Najskuplji stan u Srbiji u prvoj polovini 2026. godine plaćen je 2,6 miliona evra. Kvadrat je koštao 12.000 evra. Istovremeno, tržište nekretnina dostiglo je vrednost od 4,2 milijarde evra. Iza rekordnih iznosa, međutim, nalazi se zanimljiv trend: broj transakcija gotovo da nije porastao, ali se na nekretnine troši znatno više novca.
Za jedan stan na beogradskom Starom gradu kupac je izdvojio 2,6 miliona evra. To je najskuplji stan prodat u Srbiji tokom prvih šest meseci 2026. godine.
U istoj transakciji zabeležen je i najskuplji kvadrat stambenog prostora. Cena je dostigla 12.000 evra po kvadratnom metru, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.
Ni rekordi u drugim kategorijama nisu mali. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 2,1 milion evra.
Za najskuplje garažno mesto kupac je izdvojio čak 77.000 evra. Ono se nalazi na Starom gradu.
Ipak, pojedinačni rekordi nisu najvažniji podatak u novom izveštaju RGZ-a. Mnogo više o tržištu govori odnos vrednosti i broja transakcija.
Nekretnine u Srbiji: 4,2 milijarde evra za šest meseci
Na tržištu nekretnina u Srbiji tokom prvog polugodišta potrošeno je 4,2 milijarde evra.
To je 10,1 odsto više nego u istom periodu 2025. Istovremeno je zaključeno 61.343 kupoprodajnih ugovora.
Njihov broj povećan je za svega 0,2 odsto. Drugim rečima, tržište gotovo da nema više transakcija nego pre godinu dana, ali kroz njega prolazi znatno više novca.
To je jedan od najvažnijih signala iz podataka RGZ-a. Cene stanova nastavile su umereno da rastu. Godišnja stopa rasta iznosila je 5,25 odsto.
Manje stanova prodato, ali potrošeno 11,4 odsto više novca
Stanovi ostaju ubedljivo najvažniji deo tržišta. Na njih je za šest meseci potrošeno oko 2,5 milijardi evra.
To predstavlja čak 61 odsto ukupne vrednosti prometa nekretnina u Srbiji.
Posebno je zanimljivo poređenje sa prethodnom godinom. Broj kupoprodajnih ugovora za stanove smanjen je za 1,9 odsto.
Uprkos tome, vrednost prometa povećana je za 11,4 odsto. To praktično znači da je manje transakcija bilo dovoljno da se napravi znatno veći promet.
Podaci su još jedan pokazatelj cenovnog pritiska na tržištu stanova.
Prosečna cena prodatog stana u Srbiji u prvom polugodištu iznosila je 100.157 evra, prema novoj statistici RGZ-a.
Beograd uzima više od polovine novca
Dominacija Beograda posebno je vidljiva kada se posmatra vrednost transakcija. Čak 55 odsto ukupne vrednosti prometovanih stanova odnosi se na Beograd.
Kod garaža je koncentracija još veća. Beograd ima 68 odsto vrednosti prometa. Glavni grad učestvuje sa 51 odsto u vrednosti prometovanih poslovnih prostora i sa 50 odsto kod građevinskog zemljišta.
I rekordi potvrđuju istu sliku. Najskuplji stan, najskuplja kuća i najskuplje garažno mesto nalaze se u Beogradu.
Sve više stanova kupuje se na kredit
Još jedna promena vidi se u načinu finansiranja. Krediti su korišćeni u 14 odsto svih ugovora o prometu nepokretnosti.
Godinu dana ranije učešće je bilo za jedan procentni poen manje. Kod stanova je slika znatno drugačija.
Čak 33 odsto kupoprodaja stanova finansirano je kreditom. U prvoj polovini 2025. taj procenat iznosio je 30 odsto.
Dakle, svaki treći stan evidentiran u ovim transakcijama kupljen je uz kreditno finansiranje.
To je važan signal i za bankarski sektor. Stambeni krediti ponovo imaju sve značajniju ulogu na tržištu.
Poslovni prostori napravili skok od 30 odsto
Najveći procentualni rast vrednosti među važnijim segmentima zabeležili su poslovni prostori.
Njihova ukupna vrednost prometa povećana je za čak 30 odsto. Istovremeno je broj ugovora porastao 6,4 odsto.
Za poslovne prostore ukupno je izdvojeno 212,9 miliona evra. Rast beleže i garaže.
Vrednost tržišta garažnih prostora povećana je 16,8 odsto, dok je broj transakcija porastao 9,6 odsto.
Građevinsko zemljište zabeležilo je nešto drugačiju dinamiku.
Broj ugovora povećan je čak 14,9 odsto, ali je vrednost prometa porasla samo 3,2 odsto.
Za građevinsko zemljište ukupno je izdvojeno 282,8 miliona evra.
Kuće skuplje, ali manje transakcija
Za kupovinu kuća u Srbiji tokom šest meseci potrošeno je 328 miliona evra. Broj ugovora smanjen je 2,2 odsto.
Vrednost tržišta, međutim, povećana je 7,5 odsto.
Prosečna cena kuće prema novoj statistici RGZ-a iznosila je 39.334 evra. Za razliku od stanova, Beograd ovde nije dominantan.
Vojvodina ima 43 odsto ukupne vrednosti prometa kuća. Vojvodina dominira i tržištem vikendica sa udelom od 57 odsto.
Poljoprivredno zemljište: 14 odsto manje ugovora, skoro 19 odsto više novca
Možda najizraženiji raskorak između broja transakcija i njihove vrednosti vidi se kod poljoprivrednog zemljišta.
Broj ugovora pao je čak 14,1 odsto. Istovremeno je vrednost prometa povećana 18,8 odsto.
Za poljoprivredno zemljište ukupno je izdvojeno 125,6 miliona evra.
Vojvodina ovde očekivano dominira. Na nju otpada 69 odsto ukupne vrednosti prometa poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.
