Šta će država raditi na polju ekonomskih reformi do 2023. godine sada je stavljeno i zvanično na papir koji je država nedavno uručila EU, piše Blic.
Programom koji obuhvata tri godine, uključujući i tekuću, predviđene su 24 velike reforme u osam oblasti, a kojima je u fokusu privredni rast, zapošljavanje, bolji standard građana, ali i jačanje nacionalne ekonomije i njene konkurentnosti.
U prevodu, program ekonomskih reformi od 2021. do 2023. previđa rast plata i penzija, više radnih mesta, privlačenje stranih kompanija, ali i poboljšanja uslova za rad firmi i preduzetnika koji već rade u Srbiji. Na spisku reformi je i odlučna borba protiv sive ekonomije koja godinama unazad značajno krnji BDP zemlje, ali i ulaganja u tehnologije, zdravstvo, energetiku, ekonomske integracije…
U dokumentu se među ciljevima vrlo decidno navodi usporavanje odlaska radnika iz Srbije, koje je prethodnih godina bilo posebno izraženo u sektoru zdravstva, ali je u jednom momentu bilo vrlo često i kod mladih ljudi. S tim u vezi, među opštim ciljevima se navodi i jačanje veza sa dijasporom, ali ii privlačenje stranaca različitih obrazovnih profila. To je, inače, cilj koji je postavljen i u usvojenoj Strategiji o ekonomskim migracijama do 2027. godine.
Jedan od ciljeva je unapređenje poslovnog ambijenta i tu se u dokumentu u fokus stavlja bolji kvalitet javne uprave, a prvenstveno se misli da skraćivanje postupaka i ukidanje neophodnih koraka, te čekanje na šalterima i traženje „još jednog papira“.
Jedna od planiranih strukturnih reformi tiče se ukrupnjavanje poseda. Komasacija bi praktično dovelo do boljih uslova za razvoj poljoprivrede, koja je strateški važna za Srbiju, jer čini dobar deo privrednog rasta zemlje.
Poseban akcenat u dokumentu stavljen je i rad na jačanju konkurentnosti srpskih kompanija, a cilj je pripreme za članstvo u EU i njihovo lakše uključivanje u tržišnu utakmicu, navodi Blic.
