Srbi zadovoljni kod kuće, venu u kancelariji: Koliko košta apatija zaposlenih?

Najnoviji Galup-ov izveštaj State of the Global Workplace 2026 otkriva zabrinjavajući paradoks. Zaposleni u Srbiji među su među najzadovoljnijim u Evropi po pitanju privatnog života, ali su na radnom mestu emotivno gotovo potpuno „odjavljeni“. Samo 15% zaposlenih u Srbiji istinski je angažovano na poslu i upravo tu, prema Sanji Jevđenijević, osnivačici konsultantske kuće HR Xcel, kompanije gube profit.

Sanja Jevđenijević strateški je konsultant i ekspert za liderstvo sa višegodišnjim iskustvom u transformaciji kompanija u regionu. HR Xcel pomaže organizacijama da premoste jaz između potencijala zaposlenih i poslovnih rezultata, kroz spoj organizacione psihologije i tehnološke efikasnosti.

Cena apatije, oko 7,5 milijardi dolara godišnje

Galup procenjuje da neangažovanost košta svetsku ekonomiju više od 10 biliona dolara godišnje što je ekvivalent 9% globalnog BDP-a. Primenjena na Srbiju, čiji BDP iznosi oko 85 milijardi dolara, ova proporcija sugeriše da neangažovanost domaće radne snage košta srpsku privredu oko 7,5 milijardi dolara godišnje. Uz napomenu da je angažovanost u Srbiji (15%) ispod globalnog proseka (20%), realni trošak može biti i viši.

„To je prostor u kojem curi profit,“ kaže Jevđenijević. „Ako su zaposleni zadovoljni kod kuće, a venu u kancelariji, problem nije u njima, problem je u sistemu vođenja koji ne ume da mobilizuje tu energiju.“

Gde nestaje energija zaposlenih?

Prema Galupu, 56% zaposlenih u Srbiji zadovoljno je svojim životom, što je iznad proseka EU. Istovremeno, svega 15% njih angažovano je na radnom mestu. Taj jaz od 41 procentnog poena nije apstraktna statistika već je merljiv odliv produktivnosti, efikasnosti i profita.

Srednji menadžment: „Ugašeni motori“ koji drže kompanije

Galup beleži globalni pad angažovanosti menadžera na rekordno niskih 22%. U Srbiji, srednji menadžment istovremeno trpi pritisak rukovodstva za rezultatima i apatiju timova kojima upravlja.

„Srednji menadžment je brana koja sprečava da se nezadovoljstvo prelije na klijente i ta brana sada puca,“ upozorava Jevđenijević. „Podatak da se 31% lidera oseća bez podrške u odnosu na svoje timove govori da smo ih ostavili na cedilu. Bez reanimacije tog sloja liderstva, svaka strateška inicijativa,  uključujući uvođenje veštačke inteligencije, osuđena je na sporu smrt.“

Znak nepoverenja, ne digitalnosti

Više od 75% zaposlenih koristi alate veštačke inteligencije bez znanja rukovodstva, pokazuje Gallupov izveštaj. Jevđenijević to ne vidi kao tehnološki uspeh, već kao liderski problem.

„Zaposleni u Srbiji su digitalno pismeni i snalažljivi, ali njihova ‘gerilska’ upotreba AI-a služi samo da im olakša dan, ne i da unaprede biznis. Lider koji koristi tehnologiju da oslobodi vreme za ljude zameniće onog koji se krije iza starih procesa.“

Srbija ima najbolju polaznu tačku

U poređenju sa Hrvatskom (13% angažovanosti) i Slovenijom (12%), Srbija sa 15% angažovanosti i nižim nivoom stresa ima objektivno bolju startnu poziciju u regionu.

„Naši zaposleni su emocionalno otporniji od zaposlenih u regionu, a to je ogroman kapital za privlačenje investicija,“ kaže Jevđenijević. „Ali samo ako ponudimo moderno liderstvo, u 2026. godini, jedina održiva retencija je zdrava organizaciona kultura. Strategija, kultura i liderstvo čine trijadu transformacije i upravo je kultura vezivno tkivo koje spaja sve ostalo.“