju koliko je trend teško promeniti. Prema mesečnim podacima ISTAT-a objavljenim početkom avgusta, Italija je krajem maja 2026. imala oko 58,94 miliona stanovnika. U prvih pet meseci godine rođeno je 137.000 dece, što predstavlja novi pad u odnosu na isti period prethodne godine.
Zato pitanje za Italiju više nije samo kako povećati natalitet.
Pitanje je kako organizovati ekonomiju koja će imati manje ljudi, manje radnika i znatno više starih.
Odgovor na to pitanje mogao bi da bude jedan od najvažnijih ekonomskih izazova Italije u naredne dve decenije.
