Piše: Vidan Slana, predsednik IO Wiener Re
Naime, evidentno je da inflacija koja je primetna već nekoliko meseci, nije neka privremena pojava prouzrokovana uvećanim transportnim troškovima zbeg cene energenata, već je problem mnogo dublji i ozbiljniji. Rat u Ukrajini, te ekonomske i finansijske sankcije sa sobom donose niz problema na svetskom tržištu energenata, raskidaju ekonomske veze, snabdevanja repromaterijalom, polufinalnim proizvodima što je već bilo vidljivo i tokom pandemije, naročito u industrijama koje u visokom stepenu zavise od velikog broja i međusobno udaljenih dobavljača i kooperanata, tipično za auto-industriju. Ovo je dovelo do strateških opredeljenja u nekim industrijama da se opredeljuju za tzv. Lorry Rule, postavljajući sebi zadatak da kooperante i dobavljače isključivo biraju među onima koji potrebne repromaterijale mogu da dostavljaju drumskim saobraćajem, bez potrebe za morskim i prekookeanskim transportom. Ali promena dobavljača je spora i naravno skupa jer da je bila lako izvodljiva i jeftina do takvog opredeljenja bi došlo i ranije, iz čisto ekonomskih razloga.
Inflacija za sobom donosi i inflaciju šteta. Statistički podaci istorije šteta postaju nepouzdani pokazatelj profitabilnosti budućeg portfelja. Cena dovođenja oštećenog objekta u prethodno stanje, popravke vozila ili popravke mašine je u trenutku ugovaranja osiguranja i određivanja premije, nepoznata varijabla. Dok je u vreme nestabilne domaće valute reper uvek bila stabilna strana valuta, današnja inflacija je inflacija na svetskom nivou i pogađa sve monetarne sisteme. Rizici izgradnje, kao deo osiguranja sa višegodišnjim periodima pokrića su još jedan primer gde inflacija može da nepredvidivo uveća buduće štete i svedoci smo ogromnog skoka cena građevinskog materijala.
Šta ovo znači za reosiguranje?
Cene reosiguranja su preko deset godina bile u padu. Tome je doprineo jeftin kapital prouzrokovan niskim ili čak negativnim referentnim kamatama, kao i povoljna kretanja prirodnih katastrofa i usavršavanja CAT modela. Profitne margine su bile relativno male, ali stabilne i u odnosu na cenu kapitala opravdane. Ali tome je kraj. Kapital poskupljuje i u kombinaciji sa inflacijom šteta preti opasnost da ugovori o reosiguranju koji su do sada bili pozitivni ili sporadično negativni usled neke neuobičajeno visoke štete, a ne zbog nekih sistemskih grešaka u tarifiranju i procenama rizika, padnu ispod praga profitabilnosti i ugroze poslovanja reosiguranja. Dok je obnova ugovora o reosiguranju za 2022. godinu bila relativno stabilna sa izuzetkom ugovora u kojima dominira rizik prirodnih katastrofa, predviđanja su da će u 2023. godini uslovi biti pooštreni. Glavni motiv toga je nepredvidivost iznosa šteta usled inflacije, tj. dovoljnost premije osiguranja kao osnove za utvrđivanje cene reosiguranja.
Ono što osiguravači mogu da učine kako bi se izbeglo pogoršavanje uslova reosiguranja je transparentno prezentovanje podataka iz kojih se vidi da se vodilo i da će se voditi računa o problemu inflacije šteta, kao što je indeksiranje sume osiguranja, jasne primene načela podosiguranja i nadosiguranja na rizicima gde je to moguće i uobičajeno. U suprotnom će indeksiranje biti sprovedeno od reosiguravača što je obično nepovoljnije jer nepoznavanje prilika i ekonomije tržišta domaćih osiguranja uobičajeno dovodi do primene najgore mogućih scenarija. S druge strane, dupla indeksacija, i kod osiguranja i kod reosiguranja nije opravdana niti je to bilo kome od interesa. Klijenti su svesni inflacije i opasnosti podosiguranja, koje nije izraženo u trenutku ugovaranja osiguranja, ali se veoma brzo može javiti kako skadenca protiče. Postavlja se i pitanje dovoljnosti premije autoodgovornosti, ovog puta ne zbog sve većih nematerijalnih šteta i uvećanja zakonskih limita, već zbog naglog skoka cena rezervnih delova tj. materijalnih šteta.
U ovom trenutku više niko ne veruje da je inflacija u evrozoni sporadičnog karaktera koje će se uskoro stabilizovati. Optimističke izjave koje se s vremena na vreme čuju iz EU su više motivisane nekim dnevno-političkim razlozima, a ne ozbiljnim predviđanjima. Doduše, očekuje se usporenje inflacije tokom 2023. godine, ali samo u delu oportunističkih i špekulativnih određivanja cena.
