Izvoznici voćnih sadnica ovih dana dele zabrinutost voćara zbog otežanih ili prekinutih poslovnih aranžmana sa ruskim i ukrajinskim tržištem. Visokokvalitetne sadnice iz Srbije tražene su i u drugim državama, ali količine koje može da prihvati ruski poljoprivredni sektor ne mogu se zanemariti. Tim pre što je put do dobijanja svih neophodnih sertifikata za izvoz u Rusku Federaciju bio dug i komplikovan.
Poznato je da izvoz u Rusiju prati niz dokumenata vezanih za upis u odgovarajuće registre izvoznika, fitosani-tarnu ispravnost, bezbednost. Pre dobijanja dozvole, odgovarajuće komisije Ruske agencije za fitosanitarni nadzor vrše inspekcije. I kasnije kontrole su veoma stroge, pa se dešavalo da se pojedini proizvodi na određeni period suspenduju sa liste. Zbog svega navedenog, za rasadničare iz Srbije dozvola za izvoz u Rusiju znači dodatnu potvrdu kvaliteta njihovih proizvoda. Drugi inostrani kupci sadnica to, svakako, imaju u vidu.
Još je jedan razlog zbog kojeg je izvoz voćnih sadnica u Rusiju važan. Zasadi voća u Rusiji su već nekoliko godina deo strateške orijentacije na nacionalnom nivou. Tražnja za sadnicama sorti koje uspevaju u ruskim klimatskim uslovima je ogromna. Stručnjaci koji prate izvozne tokove beleže iz godine u godinu smanjenje uvoza voća koje voćari u Rusiji mogu da proizvedu. Pre svega su to jabuke, ali i breskve, nektarine.
Nekoliko je objektivnih problema i pitanja sa kojima se danas suočavaju izvoznici voćnih sadnica u Rusiju. Prvi je naplata potraživanja za već izvršene isporuke, imajući u vidu isključenje pojedinih ruskih banaka iz SWIFT sistema. Ostali se odnose na buduće porudžbine – da li će ih uopšte biti, koliko će biti otežan transport preko teritorija zemalja koje su Rusiji uvele sankcije, kako će povećana cena i eventualne nestašice goriva uticati na cene sadnica i zaradu, koliko će poslovi biti finansijski rizični…
Odnosi Rusije i Ukrajine, ali i svih drugih važnih aktera međunarodne trgovine, menjaju se brže nego ikada pre. Šta preostaje srpskim izvoznicima voćnih sadnica u vremenu u kojem je teško praviti bilo kakve planove, pitamo Dejana Mutavdžića, vlasnika firme Rasadnik Mutavdžić iz Velike Drenove kod Kruševca. Sajt rasadnika detaljno je i sveobuhvatno preveden na ruski jezik, što je bio jedan od povoda da se obratimo baš njemu.
“Sukob izmedju Rusije i Ukrajine utice na robnu razmenu u svim industrijama te ni poljoprivreda nije izuzetak. Ove godine smo postigli dogovor da izvezemo sadnice lesnika u Ukrajinu ali je zbog aktuelne situacije sve odlozeno dok se situacija ne stabilizuje. Nadamo se da ce se konflikt brzo resiti i da ce se zivoti ljudi kao i privredni i ekonomski tokovi vratiti u normalu.”
Srbija se poslednjih godina svrstava među prvih deset izvoznika u svetu po vrednosti izvezenih kalemova. Oko 30 zemalja su redovni kupci, a među njima je, sa više od pola vrednosti i stalnim rastom, ubedljivo dominirala Rusija. Imajući u vidu podatak da izvozimo i u Ukrajinu, uglavnom lozne kalemove, jasno je zbog čega ra-sadničari imaju razloga za nespokojstvo.
Blagi optimizam uliva činjenica da je nedavno Evropska komisija odobrila izvoz sadnica leske iz Srbije na teritoriju Evropske unije. Za sadnice jabuke dozvola je dobijena pre dve godine, a u narednom periodu očekuje se i odluka za izvoz sadnica koštunjavog voća. Kada uspostavimo protokole i načine kontrole, očigledno je da ni obimna dokumentacija, potvrde i sertifikati za tržište Evropske unije neće biti prepreka da u potpunosti iskoristimo povoljne uslove za proizvodnju voćnih sadnica, koje naše podneblje nudi.
