„Posle završetka pandemije i normalizacije politike kamatnih stopa, poslovne banke, pre svega u Evropi, suočiće se sa rastom rizičnih plasmana, posebno kompanija koje su se i pored lošeg rejtinga, zaduživale po povoljnim uslovima za vreme korona krize“, ukazuje dr Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Na početku razgovora za „Svet bankarstva i investicija“, naš sagovornik podseća da su korporacije tokom aktuelne krize bile u prilici da se zbog nastavka enormne emisije novca, pre svega u Evropi, ali i u SAD, zadužuju po veoma povoljnim uslovima. I to nezavisno od svog rejtinga i u poređenju sa privrednim ciklusima pre izbijanja svetske finansijske krize 2008. godine.
„Te kompanije su dobijale i masivnu finansijsku podršku od države i time je kupljeno vreme. Međutim, prisutan je rizik od nesolventnosti velikog broja kompanija, koje će se tek po smirivanju pandemije suočiti sa svojom realnom ekonomskom pozicijom“, navodi prof. dr Đukić.
Kako biste objasnili ponašanje banaka sada u vreme pandemije?
Veliki broj preduzeća već je u problemima zbog prekida lanca redovnog snabdevanja repromaterijalima i posebno zbog pada potrošnje građana, koji se zbog straha od ekonomskih posledica pandemije uzdržavaju od potrošnje i sve više okreću štednji. Nemačka Bundesbanka je procenila da je u prvom kvartalu ove godine više od 35 odsto subjekata u Nemačkoj izloženo riziku od nesolventnosti i to u ambijentu veoma snažne garantne šeme države kod novog zaduživanja preduzeća, kao i direktne finansijske podrške zaposlenim.
Po tom osnovu je i porastao dug kompanija?
Isto tako, kompanije u evrozoni su samo u prvoj polovini prošle godine uvećale svoj dug za 400 milijardi evra, dok je u čitavoj 2019. taj dug bio povećan 290 milijardi evra. Samim tim, u 2021. godini u evropskim bankama može se očekivati veliko povećanje rezervi za gubitke po datim kreditima, zbog rizika da veliki broj klijenata u korporativnom sektoru ne bude sposoban da vraća kredite, iako su uzeti pod veoma povoljnim uslovima. Deset najvećih evropskih banaka u 2020. godini je izdvojilo oko 53 milijarde dolara rezervi za rizične zajmove, dok se procenjuje da će u 2021. godini ta izdvajanja iznositi oko 50 milijardi dolara. Neke banke u Evropi će biti suočene sa problemom da prihodi koje budu ostvarile u 2021. neće biti dovoljni za izdvajanje adekvatnog iznosa rezervi za gubitke po datim kreditima.
Da li su banke u Evropi spremne na neizbežno ‒ talas konsolidacije i saradnju sa ECB-om?
Banke u Evropi čeka talas pre svega domaće konsolidacije, posebno u Italiji i Španiji. To će se dešavati u saradnji sa ECB-om, koja je maksimalno relaksirala svoje zahteve prema bankama za 2021. godinu. Dozvolila je privremeno bankama da funkcionišu sa kapitalom koji je ispod nivoa definisanog tzv. Stubom 2 (Pillar 2 Guidance), zaštitnog sloja kapitala i koeficijenta pokrića likvidnosti. Ublažavanje kriterijuma ECB-a kod obračuna zahtevanog kapitala banaka ima za cilj da omogući bankama da povećaju obim datih kredita radi privrednog oporavka tokom pandemije kojoj se još ne nazire kraj.
Šta je pandemija razotkrila u bankarskom sektoru Evrope, a šta u SAD?
Banke u SAD su spremnije dočekale pandemiju, jer su se bolje pripremile za nove krize, u periodu posle svetske finansijske krize 2008. godine. Sa druge strane, američki finansijski sistem je više okrenut berzama, tako da američke banke gubitke od niskih kamata mogu da delimično nadomeste prihodima koje ostvaruju u berzama. Evropski finansijski sistem je bankocentričan, i takvih mogućnosti nema. Evropske banke se nisu dovoljno kapitalizovane posle krize od 2008. u odnosu na američke banke, pa je COVID-19 taj problem potencirao. Narastao nivo nenaplativih kredita i to predstavlja rizik, posebno u narednim godinama. Monetarna istorija ne pamti ovakvu situaciju – da su kamatne stope negativne, da centralne banke u dugom nizu godina kupuju korporativne hartije od vrednosti koje nikada nisu kupovale, što neumitno vodi neracionalnoj alokaciji resursa.
Šta očekujete da će se u Srbiji dešavati?
Bankarska industrija u Srbiji je, nakon prodaje Komercijalne banke, preko 90 odsto u rukama stranaca, tako da će dešavanja kod matičnih banaka uglavnom preslikati na poslovanje njihovih banaka u Srbiji.
Kao priznati monetarista i čovek nauke, kako vidite perspektivu rekordno niskih i negativnih kamatnih stopa u evrozoni?
Pet godina rekordno niskih i negativnih kamatnih stopa u evrozoni, sa još dve godine u perspektivi, do sada neviđena okolnost u monetarnoj istoriji. Očekujem da se u ovoj i narednoj godini (bar do sredine 2022.) neće menjati politika kamata ECB-a, odnosno da će ona dalje voditi neviđenu ekspanzivnu monetarnu politiku, sve dok fiskalne vlasti ne preuzmu na sebe finansiranje oporavka privrede.
S druge strane je američki sistem Federalnih rezervi – FED i njegovo vođenje monetarne politike?
FED će sigurno dobro proceniti kada će biti ispunjeni uslovi za normalizaciju monetarne politike tj. kada će ponovo početi da povećava ključnu kamatnu stopu. FED se nije upustio u eksperiment sa negativnim kamatnim stopama, što su činile druge centralne banke. FED sada, što je novina, pribegava suptilnoj kontroli tj. usmeravanju kretanja prinosa na državne hartije od vrednosti, kako se ne bi i povećavao rizik da prilikom novih emisija tih hartija od vrednosti zahtevani prinosi investitora ne bi bili naglo povećani. Ovo zbog tereta servisiranja obaveza po osnovu enormno naraslog javnog duga federalne države koji je na kraju trećeg kvartala 2020. godine dostigao 127,28% BDP-a. FED je pravovremeno reagovao svojim merama na početku (mart 2020.) i tokom trajanja krize zbog pandemije virusa korona ubrizgavajući likvidnost u sistem radi spasa na hiljade preduzeća u SAD i sprečavanja kolapsa finansijskog sistema.
Koja će cena biti finansijskog nonsensa – negativnih kamatnih stopa i ko će je na kraju platiti?
Cena takve politike videće se tek za nekoliko godina. Tu cenu već plaćaju štediše, koje zbog takvih kamatnih stopa na štednju, sve više gomilaju keš kako ne bi gubili vrednost svog novca. A videlo se da rekordno niske kamatne stope nisu podstakle banke da intenzivnije kreditiraju privredu, već su brinule o svojim bilansima, tj. da ne budu izložene riziku nesolventnosti. Poslednji podaci ECB-a ukazuju da su banke pooštrile standarde kod odobravanja kredita u četvrtom kvartalu 2020. godine zbog neizvesnosti oko privrednog oporavka i brige vezane za pogoršanje kreditne sposobnosti preduzeća u uslovima novih restrikcija izazvanih širenjem virusa korona. U celini gledano, pooštravanje uslova za preduzeća za dobijanje kredita je nastavljano tokom prvog kvartala 2021.
O kakvom finansijskom nonsensu je reč koji najviše pogađa investitore koji poseduju dužničke hartije od vrednosti, najbolje potvrđuje podatak da je u decembru 2020. godine udeo tržišne vrednosti obveznica sa negativnim prinosom u ukupno neizmirenom dugu po obveznicama koje su uključene u Bloomberg Barclays Global Agg. Index iznosio čak 27%. Nije za utehu investitorima, naročito onim koji imaju velike portfelje tih obveznica poput penzionih fondova i osiguravajućih kompanija, to što se taj udeo smanjuje, pa je početkom marta iznosio 18%.
