Ilon Mask, milijarder koji je od kompanija Tesla i SpaceX napravio simbole tehnološke budućnosti, dobio je gotovo četvoročasovni dokumentarni portret u filmu Musk, reditelja Aleksa Gibnija. Premijerno prikazan na Filmskom festivalu u Veneciji u septembru 2026. godine, film je izazvao veliko interesovanje kritike, ali i oštre reakcije čoveka čijim se životom bavi.
„Gibni, oskarovac poznat po istraživačkim dokumentarcima o sajentologiji, kompaniji Enron i Elizabet Holms, ne pokušava da ispriča još jednu priču o preduzetničkom geniju. Njega pre svega zanima kako je čovek koji je obećavao tehnološku revoluciju stekao toliko ekonomskog, društvenog i političkog uticaja“ piše kritika.
Dokumentarac prati Maskov put od prvih poslova u Silicijumskoj dolini, preko razvoja Tesle i SpaceX-a, do preuzimanja Twitter-a, današnjeg X-a, i angažmana u administraciji Donalda Trampa. Posebnu pažnju posvećuje kontroverzama oko Teslinog sistema Autopilot, pristupu podacima građana tokom rada inicijative DOGE i Maskovim porodičnim odnosima.
Među sagovornicima su njegova bivša supruga Džastin Mask, suosnivač Tesle Martin Eberhard, pionir veštačke inteligencije Džefri Hinton i Ešli Sent Kler, sa kojom Mask ima dete.
Sam Mask odbio je da učestvuje u filmu. Gibni je zato upotrebio njegov digitalni avatar, napravljen uz pomoć veštačke inteligencije, koji izgovara rečenice preuzete iz Maskovih javnih nastupa. Ovaj postupak postaje svojevrstan komentar tehnološkog sveta koji je Mask pomogao da se izgradi.
Šta kažu kritičari?
Oven Glajberman u recenziji za Variety ocenjuje da je Gibni uspeo da poveže različite faze Maskove biografije u celinu koja pokazuje kako su se njegove ambicije i odnos prema moći menjali. Posebno ističe deo o Teslinim obećanjima u vezi sa autonomnom vožnjom, ali i način na koji film prikazuje nastanak javne slike o Masku kao tehnološkom vizionaru.
Kritičarka Dženifer Uelet za Ars Technica smatra da je dokumentarac ubedljivo režiran, ali predugačak. Prema njenoj oceni, prvi deo, posvećen Maskovom preduzetničkom usponu, funkcioniše gotovo kao zaseban film, dok drugi postaje znatno oštriji i usredsređen na njegov politički uticaj. Ona primećuje da film ne donosi mnogo novih činjenica publici koja već pažljivo prati Maska, a upotrebu digitalnog avatara smatra manje uspešnom od autentičnih arhivskih snimaka.
Sličnu rezervu iznosi i Endru Vebster u časopisu The Verge: Gibnijev film pruža ubedljiv prikaz Maskovog uspona, ali gledaocima koji poznaju njegove kontroverze ne otkriva mnogo toga što već nisu znali.
Nasuprot tome, kritika objavljena na sajtu RogerEbert.com ističe dokumentarac kao jedno od značajnijih filmskih ostvarenja godine, posebno zbog načina na koji povezuje Maskove poslovne odluke sa širim posledicama njegovog uticaja.
Zajedničko većini osvrta jeste priznanje da je Gibni napravio ambiciozan i istraživački bogat film. Razlike se pre svega odnose na njegovu dužinu, izraženo kritički pristup i pitanje da li je dokumentarac dovoljno otvoren za drugačije tumačenje Maskove ličnosti.
Film koji je glavni junak unapred odbacio
Mask je još 2023. godine, kada je projekat najavljen, optužio Gibnija da priprema film usmeren protiv njega. Nakon premijere ponovio je kritike, dovodeći u pitanje nepristrasnost autora i kredibilitet sagovornika. Takva reakcija dodatno je privukla pažnju javnosti, ali je otvorila i pitanje koje prevazilazi sam dokumentarac: može li film o toliko uticajnoj i polarizujućoj ličnosti biti istovremeno istraživački oštar i dovoljno distanciran?
Musk nije klasična biografija o uspehu, već kritički portret čoveka čiji se poslovni poduhvati, privatne ambicije i politički uticaj sve teže mogu posmatrati odvojeno. Njegova najveća vrednost, prema delu filmske kritike, nije u otkrivanju nepoznatih činjenica, već u njihovom povezivanju u priču o tome kako nastaje i koliko daleko može da se proširi moć jednog pojedinca.
