Intervju: Igor Anić, predsednik Izvršnog odbora ProCredit Banke
„Za ceo bankarski sektor u Srbiji, kao i za ProCredit banku, prethodna godina bila je stabilna i uspešna u gotovo svim segmentima, od rasta kreditnog portfolija i njegovog kvaliteta, do finansijskih rezultata. Istovremeno, zabeležen je i istorijski najniži nivo nenaplativih kredita. Kretanja tokom 2025. godine u velikoj meri su pratila opšti razvoj privrede, kao i ekonomske mogućnosti kako kompanija, tako i stanovništva. Ipak, već u poslednjem kvartalu godine postalo je jasno da se pojavljuju novi geopolitički izazovi, koji imaju značajan uticaj na ponašanje i privrede i građana, posebno kada je reč o investicionim odlukama. Prisutan je određeni nivo neizvesnosti koji može uticati na potrošačke navike i oprezniji pristup tokom ove godine. Prema trenutnim projekcijama, očekuje se da će domaća ekonomija rasti oko 2,8%, pod pretpostavkom da se ostvare ključni parametri koje su postavile Vlada Srbije i Narodna banka Srbije. Iako je okruženje i dalje izazovno, naročito zbog globalnih kretanja, ukoliko se najizraženiji rizici ne ostvare, postoji prostor za stabilan i solidan poslovni ambijent, kako za bankarski sektor, tako i za privredu u celini.”
Ovim rečima Igor Anić, predsednik Izvršnog odbora ProCredit banke počinje razgovor za „Svet bankarstva i investicija“. Ova godina za banku je u znaku jubileja – 25 godina poslovanja u Srbiji. Tema za razgovor na pretek, zato je prvo pitanje bilo o rezultatima u 2025. i kako raditi u uslovima izraženih geopolitičkih događaja i krize.
Kada ste rekli promena ponašanja klijenata, za koje proizvode banke se stanovništvo sada opredeljuje više odnosno gde je primetno da tražnja za kreditima stagnira?
Kad kažem promene ponašanja pristalica sam ekonomske teorije koja ponašanje bazira u skladu sa očekivanjima. U uslovima povećane neizvesnosti i nesigurnosti, prirodno je da i kompanije i građani postaju oprezniji i odlažu investicione odluke. Čak i kada su osnovni makroekonomski pokazatelji stabilni, negativna očekivanja mogu usporiti investicionu aktivnost.
Racionalno bi bilo odlaganje odluke?
U tom smislu, kod privrede se trenutno primećuje izraženija potreba za likvidnošću nego za novim investicijama, što je u skladu sa opreznijim pristupom poslovanju.
Šta se dešava sa stanovništvom i tražnjom za kreditima?
Kada je reč o stanovništvu, tržište nepokretnosti i dalje beleži stabilan razvoj. U poslednjih nekoliko godina, ovaj sektor predstavlja jedan od ključnih pokretača privredne aktivnosti, uz kontinuiranu i snažnu tražnju. Postoji realna potreba za stambenim rešenjima, projekti su aktivni, a gradnja se ne usporava. Iako su određeni rizici prisutni, ne očekuje se značajniji prekid ovog trenda, osim u slučaju većih geopolitičkih poremećaja koji bi mogli dodatno uticati na ponašanje potrošača i povećati nivo opreza.
U banci su aktuelne akcije za stambene kredite do 15. juna, ali i za otvaranje tekućih računa za koje klijentima u prvih šest meseci na obračunavate troškove.
ProCredit banka je dugoročno fokusirana na transparentnu komunikaciju i razvoj digitalnih rešenja u radu sa stanovništvom. Naše aktivnosti su uvek usklađene sa kretanjima na tržištu i potrebama klijenata. Suština je da proizvodi budu jednostavni, dostupni kroz digitalne kanale i da omogućavaju brz i efikasan odgovor na potrebe klijenata. Istovremeno, važno nam je da komunikacija bude jasna i bez skrivenih troškova, uz odgovoran pristup kako bismo izbegli prezaduženost klijenata.
Za ProCredit banku ovo je godina jubileja – 25 godina poslovanja u Srbiji. Koje su bile godine izazova, a koje vašeg najvećeg rasta?
Ova godina je za ProCredit banku posebno značajna jer obeležavamo 25 godina poslovanja u Srbiji. Ako se osvrnemo na taj period, razvoj banke prirodno je tekao kroz nekoliko etapa, koje prate i promene u okruženju i razvoj tržišta. U prvim godinama fokus je bio na postavljanju temelja poslovanja, izgradnji odnosa sa privredom, razvoju kreditiranja i edukaciji klijenata, uz snažna ulaganja u IT infrastrukturu kao osnovu za budući rast.
Nakon globalne finansijske krize 2008-2009. godine, koja je snažno uticala na ceo bankarski sektor, akcenat se pomerio na efikasnost, digitalizaciju i modernizaciju procesa. U tom periodu banka je značajno unapredila tehnološku platformu i uvela koncept samouslužnih zona u filijalama, čime je klijentima omogućeno da veliki deo usluga obavljaju samostalno, kroz digitalne kanale ili na uređajima u ekspoziturama. Poslednjih godina, razvoj je obeležen ubrzanom digitalnom transformacijom, daljim unapređenjem digitalnih servisa i dodatnim jačanjem segmenta malih i srednjih preduzeća. Poseban fokus je na podršci klijentima kroz rešenja koja unapređuju njihovu efikasnost i produktivnost, kao i kroz savetodavni pristup koji je oduvek bio jedan od ključnih elemenata našeg poslovnog modela.
Kada je reč o izazovima, teško je jasno razdvojiti najizazovnije i najuspešnije periode. Upravo u zahtevnim okolnostima dolazi do najbržih promena i napretka, jer takve situacije zahtevaju brže donošenje odluka i prilagođavanje strategije. S druge strane, stabilni periodi omogućavaju kontinuitet, ali su upravo izazovi ti koji najviše doprinose dugoročnom razvoju i jačanju pozicije banke.
A kada kažemo strateško, nadovezuje se pitanje o segmentu malih i srednjih preduzeća koja su vaš fokus. Prepoznati ste kao banka koja je servis maloj privredi. Kako taj segment dalje razvijati i kako MSP prihvataju promene koje su neminovne sa primenom veštačke inteligencije i daljim procesom digitalizacije?
Mala i srednja preduzeća predstavljaju kičmu srpske ekonomije, kao i u svim zemljama u kojima poslujemo. Naš pristup je da se paralelno razvijamo zajedno sa našim klijentima, to je uzajaman proces. Kroz savetodavne usluge koje pružamo, ne samo da unapređujemo sopstvene proizvode i pristup, već podstičemo i klijente da budu hrabriji u transformaciji svojih biznisa. Jedan od konkretnih primera je organizacija velikog broja radionica tokom prethodne godine, posvećenih primeni Net Zero kalkulatora, praktičnog alata koji omogućava klijentima da izračunaju svoj karbonski otisak i planiraju transformaciju poslovanja, kako bi ostali konkurentni na zahtevnom evropskom tržištu. To je, međutim, samo jedan deo šireg pristupa. Tokom prethodnih 25 godina, kontinuirano smo radili sa klijentima kroz različite obuke i savetodavne aktivnosti, od unapređenja korporativnog upravljanja, do investicija u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost. U narednom periodu, razvoj ovog segmenta će se zasnivati na daljoj transformaciji usluga, pre svega kroz unapređenje digitalnih servisa i prilagođavanje celokupnog ekosistema u kojem poslujemo. Cilj je da klijentima omogućimo sveobuhvatno, takozvano „360 stepeni“ bankarstvo, koje uključuje i širenje ponude na usluge koje do sada nisu bile deo tradicionalnog bankarskog modela. Važan korak u tom pravcu bila je i implementacija novog core bankarskog sistema, realizovana ove godine. Ova promena predstavlja ključni temelj za dalju digitalnu transformaciju i razvoj naprednih rešenja u narednoj deceniji.
Dalju transformaciju i digitalizaciju obeležila je promena i primena novog bankarskog softvera. Šta su koristi za banku, a šta za klijente?
Dalju transformaciju i digitalizaciju banke obeležila je implementacija novog core bankarskog sistema. Ova promena predstavlja jednu od najvećih tehnoloških transformacija koje je banka sprovela, jer nije obuhvatila samo zamenu softvera, već i potpunu reorganizaciju IT infrastrukture. U okviru ovog procesa modernizovana je mreža, unapređena cloud arhitektura i postavljeni su temelji za dalju automatizaciju procesa i razvoj napredne analitike. Nova platforma donosi značajne koristi kako za banku, tako i za klijente. Za banku, to znači veću fleksibilnost, bržu implementaciju novih proizvoda i poslovnih procesa, kao i bolju modularnost sistema. Istovremeno, unapređen je nivo sajber i informacione bezbednosti. Sa druge strane, klijenti mogu očekivati kvalitetnije i brže usluge, kao i unapređeno korisničko iskustvo. Ukupno gledano, ova transformacija predstavlja čvrstu osnovu za dalji razvoj i digitalizaciju banke u godinama koje dolaze.
U prvoj fazi poslovanja postavili smo temelje kreditiranja privrede u Srbiji, kao i finansijske edukacije klijenata. Drugu deceniju obeležio je veliki fokus na povećanje efikasnosti poslovanja, digitalizaciju, modernizaciju procesa i transakcija. Treća faza koja traje u znaku je rapidne tehnološke modernizacije, razvoja naprednih digitalnih servisa, kao i daljeg jačanja segmenta malih i srednjih preduzeća
Koliko se slažete sa stanovištem da veštačka inteligencija neće zameniti zaposlenog u banci, ali će zameniti onog koji ne ume da je koristi ili da se njome služi? Koliko su zaposleni u banci obučeni da koriste podatke, da ih upotrebe i koliko banke osluškuju i počinju klijentima da nude hiper-personalne usluge?
Osnova za razvoj personalizovanih usluga jeste velika količina podataka, koje je potrebno adekvatno analizirati kako bi se ponuda prilagodila konkretnim potrebama klijenata. Većina banaka na tržištu Srbije već ulaže značajna sredstva u tehnologije koje omogućavaju analizu podataka i razvoj personalizovanih rešenja. Upravo u tome leži ključ daljeg razvoja bankarstva, sposobnost da se prepoznaju specifične potrebe pojedinaca i kompanija i da se na njih odgovori na pravi način. Investicije u digitalnu infrastrukturu imaju ključnu ulogu u ovom procesu. Veštačka inteligencija je izuzetno koristan alat, ali ostaje upravo to – alat. Njena vrednost zavisi od toga kako se koristi. Oni koji je koriste na pravi način mogu značajno unaprediti efikasnost, produktivnost i kvalitet usluge, dok bez adekvatnog znanja njen potencijal ostaje neiskorišćen. Zato je obuka zaposlenih od ključnog značaja. U ProCredit banci smo tokom prethodne godine uložili u treninge za korišćenje osnovnih AI alata koji su dostupni u našem sistemu. Takođe, organizovali smo i internu inicijativu pod nazivom „Ko ima najbolju AI ideju“, kako bismo dodatno podstakli primenu ovih alata u svakodnevnom radu. Kroz kontinuirane treninge i praktičnu primenu, cilj je da se znanje i veštine zaposlenih stalno unapređuju, što na kraju vodi ka boljoj usluzi i većoj vrednosti za klijente.
Kada je reč o segmentu privrede i kreditnim linijama koje realizujete u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama, posebno sa EBRD-om, poslednja linija od 50 miliona evra usmerena je na podsticanje finansiranja malih i srednjih preduzeća, digitalizaciju i investicije.
Kriterijumi za korišćenje ovih sredstava su jasno definisani i odnose se na projekte koji doprinose unapređenju poslovanja, povećanju efikasnosti i konkurentnosti. Veliki broj kompanija već je uspešno ispunio uslove i povukao sredstva, što potvrđuje da postoji realna potreba za ovakvim vidom finansiranja. Poseban segment ove linije namenjen je podršci ženama preduzetnicama. Iako na globalnom nivou, pa i kod nas, broj žena u preduzetništvu i dalje zaostaje u odnosu na muškarce, ne postoji suštinski razlog za takav disbalans. Naprotiv, iskustvo pokazuje da žene često imaju veoma izražene preduzetničke sposobnosti. Zbog toga je važno da se dodatno podstaknu i osnaže, naročito u ranim fazama razvoja biznisa. U tom kontekstu, ProCredit banka je prošle godine realizovala program podrške ženskom preduzetništvu kroz startap inicijativu „Pokreni se za posao“, koji je dao vrlo pozitivne rezultate. Posebno se pokazalo da je mentorska podrška od velikog značaja za žene koje pokreću biznis. U okviru saradnje sa EBRD-om, postavljeni su jasni kriterijumi koji omogućavaju da se precizno prati uticaj ovih sredstava na razvoj kompanija i ostvarenje ciljeva koji se žele postići.
Kakav je trend kada je reč o štednji. I tu imate proizvod koji je prepoznat – Fleksi štednja?
Kada je reč o štednji, ona u ProCredit banci beleži kontinuiran rast, po čemu smo možda i prepoznatljiviji nego po kreditnim proizvodima. Jedan od ključnih proizvoda u tom segmentu je Fleksi štednja, koja je namenjena kako stanovništvu, tako i privredi i predstavlja važan diferencijator na tržištu. Upravo fleksibilnost ovog proizvoda i način na koji je prilagođen potrebama klijenata doprinose stabilnom i dugoročnom rastu štednje u banci. S druge strane, u poslednjih nekoliko meseci primećuje se trend smanjene likvidnosti na tržištu, posebno u segmentu privrede. Ovakva kretanja mogu se povezati sa širim globalnim okolnostima, uključujući geopolitičke izazove, energetsku krizu, promene cena i drugačiju dinamiku plaćanja u odnosu na prethodne periode. Promene u globalnim trgovinskim tokovima i načinima poslovanja dodatno utiču na likvidnost kompanija, što se odražava i na povećanu potrebu za obrtnim kapitalom i finansiranjem tekućeg poslovanja.
Nadovezuje mi se pitanje likvidnosti bankarskog sektora. Bio je prelikvidan. Kakva je sada situacija?
Kada je reč o likvidnosti bankarskog sektora, ona je i dalje na visokom nivou, iako nešto niža u odnosu na prethodni period, pre svega usled faktora koje smo već pomenuli. Ipak, važno je naglasiti da, u skladu sa regulatornim zahtevima, bankarski sektor mora da održava visok nivo likvidnosti. U tom smislu, sektor ostaje stabilan, a depoziti stanovništva i privrede su sigurni.
Iskoristili ste snagu grupacije i omogućili vašim klijentima da sa 12 zemlja imaju međunarodnu saradnju. Koliko su klijenti to prepoznali kao dodatnu korist i šta je ono što time oni dobijaju više?
ProCredit grupa je među prvima pokrenula ovakav pristup povezivanja klijenata. Još 2008. godine organizovali smo prve B2B susrete između kompanija iz Srbije, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine, a kasnije su slični događaji organizovani i u drugim zemljama, uključujući Albaniju.
Jedan od najvećih događaja bio je skup u Solunu, koji je okupio oko 800 klijenata iz cele grupe. Fokus je bio na povezivanju kompanija sa sličnim interesima, što je rezultiralo brojnim konkretnim poslovnim saradnjama. Ovu praksu smo nastavili i kasnije – između ostalog, kroz događaj u Sarajevu, gde su se ponovo okupili klijenti iz različitih industrija iz svih zemalja u kojima poslujemo. Klijenti ovakve inicijative prepoznaju kao veoma korisne, jer im omogućavaju da u kratkom vremenu uspostave kontakte za koje bi im inače bilo potrebno mnogo više vremena i resursa. Kao dalji korak, razvili smo i ProConnect platformu, koja omogućava digitalno umrežavanje malih i srednjih preduzeća u regionu i svim zemljama u kojima poslujemo. Na taj način smo klasične B2B susrete proširili i u digitalni prostor, omogućavajući brže povezivanje i stvaranje novih poslovnih prilika. Iako su pojedinačna tržišta relativno mala, na regionalnom nivou postoji značajan potencijal za sinergiju, što može doprineti bržem rastu efikasnosti i produktivnosti celog MSP sektora.
Bliži se Međunarodni sajam poljoprivrede. Vi ste prva banka koja je sa Ministarstvom poljoprivrede potpisala ugovor o subvencionisanim kreditima za poljoprivredu. Kako vi vidite agro segment koji odoleva klimatskim promenama i koji nije baš u zavidnom položaju?
ProCredit Banka je svoju ekspertizu u poljoprivredi razvijala od samog osnivanja, na sistematičan i stručan način i upravo to je jedan od razloga naše liderske pozicije u ovom segmentu. Naš pristup se ne zasniva samo na klasičnom bankarskom odnosu kroz kredite, depozite i transakcione usluge, već pre svega na partnerskoj saradnji i savetodavnoj ulozi prema klijentima. Poljoprivreda je u prethodnim godinama bila pod značajnim pritiskom, pre svega zbog klimatskih promena, ali i usled različitih tržišnih poremećaja. To je dovelo do dodatnih izazova za proizvođače, koji se danas suočavaju sa sve većom neizvesnošću u poslovanju. U razgovorima sa partnerima, kako u zemlji tako i u inostranstvu, kao i direktno sa poljoprivrednicima, fokus je na tome kako podržati procese transformacije i prilagođavanja. To se pre svega odnosi na unapređenje sistema navodnjavanja, ulaganja u savremeniju mehanizaciju i zaštitu od vremenskih nepogoda, kao i na prelazak ka održivijim modelima proizvodnje, uključujući organsku i „green-friendly“ poljoprivredu.
Upravo zato su razvijene i posebne kreditne linije, uz podršku kroz savetodavne programe koji pomažu klijentima da te promene sprovedu na kvalitetan i održiv način. Kroz takav pristup nastojimo da dodatno usmerimo sektor u pravcu koji je u skladu sa savremenim trendovima u Evropi i svetu. Mi ne kreiramo agrarnu politiku, ali vrlo jasno prepoznajemo pravce u kojima se ona razvija i trudimo se da klijentima pomognemo da se na te promene na vreme prilagode.
Ključno pitanje nije da li će banke biti digitalne, već kako da ta digitalnost bude ono što je najznačajnije sigurna odnosno bezbedna za krajnjeg korisnika, ali i za banku. Kako odgovoriti na tu vrstu izazova? Kako sačuvati poverenje u digitalno?
Sajber bezbednost podrazumeva kontinuirane i značajne investicije, a banke u Srbiji to već prepoznaju i ulažu u unapređenje sistema zaštite podataka i infrastrukture. Međutim, tehnologija sama po sebi nije dovoljna. Da bi korišćenje digitalnih servisa bilo zaista bezbedno i efikasno, neophodni su edukovani korisnici, ali i kontinuirano podizanje svesti o različitim vrstama rizika u digitalnom okruženju. Važno je naglasiti da ti rizici nisu novi – oni su postojali i ranije, kroz različite oblike prevara, ali su danas samo dobili svoj digitalni oblik i postali sofisticiraniji. Zbog toga je ključna stalna komunikacija i edukacija u odnosu klijent-banka, kao i pravovremeno deljenje informacija. Upravo kroz takav pristup postepeno se jača svest o potencijalnim zloupotrebama i istovremeno gradi i održava poverenje u digitalne kanale.
Kada se gleda struktura nenaplativih kredita, najviše oko 3% ukupno gledano čine krediti preduzetnicima. Nešto manje NPL se odnosi na mala i srednja preduzeća, pa stanovništva. Zašto je kriza kod preduzetnika?
Ti procenti u ukupnoj strukturi nenaplativih kredita nisu zabrinjavajući i u celini su na vrlo dobrom nivou. Kada se posmatra segment preduzetnika, priroda tog poslovanja sama po sebi nosi veći rizik. Reč je najčešće o manjim kompanijama u ranoj fazi razvoja, koje su istovremeno i najosetljivije na tržišne promene i operativne izazove. Upravo u tom periodu poslovanja, kada se modeli tek testiraju i stabilizuju, češće dolazi do grešaka ili izloženosti dodatnim rizicima, što može dovesti do poteškoća u otplati obaveza. Važno je naglasiti da bankarski sektor u Srbiji ima razvijene mehanizme podrške i praćenja ovog segmenta klijenata. Ipak, kod startap-a i rane preduzetničke faze, klasični bankarski krediti nisu uvek najadekvatniji instrument finansiranja. U tom kontekstu, značajnu ulogu imaju programi mentorstva, startap akceleratori, kao i različiti fondovi koji pomažu kompanijama da prevaziđu početne izazove i dođu u fazu stabilnog poslovanja i bankabilnosti. Banke tu ostaju prisutne i aktivno prate ovaj segment, ali je za njegov brži i zdraviji razvoj važna šira podrška, kroz saradnju države, garancijske šeme i različite razvojne fondove, koji mogu da dodatno olakšaju rast i stabilizaciju malih preduzetnika.
