Početkom prošlog veka Finci su spontano pronašli novu sportsku disciplinu tako što su vežbajući za sezonu skijaškog trčanja hodali i planinarili sa štapovima u rukama tokom leta. Dvadesetak godina kasnije Mauri Repo, nekadašnji trener ski trčanja, piše knjigu koja će utabati metode nordijskog hodanja i ukazati na dobrobiti ovog sporta
U savremenom svetu punom izazova, posebno kada je era kovida ograničila kretanje, svi su postali svesni važnosti prirodne potrebe za fizičkom aktivnošću. Pošto nismo svi stvoreni za fudbal i košarku, a nekako smo usput izgustirali pilates i jogu, sve u skladu sa promenom trendova, u poslednje vreme nametnula se jedna, nekima možda čudna, ali prava sportska disciplina koja je za zatvorenost u kojoj živimo možda i savršena. Možda ste i vi primetili ovih dana oko Ušća ili Kalemegdana sportski obučene grupe ljudi sa štapovima u rukama. Na prvi pogled izgledaju kao ljubitelji prirode ili ornitolozi. Kreću se, posmatraju okolinu i ležerno drže svoj pravac. Ono što ih izdvaja iz okoline su štapovi kojima se potpomažu dok hodaju. Moram da priznam da sam bila fascinirana prizorom dve starije gospođe koje su u sportskim helankama i sa rukavicama delovale strogo koncentrisano na način hodanja. Prvo su izvele klasične vežbe zagrevanja dok su štapovi čekali na travi pored. Zatim su ih dohvatile i krenule žustrim korakom preko trim staze na Ušću. Dok sam se okrenula, gospođe su postale samo dve tačkice u daljini. Nisam primetila da su se mučile, da su ubrzano disale i da su se crvenele u licu, što je najčešće moj doživljaj svakog novog sporta u kome se okušam. Tom činjenicom ideja da se informišem više o ovom sportu me je potpuno dobila: nordijsko hodanje!
Naziv potiče sa prostora gde je nastao. Početkom prošlog veka Finci su spontano pronašli novu sportsku diciplinu tako što su vežbajući za sezonu skijaškog trčanja hodali i planinarili sa štapovima u rukama tokom leta sve dok 1966. godine jedna nastavnica fizičkog obrazovanja po imenu Lena Jaskelajnen nije uvrstila ovu vežbu u redovnu nastavu. Dvadesetak godina kasnije Mauri Repo, nekadašnji trener ski trčanja, piše knjigu koja će utabati metode nordijskog hodanja i ukazati na dobrobiti ovog sporta, dok u Americi, u Minesoti počinje prodaja prvih trkačkih traka za vežbanje po imenu ‘nordijske trake’. U isto vreme kreće i prodaja štapova za hodanje, a 1994. u Finskoj na Institutu za sport prvi put se zvanično drži obuka za hodanje sa štapovima. Dve godine kasnije napravljeni su posebni štapovi prilagođeni hodanju u potpunosti. Prvi testovi ovakvih štapova na sportistima koji su ih koristili pokazali su povoljan uticaj na brzinu otkucaja srca, krvni pritisak, cirkulaciju, nožne mišiće i mišiće gornjeg dela tela.
Danas postoje razne vrste štapova za ovaj sport koji u zavisnosti od podloge po kojoj se hoda na vrhovima imaju gumu ili drugi materijal koji se vremenom menja kao sav potrošni materijal. Štapovi se biraju prema visini tela i prema podlozi na kojoj će se koristiti. Nisu preporučljivi oni za skijanje jer su za razliku od njih štapovi za nordijsko hodanje lagani i čvrsti.
Nordijsko hodanje preporučuje se svima bez obzira na starost, pol i sklonosti. Posebno je povoljan za one koji nisu imali fizičku aktivnost duže vreme, za ljude koji imaju povišen krvni pritisak, dijabetes, probleme sa kičmom i nepravilnim držanjem tela kao i za one koji imaju problem sa prekomernom težinom ili problem sa zglobovima. Dok kod običnog hodanja u trajanju od 45 do 60 minuta čovek potroši u proseku 280 kalorija, za isto vreme kod nordijskog hodanja potroši se 400-450 kalorija. Nordijsko hodanje značajno je zbog toga što angažuje sve grupe mišića. Zahvaljujući štapovima uključuje mišiće gornjeg dela tela, grudni koš, ramena i leđni deo.
Tehnika ovog sporta lako je savladiva. Potrebna su samo dva, tri treninga kako bi se tehnika nordijskog hodanja potpuno naučila. To ne znači da posle prvih sat vremena hoda nećete imati upalu mišića. Štaviše, tutorijali na društvenim mrežama lako mogu da zavaraju, jer oni koji prvi put uzmu u ruke nordijske štapove, kažu da uopšte nije lako kao što izgleda.
Čini se da je u našoj zemlji u poslednje vreme ovaj sport itekako dobio na popularnosti. Tome doprinosi i činjenica da može da se obavlja i onlajn, bez gužve i drugih hodača okolo, što potpuno odgovara kovid situaciji. Jednostavno izaberete rutu hodanja koja može da bude u gradu, na selu, na planini, pored jezera, reke, u šumi ili parku i na tvrdoj i na mekoj podlozi i krenete onda kada vama odgovara.
Koliko ovaj sport postaje sve popularniji govore i brojke od 3,5 miliona ljudi koji su trenirali 2004. do danas kada se procenjuje da u svetu blizu 10 miliona ljudi upražnjava nordijsko hodanje.
