Alfred Hičkok je umeo da natera publiku da strepi zbog nečega što još nije videla, da očekuje opasnost pre junaka na ekranu i da oseti nasilje koje se zapravo nije ni dogodilo pred kamerom. Njegova najveća veština nije bila u tome da pokaže strah, već da ga preseli u um gledaoca.
„Verujem da užas treba staviti u um publike, a ne nužno na ekran“, govorio...
