Da li je Srbija spremna za nuklearnu energiju?

Ovih dana mnogo se priča o Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, oko koga se najveća rasprava (za sada u medijima) vodi oko povratka nuklearne energije u srpsku energetiku. Nuklearna energija je zabranjena zakonom od 1989.godine nakon Černobiljske katastrofe.

Javna rasprava o Nacrtu će trajati od 21. avgusta, do 10. septembra u Beogradu i Novom Sadu, kako je objavilo Ministarstvo.

Međutim, stručnjaci za energetiku smatraju za Srbija nije spremna za ovakvu vrstu energije.

Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor rekao je za N1 da su procedure jasne u državama čiji su pravni sistemi prošli sertifikaciju međunarodne energetske povelje.

„U državama koje nisu, kao što je Srbija, to se ne zna. I zato tu postoji skepsa i opravdana bojazan da to neće ići po procedurama koje su utvrđene u razvijenim državama”.

S ozbirom, kako kaže, u poslednjih 20 godina bilo je više ugašenih nuklearnih reaktora nego novosagrađenih, budućnost je vrlo diskutabilna, a nuklearna energija ima konkurentnost u drugim vidovima energije.

„Nije problem da razgovaramo o nuklearnoj energiji, iako imamo mnoge druge mogućnosti, već što postoji gomila izazova. Osim institucija, tu je i ekonomska opravdanost. Izgradanje nuklearnih elektrana spada u taj tako zvani ‘white elephant project’. To je karakteristika autoritarnih režima koje žele da sagrade neke veličanstvene, ogromne projekte gde se sipa ogroman novac na uštrb nekih drugih investicija. Dakle, mi treba da imamo na umu da ako uložimo ogroman novac u izgradnju nuklearnog reaktora, to će neumitno da negativno utiče na izgradnju drugih kapaciteta. A mi pričamo već decenijama o izgradnji Bistrice, Đerdapa Tri, revitalizaciji hidroelektrana koje mogu da nam značajno doprinesu energetskoj bezbednosti“, naveo je Kapor.

Kapor smatra, da uzimajući u obzir da Srbija, po glavi stanovnika, troši daleko manje od evropskog proseka električne energije, “bolje je da iskoristimo ono što imamo naše, autohtono, domaće.”

“Imamo i biomase, i biogasa, i geotermalnih izvora, i obnovljivih izvora energije, energije sunca i vetra, prema kojima ne zaostajemo mnogo za Mediteranom, a ispred smo npr. Nemačke koja je već uveliko u procesu energetske tranzicije,“ kaže Kapor.

Naučni novinar Slobodan Bubnjević smatra da Srbija nema svoje nuklearne inženjere, ne školuje ih, i da zbog toga preti opasnost Srbiji da bi neka strana kompanija mogla da ima veću kontrolu nad budućim potencijalnim nuklearnim postrojenjima od građana Srbije.

„Mi u ovom trenutku nemamo kadrove koji bi mogli da vode ovakva postrojenja, i na kraju krajeva nemamo kadrove ni da o tome na dobar način odlučuju u ovom trenutku“, smatra Bubnjebić.

Dodaje da nuklearnih inženjera u Srbiji ima – nula, kao i onih koji se školuju.

„Jedna stvar koja je po meni dobroj meri izostavljena kao buduće rešenje je ko će kontrolisati i ko će upravljati tim potencijalnim budućim nuklearnim kapacitetima. Dakle, to nekako je ostalo nedorečeno u ovom zakonskom rešenju, a s obzirom na to da smo zemlja, bez svojih eksperata, u ovom trenutku nama potencijalno preti opasnost da bi neka strana kompanija ili neka druga država zapravo mogla da ima veću kontrolu nego građani Republike Srbije“, zaključuje.