Trgovinsko tržište u Srbiji od 1. septembra ulazi u novu fazu. Počinje puna primena Zakona o trgovačkim praksama, dok 35 velikih trgovinskih lanaca dobija obavezu objavljivanja digitalnih cenovnika. Promene bi trebalo da povećaju transparentnost cena, ali i da promene odnos snaga između trgovaca, dobavljača i proizvođača.
Nova pravila odnose se na više od 3.900 prodajnih objekata širom Srbije. Veliki trgovci moraće da objavljuju cenovnike na svojim internet stranicama i da ih ažuriraju na dnevnom nivou kada dođe do promene cena.
Obaveza se odnosi na trgovce na malo koji su u poslednjoj poslovnoj godini ostvarili prihod od prodaje veći od tri milijarde dinara.
Cenovnik mora da bude objavljen posebno za svaki prodajni objekat. Podaci moraju biti dostupni u digitalnom obliku pogodnom za automatsku obradu.
Digitalni cenovnici za 25 kategorija
Nova pravila obuhvataju 25 kategorija proizvoda.
Na listi su, između ostalog, mleko i mlečni proizvodi, jaja, kafa, čaj, bezalkoholna pića, voće, povrće, meso, riba, hleb, brašno, testenine, ulje i pirinač.
Obuhvaćeni su i kućna hemija, sredstva za ličnu higijenu i kozmetika, hrana za bebe, pelene, alkoholna pića i hrana za kućne ljubimce.
Obavezu će imati 35 trgovinskih sistema, među kojima su najveći igrači na domaćem maloprodajnom tržištu.
Za potrošače je posebno važna činjenica da se prelazi sa ranijeg nedeljnog objavljivanja podataka na dnevno ažuriranje kada se cena promeni.
Time se stvara mnogo detaljnija baza podataka o kretanju maloprodajnih cena.
Šta se zapravo menja za dobavljače?
Još značajnija promena za poslovni sektor dolazi sa punom primenom Zakona o trgovačkim praksama.
Njegova osnovna namera je da ograniči poslovne prakse koje slabiju stranu u lancu snabdevanja stavljaju u nepovoljan položaj.
To se posebno odnosi na poljoprivrednike, male proizvođače i mala i srednja preduzeća.
Zakon pravi razliku između nedozvoljenih praksi sa takozvane Crne liste i uslovno dozvoljenih praksi sa Sive liste.
Takav koncept nije nepoznat evropskom tržištu.
Evropska unija je Direktivom 2019/633 uspostavila minimalni nivo zaštite slabijih dobavljača u poljoprivrednom i prehrambenom lancu. Evropska pravila razlikuju deset potpuno zabranjenih i šest uslovno dozvoljenih trgovačkih praksi.
Srpski model, prema dostavljenim informacijama, ima širi obuhvat proizvoda. Pored hrane i poljoprivrednih proizvoda, obuhvaćene su i pojedine kategorije poput kućne hemije, lične higijene i kozmetike, kao i proizvodi važni za poljoprivrednu proizvodnju.
Rokovi plaćanja više nisu samo stvar pregovora
Jedna od poslovno najvažnijih promena odnosi se na rokove plaćanja.
Za kvarljive poljoprivredno-prehrambene proizvode predviđen je rok do 30 dana, dok je za nekvarljive poljoprivredno-prehrambene proizvode rok do 60 dana.
Sličan princip postoji i u evropskim pravilima.
Direktiva EU među zabranjene prakse svrstava plaćanje kvarljivih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda nakon više od 30 dana, odnosno drugih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda nakon više od 60 dana.
Za manje proizvođače ovo može biti jedna od najvažnijih odredbi.
Dugi rokovi naplate direktno utiču na likvidnost. Kompanija može poslovati profitabilno na papiru, a istovremeno imati ozbiljan problem sa novčanim tokom ako predugo čeka naplatu robe.
Komercijalna odmazda pod posebnom lupom
Zakon pokušava da reši još jedan problem koji je teško vidljiv u zvaničnim poslovnim izveštajima – strah dobavljača da prijave velike poslovne partnere.
Upravo zbog toga uvodi se instrument saradnika u postupku, odnosno uzbunjivača.
Ideja je da osoba koja raspolaže dokazima o nepoštenoj trgovačkoj praksi može informacije da dostavi Komisiji za zaštitu konkurencije uz zaštitu identiteta.
Posebno se tretira i komercijalna odmazda prema slabijoj strani.
To je važna tačka i u evropskom regulatornom okviru. Direktiva EU komercijalnu odmazdu kupca prema dobavljaču takođe prepoznaje kao jednu od zabranjenih nepoštenih praksi.
Sledeći korak – poređenje cena između trgovinskih lanaca
Digitalni cenovnici mogli bi da imaju još jednu važnu posledicu.
Planirano je stvaranje nacionalnog šifrarnika proizvoda. Ideja je da isti proizvod bude označen na standardizovan način bez obzira na trgovinski lanac u kojem se prodaje.
Kada se to poveže sa digitalnim cenovnicima i portalom otvorenih podataka, otvara se mogućnost jednostavnijeg automatskog poređenja cena između trgovaca.
To bi moglo da promeni način na koji potrošači prate akcije i redovne cene.
Istovremeno, tržište dobija veliku količinu podataka iz kojih će biti moguće pratiti promene cena kroz vreme.
Više transparentnosti, ali pravi test tek počinje
Usvajanje propisa samo po sebi neće promeniti odnose na tržištu. Pravi test biće njihova primena.
Za trgovce novi sistem znači dodatne obaveze, prilagođavanje ugovora i veću transparentnost. Za dobavljače bi trebalo da znači veću zaštitu i jasnija pravila poslovanja. Za potrošače bi najveća korist mogla da bude lakše poređenje cena.
Evropsko iskustvo pokazuje zašto je regulisanje odnosa velikih kupaca i manjih dobavljača postalo važna tema. Evropska komisija navodi da veliki disbalansi pregovaračke moći mogu da ostave poljoprivrednike i manje kompanije bez dovoljno snage da se zaštite od nepoštenih praksi.
Srbija sada pokušava da sličnu logiku primeni na širem krugu proizvoda. Od 1. septembra zato nije važno samo koliko nešto košta na polici.
