Kada jedan milijarder i poslovni uzor kakav je Piter Til pomera kapital, javnost pažljivo prati svaki njegov potez.Jedan od osnivača kompanija PayPal i Palantir Technologies krajem prošle godine napravio je popriličan zaokret u investicionoj strategiji i time ponovo otvorio pitanje ko je siguran kandidat u globalnoj trci za veštačku inteligenciju.
Prema regulatornim podacima, investicioni fond Thiel Macro LLC u trećem kvartalu 2025. godine prodao je svih 537.742 akcija kompanije Nvidia, čija je vrednost premašivala 100 miliona dolara. Reč je o jednoj od najvećih promena u portfelju fonda, budući da je Nvidia činila oko 40 odsto ukupnog portfelja, piše Fortune magazin.
Nova opklada: platforme umesto infrastrukture
Prodaja Nvidije nije bila izolovan potez. Istovremeno je fond otvorio nove pozicije u kompanijama Apple i Microsoft, investirajući oko 45 miliona dolara.
Ovim potezima ukupna izloženost fonda američkom tržištu akcija smanjena je sa 212 miliona na 74 miliona dolara, ali je struktura ulaganja jasno promenjena.
Poruka koju mnogi analitičari vide u toj strategiji jeste sledeća: dok Nvidia gradi infrastrukturu za AI, kompanije koje AI pretvaraju u svakodnevne proizvode mogle bi dugoročno imati stabilniji poslovni model.
Nvidia simbol AI buma
Kompanija Nvidia postala je najveći dobitnik prvog talasa veštačke inteligencije. Nvidia čipovi pokreću gotovo sve velike AI modele koji se danas treniraju, a tržišna vrednost kompanije je prošle godine dostigla oko 5 biliona dolara, čime je postala najvrednija kompanija na svetu.
Međutim, uz euforiju raste i zabrinutost da bi tržište moglo da „uskoči“ u AI investicioni balon. Posebnu pažnju privukli su složeni investicioni aranžmani u kojima Nvidia ulaže kapital u AI startape ili cloud kompanije, dok se te iste kompanije obavezuju da kupuju njene čipove.
Takvi ugovori postoje sa kompanijama kao što su OpenAI i CoreWeave, što je otvorilo pitanje koliko je realna dugoročna vrednost proizvođača čipova u ovom ciklusu.
AI je možda i „prenaduvan“
Sam Til ima relativno umeren stav prema AI revoluciji u poređenju sa mnogim kolegama iz Silicijumske doline.
U intervjuu za The New York Times rekao je da je veštačka inteligencija „više od ničega, ali manje od potpune transformacije društva“. Uspon AI uporedio je sa internet bumom kasnih devedesetih godina, periodom velikog tehnološkog napretka, ali i naduvanog tržišnog balona koji je kasnije pukao.
Zašto Apple i Microsoft?
Ono što je Til kupio nakon prodaje Nvidije govori možda i više od same prodaje.
Microsoft je postao jedan od najvećih korporativnih korisnika AI zahvaljujući partnerstvu sa OpenAI, a tehnologiju je već integrisao u proizvode poput Office-a, Azure platforme i Copilot sistema.
Apple, sa druge strane, ima više od dve milijarde aktivnih uređaja širom sveta i izuzetno razvijen ekosistem digitalnih usluga što kompaniji daje ogromnu distribucionu prednost u implementaciji AI funkcija za krajnje korisnike.
Drugim rečima, dok Nvidia prodaje infrastrukturu, Apple i Microsoft imaju mogućnost da AI pretvore u masovni potrošački proizvod procenjuju analitičari.
Još jedna razlika je struktura poslovanja. Nvidia je fokusirana na AI čipove, a veliki deo prihoda dolazi od relativno malog broja velikih tehnoloških kupaca. Microsoft i Apple imaju znatno širi poslovni model: operativne sisteme, cloud usluge, softver, uređaje i digitalne servise.
„Ako bi investicioni talas u AI usporio, ove kompanije imaju više izvora rasta nego proizvođač čipova čiji je uspeh usko vezan za potražnju za računarima za veštačku inteligenciju“ piše Fortune.
Šta Tilov potez govori o AI tržištu?
Tilov potez ne mora nužno da ukazuje da veliki biznismen veruje u kraj AI buma. Analitičare su saglasni da je mnogo verovatnije da je reč o klasičnoj investicionoj strategiji: realizacija dobiti u sektoru koji je već eksplodirao i preusmeravanje kapitala u kompanije koje bi mogle dominirati sledećom fazom.
„Prva faza AI revolucije bila je infrastruktura. Druga bi mogla da bued distribucija. A upravo tu se odlučuje ko će dugoročno pobediti“ zaključuje Tristan Bov analitičar.
