Kina je ponovo preuzela prvo mesto na listi zemalja koje poseduju najmoćniji superkompjuter, čime je prvi put od 2017. godine prestigla Sjedinjene Američke Države u jednoj od najvažnijih tehnoloških disciplina.
Prema najnovijoj TOP500 rang-listi, kineski superkompjuter LineShine, smešten u Nacionalnom centru za superračunare u Šenženu, postao je najbrži javno verifikovani superkompjuter na svetu.
„Sa performansama od 2,198 eksaflopsa, LineShine može da izvrši više od dva kvintiliona (2×10¹⁸) proračuna u sekundi. Dosadašnji lider, američki superkompjuter El Capitan iz Nacionalne laboratorije Lorens Livermor u Kaliforniji, sada se nalazi na drugom mestu“ pišu budni tech analitičari.
Zašto je ovo važno?
TOP500 lista smatra se jednim od najznačajnijih pokazatelja tehnološke i računarske moći država. Dominacija u oblasti superračunara ima veliki značaj za razvoj veštačke inteligencije, naučnih istraživanja, razvoja novih materijala, klimatskih modela, medicine i nacionalne bezbednosti.
Na listi se trenutno nalazi pet javno potvrđenih eksaskalnih superkompjutera – dva iz Kine, dva iz SAD i jedan iz Nemačke.
Posebnu pažnju privukla je činjenica da LineShine ne koristi grafičke procesore (GPU), koji su danas standard u sistemima namenjenim veštačkoj inteligenciji i koje proizvodi kompanija Nvidia. Umesto toga, kineski sistem radi isključivo na klasičnim centralnim procesorima (CPU), što predstavlja značajno tehnološko odstupanje od dominantnog trenda u industriji.
Za rad superkompjutera potrebno je oko 42,2 megavata električne energije.
Nova etapa tehnološkog nadmetanja
Povratak Kine na vrh TOP500 liste dolazi u trenutku kada se globalna konkurencija u oblasti veštačke inteligencije, proizvodnje čipova i računarske infrastrukture dodatno zaoštrava. Sjedinjene Američke Države poslednjih godina ograničavaju izvoz naprednih AI čipova i tehnologija u Kinu, dok Peking intenzivno ulaže u razvoj sopstvenih procesora, superračunara i nacionalne računarske infrastrukture.
Najnovije rangiranje pokazuje da se tehnološka trka više ne vodi samo oko razvoja veštačke inteligencije, već i oko računarske snage koja će omogućiti njenu buduću primenu.
