Svako ko je pomislio kakvo uzbudljivo prvo tromesečje na svetskim berzama je ostalo za nama, bilo je dovoljno da sačeka tek nekoliko prvih dana aprila. Najavom enormnih carina trgovinskim partnerima američka administracija uspela je da prizove berzanske dane poslednji put viđene na početku pandemije. Bio je to verovatno prvi pokušaj svesnog guranja zemlje u recesiju sa krajnje sumnjivim izgledima da se opravda i ispuni moto kampanje i „Amerika učini ponovo velikom“
Autor: Nenad Gujaničić, glavni broker brokerske kuće „Momentum“
Nakon dve vezane godine berzanskih dobitaka koji su premašivali 20 procenata, investitori na Volstritu su sa ništa manjim ambicijama utrčali i u tekuću godinu. Stopa rasta korporativnih profita očekivala se na nivou 14-15 procenata što je bilo skoro duplo bolje od desetogodišnjeg proseka i glavni argument za opravdavanje, sa istorijskog aspekta, povišenog vrednovanja kompanija.
U središtu ovog optimizma našao se dolazak nove američke administracije i predsednika Trampa koji je 19. januara obavio inauguraciju i otpočeo sprovođenje svojih velikih planova. Biznis orijentacija republikanaca i novog predsednika trebalo je da budu podrška tržištu kapitala koje je oberučke prihvatilo planove novog smanjenja poreza i deregulacije, koja je trebalo da rastereti poslovanje korporacija, od finansijskih institucija do tehnoloških divova.
Istina, dobar deo ekonomskog programa u predizbornoj kampanji odnosio se na protekcionizam i uvođenje carina, što je bila odlika Trampove vladavine i u prvom mandatu, sa fokusom na glavnog svetskog rivala – Kinu. Ovaj put obećane su linearne carine na kinesku robu od 60 procenata, što je momentalno donelo prizvuk novog rasta cena i inflacije, koja je verovatno bila glavna tačka nezadovoljstva prosečnog glasača koji je prigrlio promenu u Beloj kući. No, ova opasnost od protekcionizma, razbuktavanja inflacije i povratka visokih kamata ostala je u drugom planu, verovatno pod dobro poznatim motom da ono što se izgovori u kampanji obično tamo i ostaje. Pobeda Trampa na izborima 4. novembra donela je do njegove inauguracije rast indeksa od skoro pet procenata, što je najbolje pokazivalo očekivanja tržišta od drugog mandata novog predsednika.
Deep Seek i prve pukotine na tržištu
Međutim, prvo talasanje tržišta došlo je sa sasvim drugog fronta čime se ponovo potvrdilo pravilo da se uvek iznađu faktori koji obore natprosečna vrednovanja kompanija. Iako su se i ranije pokazivale neke naznake ekspanzije Kine na polju generativne veštačke inteligencije (AI), porast popularnosti kineskog četbota DeepSeek doveo je do prave panike među američkim tehnološkim kompanijama i njihovim akcionarima. Zasnovan na niskobudžetnom jezičkom modelu, Deep Seek je doveo do prvog većeg preispitivanja dosadašnje putanje velikih američkih tehnoloških kompanija koje su slične rezultate postizale uz znatno veća ulaganja.
Premda su američke tehnološke kompanije veći deo gubitaka s kraja januara nadoknadile u narednih par sedmica, masivne tržišne kapitalizacije ovih korporacija ostale su ranjive što se pokazalo i prilikom objave njihovih kvartalnih finansijskih rezultata. Posle dužeg vremena, velika većina tehnoloških kompanija nije uspela da zabeleži rast vrednosti nakon korporativnih objava, premda su rezultati poslovanja listom došli iznad očekivanja tržišta.
Početak februara na velika vrata je uvek ključnu reč koja će verovatno obeležiti svetsku privredu i kretanja na finansijskim tržištima ove godine. Uvođenje pa privremeno suspendovanje carina prema susednim zemljama, Kanadi i Meksiku, bilo je lagano zagrevanje za kasniju razradu trgovinske politike kojom nova američka administracija nastoji rešiti neke od strukturnih slabosti američke privrede, kao što su visok trgovački i budžetski deficit, samim tim i javni dug, ali i višedecenijski trend deindustrijalizacije.
Razilaženje indeksa
Već od ovog momenta glavni svetski berzanski indeksi otpočeli su divergenciju koja nije bila tipična godinama unazad. Kinesko i evropsko tržište kapitala beležili su rast, dok su američki indeksi počeli knjižiti gubitke. Kineske tehnološke akcije, još od pandemije pritisnute slabom ličnom potrošnjom i striktnom regulativom države, dobile su zamah sa „deep seek“ momentom i javnom podrškom visokih državnih zvaničnika čime su i formalno skinute stege njihovog razvoja.
S druge stane, privreda evrozone koja taljiga faktički od početka rata u Ukrajini dobila je ozbiljan geopolitički šamar od višedecenijskog partnera s druge strane Atlantika u pogledu planova za okončanje rata u Ukrajini. Ovakav rasplet događaja ponukao je ovaj ekonomski i politički blok ka planovima za veću vojnu potrošnju i što bi u kombinaciji sa završetkom rata moglo voditi nešto življoj privrednoj aktivnosti. Glavna privreda evrozone, Nemačka, najavila je velike fiskalne stimulanse, što je na momente vinulo indeks akcija DAX u plus od skoro 20 procenata.
U isto vreme počeli su da rastu recesioni strahovi u američkoj privredi, kako usled slabljenja lične potrošnje zbog pogoršanog raspoloženja potrošača, tako i usled činjenice da Fed nije popustio pod pritiskom Trampa i ostao je dosledan u vođenju oprezne monetarne politike. Za razliku od ECB-a kojoj je anemična privreda evrozone omogućila nastavak trenda sniženja kamata, Fed bi trebalo tek u junu da smanji kamate usled bojazni da bi Trampove carine mogle dovesti do porasta cena roba i usluga.
Već sredinom marta američko tržište akcija, mereno indeksom S&P 500, uplovilo je u tehničku korekciju, koja označava pad tržišta veći od 10 procenata u odnosu na prethodno dostignut maksimum. Ovome su doprinele sve brojnije trgovinske barijere, u vidu carina na aluminijum i čelik, te najave carina stranim proizvođačima automobila, ali i prećutno priznanje visokih zvaničnika američke administracije da bi ove mere mogle uvući zemlju u recesiju.
Recipročne carine i put bez povratka
Dugo iščekivani događaj predstavljanja recipročnih carina trgovinskim partnerima održan je u sredu, 2. aprila, što je donelo momentalnu rasprodaju akcija s obzirom na rasplet situacije mnogo lošiji od očekivanja. Nove Trampove mere predvidele su univerzalnu carinu od 10 procenata na sav američki uvoz i dodatne „recipročne“ carine na robu i do 50 procenata prema pojedinačnim zemljama. Kalkulacija je pravljena prema formuli u čijoj je osnovi američki trgovački deficit prema odnosnim zemljama pa su najsurovije namete dobile države koje imaju najniži racio uvoza u odnosu na izvoz u ovu najveću privredu sveta. Tako je EU dobila carinu od 20 procenata, Kina od 34 odsto (povrh ranije izrečenih 20 odsto), a Japan 24 odsto.
Prema pojedinim proračunima, prosečna carinska stopa SAD mogla bi da naraste na 23 odsto, čak za 20 procentnih poena više nego što je bila pre dve godine, što bi bila najveća carinska zaštita ove zemlje još od početka XX veka. U očekivanju Trampovog obraćanja tržište je baratalo sa maksimalnom stopom od 10 procenata prema pojedinim zemljama, dok je obnarodovani ishod ocenjen kao najpesimističniji scenario koji bi mogao imati drastične posledice po privredni rast, inflaciju i izglede globalne trgovinske aktivnosti.
Indeks S&P 500 stropoštao se u dva dana 10 procenata, a već na početku naredne sedmice uknjižio je korekciju veću od 20 procenata što u berzanskom žargonu označava početak silaznog trenda (bear market). Ništa manje padove nisu registrovala ni ostale svetske berze, pa su ubrzo i nemačko i kinesko tržište akcija pobrisali solidne dobitke u tekućoj godini, delimično i pod uticajem donetih kontramera kineskih vlasti i najave sličnih poteza evrozone.
U jeku berzanskih previranja kada je tržište tražilo nove najniže nivoe i u duhu nestalnosti nove američke politike, Tramp je 9. aprila spustio nove carinske stope trgovinskim partnerima na 10 procenata na 90 dana kako bi omogućio pregovore sa ovim zemljama. Izuzetak je bila Kina kojoj su nameti povećani na 125 procenata kao svojevrstan odgovor sile na kontramere koje je preduzela ova druga po veličini privreda sveta.
Barem privremeni izostanak najgoreg scenarija vinuo je indeks S&P 500 deset procenata u jednom danu, čime je nastavljen niz velikih fluktuacija koje će verovatno obeležiti period Trampove vladavine. Neizvesnost koju kreira ovakav način vođenja najveće privrede sveta značajno će otežati donošenje investicionih odluka i skratiti njihov vremenski horizont što će dodatno povećati volatilnost. I tako će sve ostati dok glavni parametar kretanja tržišta ostanu objave po društvenim mrežama prvog stanovnika Bele kuće.
