Analiza McKinsey Global Institute, prema pisanju Fortune magazina, obelodanila je zanimljive podatke koji se tiču ekonomije Kine.
„Ako slušate dominantne narative poslednjih godina, mogli biste pomisliti da se globalizacija raspada. Trgovinski ratovi, carine, političke tenzije – sve ukazuje na svet koji se zatvara u sopstvene granice“ pišu komentatori analize.
Pad trgovine između Sjedinjenih Država i Kine dodatno je pojačao taj utisak. Ipak, ono što izgleda kao povlačenje zapravo je preraspodela. Jer, trgovina nije nestala. Samo je promenila pravac.
Kako pokazuje analiza McKinsey Global Institute, svet ne odustaje od međusobne zavisnosti. Naprotiv, veze postaju šire, složenije i, na prvi pogled, manje vidljive.
Kina u senci gotovih proizvoda
Promena je možda najjasnija u načinu na koji Kina učestvuje u globalnoj ekonomiji. Nekada simbol masovne proizvodnje gotovih proizvoda, danas se sve više pomera ka onome što ostaje nevidljivo krajnjem kupcu – komponentama, tehnologiji, delovima bez kojih nema finalnog proizvoda.
Možda ćete u budućnosti ređe kupovati robu sa oznakom „Made in China“. Ali će ta roba, gotovo sigurno, sadržati kineske delove.
Izvoz potrošačkih proizvoda stagnira, dok izvoz međuproizvoda raste. To nije slučajna promena, već strateški pomak – od vidljivog ka suštinskom delu proizvodnje. U tom smislu, Kina ne izlazi iz globalnih lanaca vrednosti. Pomera se dublje.
Svet povezan na drugačiji način
U novoj geometriji trgovine, ključnu ulogu preuzimaju regioni poput jugoistočne Azije. Zemlje okupljene u ASEAN postaju mesta gde se proizvodi sklapaju, dok Kina sve više obezbeđuje ono od čega se ti proizvodi prave. Taj model ne razdvaja svet već ga povezuje na drugačiji način.
Istovremeno, kapital prati politiku. Investicije se sve češće kreću unutar savezništava, dok se trgovina prilagođava novim geopolitičkim linijama. Ali ni tu ne dolazi do prekida već do prilagođavanja.
Kako primećuje Jeongmin Seong iz McKinsey Global Institute, carine mogu biti prolazne, ali promene u odnosima između zemalja imaju dugoročniji karakter. I, upravo u tome leži suština ove transformacije.
Kina više nije samo fabrika sveta. Postaje infrastruktura na kojoj se ta proizvodnja zasniva.
Dok je danas opšte mesto u analizi funkcionisanja sveta razdvajanje, stvarnost pokazuje nešto drugo: međuzavisnost ne nestaje, već menja oblik. Postaje složenija, manje očigledna i teže merljiva. Zato pravo pitanje više nije gde se nešto proizvodi. Već gde nastaje stvarna vrednost proizvoda i ko je kontroliše.
